Uz bla­go­slov mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja pre­si­noć je u por­ti ma­na­sti­ra Sa­vi­na odr­ža­na tra­di­ci­o­nal­na Du­hov­na aka­de­mi­ja po­vo­dom ve­li­kog cr­kve­nog pra­zni­ka i sla­ve ma­na­sti­ra Sa­vi­na, Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
Otac Ma­ka­ri­je, sa­brat ma­na­sti­ra Sa­vi­na, po­zdra­vio je zva­ni­ce me­đu ko­ji­ma su bi­li i Slo­bo­dan Ba­jić, ge­ne­ral­ni kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom i Ste­van Ka­tić pred­sjed­nik Op­ši­ne sa sa­rad­ni­ci­ma. Or­ga­ni­za­tor pro­gra­ma je SPKD ,,Pro­svje­ta“ Her­ceg No­vi, a ova ma­ni­fe­sta­ci­ja se već tre­ću go­di­nu na­la­zi u pro­gra­mu ,,Tr­ga od ći­ri­li­ce”. Pred­sjed­ni­ca SPKD ,,Pro­svje­ta”, Oli­ve­ra Do­kle­stić, na­gla­si­la je da je ma­na­stir Sa­vi­na sa svo­jom drev­nom isto­ri­jom, sve vri­je­me uto­či­šte do­bre ri­je­či i sna­žnog du­ha, a od dav­ne 1777. go­di­ne je sa­bi­ra­li­šna tač­ka svih pod ka­pom ne­be­skom, ne­ja­kih i moć­nih, pre­pla­še­nih i hra­brih, bo­le­snih i pat­nih, sreć­nih i zdra­vih, svih ko­ji­ma je mo­li­tva znak i put.
-Ma­na­stir Sa­vi­na je No­vlja­ni­ma i Bo­ke­lji­ma kao ze­ni­ca oka, ona sve­ta tač­ka ko­ja po­sto­ji iz naj­i­stin­skijih bož­jih raz­lo­ga - ka­za­la je Do­kle­stić.
Po­sle pje­sme „Te­be po­jem”, ko­ju su iz­ve­li her­ceg­nov­ski cr­kve­ni ho­ro­vi, pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, u svo­joj be­sje­di je ka­zao da je ma­na­stir Sa­vi­na je­dan od naj­ljep­ših am­bi­je­na­ta na pro­sto­ri­ma Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, a ve­li­ki pra­znik Us­pe­nja pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce je, u stva­ri, po­če­tak no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka u pra­vo­slav­nom ka­len­da­ru jer drev­na pr­vo­slav­na No­va go­di­na po­či­nje 13/14. sep­tem­bra po no­vom ka­len­da­ru.
-To je pe­ri­od ka­da Bog da­je ve­li­ku ber­bu i to je bio raz­log da lju­di ima­ju po­vo­da da se ra­du­ju i za­što da ne mi­sle da je po­če­la No­va go­di­na. Taj da­tum sto­ji i u cr­kve­nom ka­len­da­ru, otud i Nje­go­še­vo ču­đe­nje ot­kud No­va go­di­na u ja­nu­a­ru. Us­pe­nje je pra­znik ko­jim se za­vr­ša­va sta­ra go­di­na. Pr­vi pra­znik ko­ji nas sre­će u no­voj go­di­ni je ro­đe­nje Bo­go­ro­di­ce. Či­ta­va cr­kve­na go­di­na je ži­vot Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce - re­kao je Pe­ro­vić i ob­ja­snio zna­čaj svih cr­ve­nih pra­zni­ka u to­ku cr­kve­ne go­di­ne. Pra­znik Us­pe­nja ima jed­nu du­bo­ku po­ru­ku.
-Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca ko­joj je po­sve­ćen ovaj hram je­ste umr­la, ali ni­ko ni­je kao ona živ. Ne­ma­mo zem­nih osta­ta­ka. Zna­či, gro­ba ne­ma, smr­ti ne­ma. To je po­ru­ka ovog na­šeg pra­zni­ka. Ov­dje smrt mi­ri­še i cvi­je­ta. Ne­ma gro­ba ni smr­ti. Ta­mo je ra­di­o­ni­ca ži­vo­ta. Mno­gi sve­ti lju­di je­su umr­li, ali ni­je­su mr­tvi. Mo­že­te li ka­za­ti Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski je umro. Ne mo­že­te. Ar­hi­tek­tu­ra cr­kve šta je ne­go pra­zan Hri­stov grob. Sva­ka cr­kva pra­vo­slav­na i ka­to­lič­ka svo­jom ar­hi­tek­tu­rom sim­bo­li­še gr­ob. To ni­je grob­ni­ca u ko­joj se ras­pa­da mr­tvo ti­je­lo već grob­ni­ca pu­na svje­tlo­sti. Cr­kva je mje­sto na­de, mje­sto hra­bro­sti, mje­sto do­bro­te i ko ta­ko ne mi­sli, bo­lje da ni­je ni do­la­zio na ovo mje­sto - re­kao je, iz­me­đu osta­log, pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić.
Z.Š.

Uče­sni­ci
Na du­hov­noj ve­če­ri u pro­gra­mu su uče­stvo­va­li: žen­ska vo­kal­na gru­pa „Od bi­se­ra ogr­li­ca” iz Be­o­gra­da, so­li­sti­nja Sve­tla­na Bu­ba­nja, re­ci­ta­to­ri Zo­ran Tro­ja­no­vić, Alek­san­dar Vi­dić, Želj­ko Va­vić, Želj­ka Če­pić, Bran­ka Den­da i gru­pa dje­ce sa Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­ja ovih da­na lje­tu­ju u Iga­lu u or­ga­ni­za­ci­ji Dra­ga­na Bla­go­je­vi­ća i NVO „Slo­žno u ne­vo­lji” iz Ni­ša, cr­kve­ni ho­ro­vi „Sve­ti Va­si­li­je Ostro­ški Kum­bor“, „Sve­ti Sa­va” iz Her­ceg No­vog i „Ro­žde­stvo” iz Bi­je­le. Otac Ma­ka­ri­je, u ime brat­stva ma­na­sti­ra Sa­vi­na, uru­čio je za­hval­ni­ce do­na­to­ri­ma i lju­di­ma ko­ji po­ma­žu brat­stvo ove sve­ti­nje.