Jed­na prim tam­bu­ra, dvi­je bas prim tam­bu­re, če­lo, kon­tra, be­geš i har­mo­ni­ka su 1993. go­di­ne oki­da­njem ži­ca po­če­le da stva­ra­ju zvuk raz­li­či­tih fre­kven­ci­ja za sr­ce i du­šu. Tam­bu­ra­škim mu­zi­ci­ra­njem i ener­gi­jom or­ke­star „Ro­man­sa” sle­de­će go­di­ne na­pu­ni­će dva­de­set i pet go­di­na od ka­da or­na­men­ti­ma autoh­to­nog iz­ra­ža­ja di­ra­ju u bi­će mno­gih lju­di ne sa­mo na pod­ruč­ju Bal­ka­na već i ši­rom svi­je­ta.
Da­ni­lo Nin­ko­vić prim, Dra­gan Opa­čić bas prim 1, Ni­ko­la Po­po­vić bas prim 2, Ti­bor Sa­bo če­lo, Želj­ko Đan­ko­vić kon­tra, Ni­ko­la Ma­le­tić be­geš i Da­li­bor Đu­ra­no­vić har­mo­ni­ka, već če­tvrt vi­je­ka svi­ra­ju u jed­nom od naj­du­go­traj­ni­jih mu­zič­kih sa­sta­va, po­bjed­ni­ci su broj­nih fe­sti­va­la tam­bu­ra­ške i na­rod­ne mu­zi­ke, vla­sni­ci autor­skih al­bu­ma, a ve­ći­na čla­no­va su ujed­no i čla­no­vi Ve­li­kog tam­bu­ra­škog or­ke­stra Ra­dio-te­le­vi­zi­je Voj­vo­di­na.
Član tam­bu­ra­škog sa­sta­va Da­ni­lo Nin­ko­vić, nam je u raz­go­vo­ru ob­ja­snio ka­ko ovaj tam­bu­ra­ški sa­stav na­sto­ji da in­stru­men­tom ko­ji je auten­ti­čan u kul­tur­noj ba­šti­ni Voj­vo­di­ne, tam­bu­ra­šku mu­zi­ku čvr­sto utka u kul­tur­nu tra­di­ci­ju.
● Da­ni­lo, mo­že­te li nam re­ći ka­ko je na­stao na­ziv gru­pe „Ro­man­sa”?
- Na­ziv gru­pe „Ro­man­sa” pro­is­te­kao je iz lju­ba­vi ko­ja po­bje­đu­je sve, jer kad se za­mi­sli lju­bav kroz mu­zi­ku, to sa­mo mo­že da bu­de ro­man­tič­no.
● Po­zna­to je da nje­gu­je­te tra­di­ci­o­nal­nu tam­bu­ra­šku mu­zi­ku, da li od­stu­pa­te od tog žan­ra?
- Zna­te ka­ko, da­nas je na estra­di ne­bit­no da li ste u žan­ru tam­bu­ra­ške, pop ili na­rod­ne mu­zi­ke. Uvi­jek mo­ra­te oslu­ški­va­ti šta je to što na­ro­du pri­ja i uvi­jek mo­ra­te dje­la­ti u du­hu sa vre­me­nom i svim osta­lim. „Ro­man­sa” je pre­vas­hod­no kao or­ke­star u pret­hod­nim de­ce­ni­ja­ma uvi­jek nje­go­va­la tra­di­ci­ju, pa se sa­mim tim tru­di­mo da oču­va­mo tam­bu­ra­šku mu­zi­ku, ali i da je po­pu­la­ri­zu­je­mo i afir­mi­še­mo na pra­vi na­čin i da ta­ko bu­de­mo u du­hu s vre­me­nom i pru­ži­mo pu­bli­ci ono što joj je tre­nut­no po­treb­no, a to je sva­kao i mo­der­ni­za­ci­ja te mu­zi­ke uop­šte i mo­der­ni­za­ci­ja tog žan­ra.
● Na­stu­pa­te u ze­mlji i ino­stran­stvu, ko­je su to dr­ža­ve ko­je je ovaj sep­tet po­sje­tio?
-U ovih dva­de­set i pet go­di­na od kad „Ro­man­sa” funk­ci­o­ni­še i ra­di i po­sve­ću­ju svo­ju lju­bav kroz tam­bu­ra­šku mu­zi­ku pu­bli­ci, za­i­sta ne znam ni da vam na­bro­jim sve te dr­ža­ve gdje je sve na­stu­pa­la „Ro­man­sa”, to je je­dan im­po­zan­tan broj bez la­žne skrom­no­sti. Uglav­nom smo na­stu­pa­li na fe­sti­va­li­ma ko­ji su po­sve­će­ni kul­tu­ri i oču­va­nju tra­di­ci­je ne sa­mo tam­bu­ra­ške ne­go uop­šte mu­zi­ke i umjet­no­sti.
● U kom am­bi­jen­tu naj­vi­še na­stu­pa­te, gdje pu­bli­ka mo­že ču­ti pra­vi, do­bri tam­bu­ra­ški zvuk?
- Na­stu­pa­mo svu­da ali naj­vi­še nam pri­ja am­bi­jent u kom se slu­ša pra­va tam­bu­ra­ška mu­zi­ka, je­de od­lič­na hra­na, pi­je od­lič­no vi­no, ra­ki­ja, pi­vo, šta god. To je am­bi­jent u kom si­gur­no pra­vi bo­e­mi se­be mo­gu da pre­po­zna­ju.
● Mno­gi­ma ste svi­ra­li i ve­se­li­li ih, te­ško je po­bro­ja­ti ko­me sve i kad ali, da li mo­že­te
iz­dvo­ji­ti ne­kog po­seb­no?
- Mi smo za­i­sta na­stu­pa­li sa svim po­zna­tim i emi­nent­nim lič­no­sti­ma. Svi­ra­li smo od va­ših pred­sjed­ni­ka do na­ših pred­sjed­ni­ka, i svih osta­lih pred­sjed­ni­ka, na­rav­no sa­ra­đi­va­li smo sa svi­ma i za­i­sta je „Ro­man­sa” do­pr­la do sr­ca svih onih za­lju­blje­ni­ka umjet­no­sti uop­šte. Pu­no je tu lju­di bi­lo.
● Po­red broj­nih na­stu­pa na fe­sti­va­li­ma tam­bu­ra­ške i na­rod­ne mu­zi­ke, auto­r­skih al­bu­ma šta je to što po­što­va­o­ci va­še mu­zi­ke mo­gu da oče­ku­ju u sko­ri­joj bu­duć­no­sti?
- Mi se bo­ri­mo, tru­di­mo i ra­di­mo na se­bi, a što se bu­duć­no­sti ti­če, mi se la­ko hva­ta­mo u ko­štac sa svim jer, ovo je po­sao kao i sva­ki dru­gi, je­di­no što je na­ša pred­nost u ci­je­loj toj pri­či što mi naš po­sao vo­li­mo i što je naš po­sao pre­li­jep.
Upr­kos če­stim pu­to­va­nji­ma čla­no­vi gru­pe „Ro­man­sa” ka­žu da po­seb­nu ko­nek­ci­ju ima­ju sa Cr­nom Go­rom i Pod­go­ri­com za ko­ju ih ve­žu ka­ko emo­tiv­ne, fa­mi­li­jar­ne ta­ko i po­slov­ne ve­ze, a da im sun­ce Glav­nog gra­da si­ja umil­ni­je ne­go bi­lo gdje dru­go.
A.ĐU­RA­NO­VIĆ