Sve­ča­ni pre­nos re­li­kvi­ja­ra, ve­čer­nja Sv. Tri­pu­na i ka­đe­nje sve­tih mo­ći, ko­ji­ma je pret­ho­di­la sve­ta mi­sa sa bla­go­slo­vom svi­je­ća (kan­de­lo­ra), kao i sve­ča­nu pon­ti­fi­kal­nu sve­tu mi­su ju­če, na Tri­pun­dan, u ka­te­dra­li, is­pra­ti­la je i Mi­li­ca Ni­ko­lić, ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je za Une­sko. Ona je za­jed­no sa pro­fe­si­o­nal­nim fo­to­gra­fom i sni­ma­te­ljem, za po­tre­be Mi­ni­star­stva kul­tu­re Cr­ne Go­re, is­pra­ti­la sve di­je­lo­ve ove cr­kve­ne sve­ča­no­sti, ve­čer­nju i ka­đe­nje, ka­ko bi auten­tič­nim ma­te­ri­ja­lom do­pu­ni­la iz­ra­du No­mi­na­ci­o­nog do­si­jea za upis Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce Ko­tor na Une­sko­vu Re­pre­zen­ta­tiv­nu li­stu ne­ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne čo­vje­čan­stva. Do­si­je je tre­nut­no u for­mi draf­ta, ka­že Ni­ko­li­će­va. Ra­de se ma­nje iz­mje­ne, a nje­gov sa­stav­ni dio je vi­deo ma­te­ri­jal ko­ji se od­no­si na glav­ne da­ne obi­lje­ža­va­nja Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce: Dan Op­šti­ne Ko­tor, Dan Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce i Tri­pun­dan­ske sve­ča­no­sti.
Za „Dan” ka­že da ni­je pr­vi put u ka­te­dra­li, ali na Ka­đe­nju mo­ći Sv. Tri­pu­i­na je pr­vi put. Is­ti­če da je ovaj do­ga­đaj „im­pre­si­van, sve ono o če­mu smo pi­sa­li i o če­mu smo či­ta­li dru­ga­či­je iz­gle­da u prak­si. Dir­lji­va je sli­ka mul­ti­kul­tu­ral­nog skla­da ko­ji se osje­ća, su­ži­vot pra­vo­sla­va­ca i ka­to­li­ka.
– Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca je pr­vo kul­tur­no do­bro ko­je Cr­na Go­ra kan­di­du­je za Une­sko­vu li­stu. Uva­ža­va­ju­ći zna­čaj i kom­plek­snost nje­nih vri­jed­no­sti, ko­je su nad­na­ci­o­nal­ne, htje­li smo da baš Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca bu­de pr­va ko­ju kan­di­du­je­mo u od­no­su na sva osta­la do­bra Cr­ne Go­re. Sve smo is­pra­ti­li fo­to­gra­fi­ja­ma i vi­deo snim­ci­ma, sa­mo da sni­mi­mo još vanj­sku pro­sla­vu. No­mi­na­ci­o­ni do­si­je za Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu ob­u­hva­ta 30-ak stra­ni­ca, pre­ci­zna po­gla­vlja ko­ja su u for­mi upit­ni­ka sa ogra­ni­če­nim bro­jem ri­je­či, u ko­ji­ma tre­ba da bu­de sa­že­to sve ono što Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca je­ste, ob­ja­šnja­va Ni­ko­lić.
Stro­ga pra­vi­la pod­ra­zu­mi­je­va­ju ogra­ni­čen broj ri­je­či po po­gla­vlju, ta­ko da kad se uzme do­si­je u ru­ke, či­ta­lac mo­ra da shva­ti su­šti­nu, pre­pri­ča­nu kroz tekst, ilu­stro­va­nu fo­to i vi­deo ma­te­ri­ja­lom (u tra­ja­nju do pet mi­nu­ta). No­mi­na­ci­o­ni do­si­je će na adre­su Une­ska po­sla­ti do kra­ja mar­ta, a od­go­vor bi tre­ba­lo da stig­ne naj­ka­sni­je za dvi­je go­di­ne, po­ru­či­la je Mi­li­ca Ni­ko­lić.
Me­đu naj­sta­ri­jim ka­di­o­ci­ma, ko­ji go­di­na­ma uve­li­ča­va­ju ovaj do­ga­đaj svo­jim uče­šćem, su i 77-go­di­šnji Ni­ko Kon­da­na­ri, ko­ji je 18 go­di­na bio u or­ga­ni­za­ci­ji Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, kao i 84-go­di­šnji Slav­ko Ro­ga­no­vić, du­go­go­di­šnji član Srp­skog pje­vač­kog dru­štva „Je­din­stvo 1839 Ko­tor”, tre­nut­no nje­gov pot­pred­sjed­nik, i 50 go­di­na član Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce (mor­nar, pa 37 go­di­na ko­lo­vo­đa, 12 go­di­na ma­jor, a sa­da ima ti­tu­lu po­ča­snog ad­mi­ra­la). Ka­đe­nje, u ko­me uče­stvu­je od nje­go­vog ob­no­vlje­nja, sma­tra iz­u­zet­nom ča­šću, jer su svi do­sa­da­šnji ka­di­o­ci, sa ko­ji­ma je za­jed­no uče­stvo­va­ou ovom je­din­stve­nom obi­ča­ju, „bi­li pra­va go­spo­da, ali ne go­spo­da u odi­je­lu, ne­go go­spo­da u du­šu, od ko­jih si mo­gao da do­bi­ješ pra­vi, is­kre­ni dru­gar­ski sa­vjet”.
– Do­la­zim sa ve­li­kim po­što­va­njem i pre­mi­lo mi je što se ovo odr­ža­lo u Ko­to­ru, to je po­seb­ni dar, po ko­me su pre­po­zna­tlji­vi i Ko­tor i Bo­ka Ko­tor­ska. Hva­la Bo­kelj­skoj mor­na­ri­ci na ti­tu­li po­ča­snog ad­mi­ra­la. Da­bog­da i ovi mla­di do­če­ka­li ovo što sam ja – po­ru­čio je Ro­ga­no­vić.
U ka­đe­nju su uče­stvo­va­li i Bo­ri­slav Či­žek, Alek­san­dar Bi­je­lić, Lu­ka Pe­tro­vić, De­nis Vu­ka­ši­no­vić i Da­li­bor Bu­rić is­pred ka­to­li­ka, te Da­bi­ša Bar­bić, Jo­van Mr­šu­lja, Ili­ja La­lo­še­vić, Ste­van Kor­dić i Ni­ko­la Mr­šu­lja, pred­stav­ni­ci pra­vo­sla­va­ca.
Sve­ča­na ve­čer­nja mi­sa po­sve­će­na za­štit­ni­ku Ko­to­ra ka­rak­te­ri­stič­na je po to­me što se ci­je­la pje­va, te je bi­lo pre­div­no slu­ša­ti „nat­pje­va­va­nje” sve­šte­ni­ka Ko­tor­ske bi­sku­pi­je sa bi­sku­pom Ili­jom Ja­nji­ćem, smje­šte­nih u ol­ta­ru i čla­no­va Zbo­ra Sv. Tri­pu­na i vjer­ni­ka sa dru­ge stra­ne. Ova ve­čer­nja po­ti­če iz 16. vi­je­ka i u ori­gi­na­lu je pi­sa­na na la­tin­skom je­zi­ku, ali je ka­sni­je pre­pje­va­na. U ka­đe­nju su u po­čet­ku uče­stvo­va­li ko­tor­ski ple­mi­ći, ka­sni­je, u do­ba Austro­u­gar­ske, u ce­re­mo­ni­ju su uve­de­ni ugled­ni gra­đa­ni pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ta­ko sve do 1949. go­di­ne, ka­da je so­ci­ja­li­stič­ka vlast Ju­go­sla­vi­je uki­nu­la ovaj obi­čaj. Ob­no­vljen je tek 2001. go­di­ne.M.D.Po­po­vić