Svjet­ski po­znat i pri­znat in­ter­pre­ta­tor umjet­no­sti mu­zi­ci­ra­nja na ba­la­laj­ci, Alek­sej Ar­hi­pov­skij, pred­sta­vio se na­šoj pu­bli­ci u ho­te­lu „Hil­ton” u okvi­ru kon­cert­nog ci­klu­sa „Vi­vo”. Zvu­ci na­rod­nog in­stru­men­ta uz ko­ji (baš kao i mi na gu­sla­ma), Ru­si pri­ča­ju ska­ske i baj­ke i ču­va­ju na­rod­nu ru­sku umjet­nost od za­bo­ra­va, kao da­ju ton pre­bo­ga­toj usme­noj knji­žev­no­sti. Ta­ko tvo­re ono što se ve­li­kom ru­skom du­šom zo­ve. Alek­se­ja Ar­hi­pov­skog kri­ti­ka i pu­bli­ka još zo­ve i sen­za­ci­jom i ge­ni­jem, Pa­ga­ni­ni­jem na ba­la­laj­ci, a nje­go­vo svi­ra­nje opi­su­ju kao bri­ljant­no.
Pre­bi­ra­ju­ći ži­ce ba­la­laj­ke Ar­hi­pov­skij nam je pri­bli­žio mu­zi­ku ko­ja u se­bi spa­ja ru­ski men­ta­li­tet, ste­pu, ne­vje­ro­vat­no bo­ga­tu i pu­nu eks­tre­ma isto­ri­ju i pri­ro­du... Ono što je uči­ni­lo ru­skog čo­vje­ka ona­kvim ka­kvim ga zna­mo.
– Ni­je bit­no ko­jim je­zi­kom pri­ča­mo, ne­go da li osje­ća­no ne­što ka­da se sret­ne­mo. To mi je ve­o­ma zna­čaj­no kad imam kon­cert – po­ru­čio je Ar­hi­pov­skij go­vo­re­ći za „Dan”.
Pri­ča o in­stur­men­tu na ko­jem svi­ra­te mo­ra da poč­ne od ob­ja­šnje­nja šta, za­pra­vo, zna­či ta baj­ko­vi­ta ri­ječ ba­la­laj­ka?
– Po­sto­ji ne­ko­li­ko ver­zi­ja, ali naj­pri­hva­tlji­vi­je ob­ja­šnje­nje je da je na­ziv in­stru­men­ta na­stao od ta­tar­ske ri­je­či – ba­la, što zna­či di­je­te. Po­sto­ji još jed­na ru­ska ri­ječ ko­ja bi mo­gla bi­ti ob­ja­šnje­nje, a to je gla­gol – ba­la­kat(i), što zna­či ras­pre­da­ti, pri­ča­ti.
· To je go­to­vo kao na­še gu­sle. I mi smo ču­va­li na­šu isto­ri­ju i usme­nu knji­žev­nost uz gu­sle...
– Na­rav­no, ne­ka­da dav­no na­rod­na kul­tu­ra se stva­ra­la i ču­va­la kroz pri­ču, usme­no sa­op­ša­tav­nje i to uz mu­zi­ku. One ko­ji su pri­ča­li uz mu­zič­ku prat­nju, kod nas ba­la­laj­ke, a kod vas gu­sa­la, sma­tram pr­vim no­vi­na­ri­ma.
· Ka­ko se ba­la­laj­ka ukla­pa u ci­klus kon­ce­ra­ta po­sve­ćen gi­ta­ri?
– Sva­ki na­rod ima svoj je­zik, ali sa­dr­žaj ono­ga što se pri­ča je isti ili ve­o­ma sli­čan. Da­kle, sa­mo su sred­stva raz­li­či­ta. Ta­ko su i mu­zič­ki in­stru­men­ti raz­li­či­ti, ali go­vo­re o jed­nom te istom.
· Po če­mu je oso­ben ovaj is­klju­či­vo na­rod­ni ru­ski in­stru­ment?
– Sma­tram da sva­ki na­rod kroz svo­ju isto­ri­ju stvo­ri nje­mu naj­po­god­ni­ji in­stru­ment. Kad bo­lje po­gle­da­te sva­ki mu­zič­ki in­stru­men ima tač­no od­re­đe­no mje­sto „ro­đe­nja” i sva­ki iz­ra­ža­va fre­kven­ci­ju tog na­ro­da i mje­sta na ko­jem je na­stao. On svi­ra ona­ko ka­ko du­ša tog na­ro­da zvu­či. Sva­ki in­stru­ment je ka­rak­te­ri­sti­čan i po­go­dan za sre­di­nu gdje je po­te­kla. U du­ši tih in­stru­me­na­ta sje­di ge­no­tip na­ro­da ko­ji ga je stvo­rio.
· Ru­si ne mo­gu bez ba­la­laj­ke, a ba­la­laj­ka ne ide bez Ru­sa?
– Naš svi­jet je po­stao ve­li­ki, a gra­ni­ce su se go­to­vo iz­bri­sa­le za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu, pa je ba­la­laj­ka po­sta­la pre­po­zna­tlji­va u svim kra­je­vi­ma svi­je­ta. Lju­di su bli­ži, bo­lje se ra­zu­mi­ju. Mi­slim da je ba­la­laj­ka bli­ža i ra­zu­mlji­vi­ja dru­gim na­ro­di­ma.
· Šta po­ru­ču­je­te kad svi­ra­te?
– Po­mo­ću ba­la­laj­ke iz­ra­ža­vam ono za­jed­nič­ko u svi­ma na­ma. To su raz­li­či­te pri­če, ali vr­lo lič­nog sa­dr­ža­ja. Sma­tram da svi mi di­je­li­mo istu svi­jest. Na­i­me, sva­ki čo­vjek na ovoj pla­ne­ti pla­če, smi­je se, tu­gu­je, ra­du­je se...
· Da li se ba­la­laj­ka iz­u­ča­va u ško­la­ma i mu­zič­kim aka­de­mi­ja­ma?
– Kod nas se u ni­žim, vi­šim ško­la­ma i mu­zič­kim aka­de­mi­ja­ma ško­lu­ju svi­ra­či ba­la­laj­ke. Uglav­nom se iz­u­ča­va kla­si­čan re­per­to­ar, ali ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je ovo in­stru­ment ko­ji je stvo­ren da bi pra­tio pri­ču, pa s ob­zi­rom ka­ko se vje­ko­vi­ma ko­ri­sti­la, svi­ra­či na ba­la­laj­ci i da­nas im­pro­vi­zu­ju.
· Da li Ru­si vo­le ba­la­laj­ku kao ne­ka­da? Gdje ima­te na­vi­še pu­bli­ke?
– Ne bih umio da od­re­dim ne­ko po­seb­no mje­sto. Či­ni mi se da imam pu­bli­ku po ci­je­loj Ru­si­ji, svu­da sam do­bro pri­mljen. Ge­ne­ral­no kod nas lju­di vo­le zbuk ba­la­laj­ke. No, ne mo­gu da ka­žem da je ovaj in­stru­ment po­pu­la­ran kao ne­kad. Na­i­me, pri­je sto­ti­nu go­di­na ba­la­laj­ku je po­ti­snu­la gi­ta­ra ko­ja je po­sta­la enorm­no po­pu­lar­na za­hva­lju­ju­ći grad­skoj ro­man­si ko­ja je ta­da bi­la u na­le­tu. Kao pra­vi na­rod­ni in­stru­ment ko­ji je pri­pa­dao rad­ni­ci­ma i se­lja­ci­ma ba­la­laj­ka je na ne­ki na­čin i žr­tva po­li­ti­ke. Za­to ba­la­laj­ka da­nas vi­še pri­pa­da pro­šlo­sti. S.ĆET­KO­VIĆ