Prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor, afo­ri­sti­čar, dra­ma­turg, po­zo­ri­šni re­ži­ser, har­mo­ni­kaš, pje­vač, ne­ka­da­šnji spor­ti­sta… još jed­nom je do­ka­zao da na sce­ni i oko nje mo­že oku­pi­ti oko jed­ne ide­je lju­de naj­ra­zli­či­ti­jih pro­fi­la i uz­ra­sta. Svi­ma im je ipak za­jed­nič­ko jed­no, da vo­le i po­štu­ju ono što dr Ko­pri­vi­ca ra­di, i da im to do­no­si (za­jed­nič­ko) do­bro ras­po­lo­že­nje. To­me u pri­log ide ve­če odr­ža­no prek­si­noć u ve­li­koj sa­li pod­go­rič­kog KIC „Bu­do To­mo­vić”, gdje je dr Ko­pri­vi­ca sa svo­jim go­sti­ma ob­ra­do­vao i na­smi­jao, a po­ne­kog i „na­tje­rao” da za­pje­va uz po­ko­ju su­zi­cu za­jed­no s njim. To­kom sat i po pu­bli­ka je do­bi­la pri­li­ku da ču­je ne sa­mo ka­ko svi­ra i pje­va prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca, uz sta­re i no­ve hi­to­ve, već i da ču­je ka­ko mu­zi­ci­ra or­ke­star Ome­ra Ho­dži­ća, za­tim bar­da cr­no­gor­ske na­rod­ne i no­vo­kom­po­no­va­ne mu­zi­ke Zo­ra­na Ka­le­zi­ća, cr­kve­ni hor „Sve­tog apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka” ko­jim di­ri­gu­je mr Ljud­mi­la Ra­do­vić, mla­de har­mo­ni­ka­še Iva­na Pe­ko­vi­ća, Ke­na­na Ho­dži­ća i Sa­fe­ta Dr­lja­na. No, ni­je Ko­pri­vi­ca za­bo­ra­vio ni one ko­ji že­le da ču­ju ja­sno iz­go­vo­re­nu ri­ječ, pa su se pu­bli­ci pred­sta­vi­le pje­sni­ki­nje Mi­li­ca Ba­krač i Šej­la Ho­ti, kao i afo­ri­sti­ča­ri Vla­di­slav Vla­ho­vić i Lju­bo­mir Bu­la­to­vić, a pred­sta­vio je i no­ve na­de Stu­dent­skog te­a­tra s ko­ji­ma pri­pre­ma no­vu pred­sta­vu za kraj mar­ta. Na­rav­no, pu­bli­ci je po­klo­nio i ne­ko­li­ko svo­jih afo­ri­za­ma, a Zo­ran Ka­le­zić jed­nu svo­ju pje­smu ko­ji je po­sve­tio Ko­pri­vi­ci.
Ka­ko nam je re­kao dr Ko­pri­vi­ca, vid­no za­do­vo­ljan ovom ve­če­ri kroz či­ji pro­gram je pu­bli­ku vo­di­la Adri­a­na Žo­lja Bo­ško­vić, ra­du­je ga što vi­di da su za­do­vo­lje­ni raz­li­či­ti uku­si.
- Mi­slim da je lje­po­ta ove ve­če­ri što smo ima­li je­dan fi­ni kul­tur­ni, mu­zič­ki pje­snič­ki, afo­ri­stič­ki miks, ko­ji je sva­kog za­do­vo­ljio. I što je još bit­ni­je da je pu­bli­ka iza­šla na­smi­ja­na i ra­do­sna. Ni­smo bi­li do­sad­ni, a mi­slim da je to po­seb­no do­bar pa­ra­me­tar ka­da se mje­ri uspjeh ove ve­če­ri, a ko­ju je Zo­ran Ka­le­zić za­či­nio na kra­ju. I svi su iza­šli na­smi­ja­ni, i za­to mi je sr­ce pu­no – ka­že dr Ko­pri­vi­ca.
- Ra­du­je me ka­da vi­dim za­do­volj­ne lju­de i ka­da vi­dim da sam ne­ko­me pre­nio mo­ju lju­bav pre­ma mu­zi­ci i ne­ke pri­ja­telj­ske sig­na­le, upra­vo pu­tem mu­zi­ke – po­seb­no na­gla­ša­va dr Ko­pri­vi­ca.
Na na­še pi­ta­nje, mo­že­mo li ga sma­tra­ti pr­vim po­li­ti­ča­rem ko­ji je po­čeo jav­no da pje­va, Ko­pri­vi­ca od­go­va­ra:
- Ja sam pr­vi po­li­ti­čar ko­ji je jav­no pro­pje­vao bez pri­si­le, za raz­li­ku od ne­kih dru­gih ko­ji ne­će da pro­pje­va­ju, a ima­li bi što da ka­žu – ka­že za „Dan” u svom po­zna­tom ša­lji­vom ma­ni­ru dr Ko­pri­vi­ca.
Ž.J.


Je­di­ni ho­no­rar apla­uz pu­bli­ke

Za­ni­mlji­vo je bi­lo ču­ti i ka­ko je Zo­ran Ka­le­zić oci­je­nio rad dr Dra­ga­na Ko­pri­vi­ce, po­di­je­liv­ši stav s pu­bli­kom sa sce­ne.
- Shva­tio sam no­ćas, gle­da­ju­ći ga, da pro­fe­sor vo­li ovo što ra­di, i to ne­ma ci­je­nu. I on ni­ka­kvu ci­je­nu ne­ma bez za­do­volj­stva da pje­va, da vas za­ba­vi i da vam osta­ne u li­je­pom sje­ća­nju. Sva­ko nje­go­vo ve­če, i sva­ka ot­pje­va­na pje­sma je to­li­ko pu­na nje­ga i nje­go­ve du­še da mo­ram da ka­žem da ti se pro­fe­so­re di­vim i po­štu­jem što su je­di­ni tvo­ji ho­no­ra­ri to­pli apla­u­zi pu­bli­ke. Mi­slim da je ovo naj­ve­ći pri­mjer sve­stra­nog čo­vje­ka u Cr­noj Go­ri, a ko­ji se ba­vi umjet­no­šću u ovoj eri ra­znog pro­pa­da­nja – re­kao je Ka­le­zić.