Pred­sta­vlja­njem knji­ge ,,Ver­si ka­me­na i mo­ra” – po­e­zi­ja savremenih hr­vat­skih pje­sni­ka Cr­ne Go­re u iz­da­nju Cen­tra za oču­va­nje i raz­voj kul­tu­re ma­nji­na i Hr­vat­skog na­ci­o­nal­nog vi­je­ća Cr­ne Go­re otvo­ren je kul­tur­ni pro­gram no­ve ti­vat­ske jav­ne usta­no­ve Mu­zej i ga­le­ri­ja.
– Bi­lo je za­do­volj­stvo ra­di­ti na ovoj div­noj knji­zi o ovom iz­bo­ru sti­ho­va na­ših Bo­ke­lja, na­ših Hr­va­ta. U pred­go­vo­ru knji­ge Đu­ro Vid­ma­ro­vić je za­pi­sao da se hr­vat­ski pje­sni­ci u ovoj knji­zi osla­nja­ju na bo­ga­tu tra­di­ci­ju Bo­ke, a taj ma­lo­broj­ni na­rod ima na­slje­đe za vi­še od 50 od­sto cr­no­gor­ske kul­tu­re – re­kao je Zuv­di­ja Ho­džić, je­dan od ured­ni­ka zbir­ke.
Isti­na je to, do­dao je on, što su Hr­va­ti Bo­ke, na­ši re­ne­san­sni i ba­rok­ni pje­sni­ci, da­li cr­no­gor­skoj kul­tu­ri. To je, sma­tra Ho­džić, rav­no 50 od­sto ukup­ne cr­no­gor­ske kul­tur­ne ba­šti­ne.
– To se osje­ća i u po­e­zi­ji pje­sni­ka za­stu­plje­nih u ovoj na­šoj zbir­ci. Ni­su oni kao Vik­tor Vi­da, ni­su kao Či­žek, ko­ga sam lič­no po­zna­vao, oni su raz­li­či­tih do­ba, ne­ki su mla­di, ne­ki tre­ćeg do­ba, ne­ki stu­den­ti, ne­ki uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri, ali se kod svih osje­ća bo­ga­to na­sle­đe na­ših Hr­va­ta iz Bo­ke. To sam pre­po­znao u pje­smi Di­ja­ne Sin­dik. Imao sam osje­ćaj kao da iz nje­nih sti­ho­va go­vo­re vje­ko­vi.
Je­dan pre­kra­sni am­bi­jent Bo­ke, du­hov­ni i ge­o­graf­ski, po­ve­za­nost sa svi­je­tom pre­ko mo­ra, svi ovi pje­sni­ci ima­ju Bo­ku, kao sim­bol, kao tra­di­ci­ju, kao lje­po­tu. Kao di­je­te sta­vljao sam školj­ku na uvo da ču­jem šum mo­ra. Ta­ko se kroz po­e­zi­ju na­ših pje­sni­ka osje­ća­ju šu­mo­vi mo­ra. Osje­ća­ju se bo­gat­stvo, tra­di­ci­ja, kul­tu­ra. Mi­slim da je po­ja­va ove knji­ge, ne do­ga­đaj za Hr­va­te, ili za na­še Bo­ke­lje, ne­go pr­vo­ra­zred­ni kul­tur­ni do­ga­đaj za Cr­nu Go­ru. Ona za­slu­žu­je da se o njoj go­vo­ri i da se pro­mo­vi­še po Cr­noj Go­ri – re­kao je Ho­džić.
Re­cen­zent­ki­nja zbir­ke Kse­ni­ja Ra­ko­če­vić sma­tra da da je ka­men, na je­zi­ku sim­bo­la, čvr­sti­na, bo­žan­ska svje­tlost i slo­bo­da, a mo­re ži­vot, pla­vet­ni­lo, bes­ko­nač­nost. Pje­sni­ci i pje­sni­ki­nje ima­ju svo­je sti­lo­ve i oso­be­no­sti, ali je svi­ma lajt­mo­tiv Bo­ka.
Ona je is­ta­kla i zna­čaj ove knji­ge zbog fe­mi­ni­stič­kog ko­da, jer su ve­ći­nu pje­sa­ma na­pi­sa­le že­ne, „što uka­zu­je na po­mak ka­da je u pi­ta­nju žen­sko pi­smo”.
Svo­je sti­ho­ve go­vo­ri­li su Ru­ži­ca La­za­re­vić, Gra­ci­ja Ga­špa­rin Ga­šo, De­san­ka Ma­ti­je­vić, Di­ja­na Sin­dik, Mi­ro Sin­dik i Adri­jan Vuk­sa­no­vić.
Pje­snik i po­sla­nik Vuk­sa­no­vić za­hva­lio je ured­ni­ku i re­cen­zent­ki­nji na in­te­lek­tu­al­no po­šte­nom iz­la­ga­nju.
– Oni su mo­ra­li da do­đu iz Pod­go­ri­ce i da nam ka­žu ono što, na­dam se, zna­mo. Po­ka­za­li su i svo­ju ši­ri­nu i da im je u nji­ho­vom ra­du pr­ven­stve­no bit­na isti­na – re­kao je Vuk­sa­no­vić. Pro­fe­sor­ka knji­žev­no­sti Ana Vuk­sa­no­vić či­ta­la je sti­ho­ve Van­de Ba­bić, Ma­ri­na Ča­ve­li­ša, Ma­je Gr­gu­ro­vić, Ve­sne Obo­ri­ne i Ve­dra­na Šan­ti­ća. Pro­mo­ci­ji su pri­su­stvo­va­li mi­ni­star­ka u vla­di Cr­ne Go­re Ma­ri­ja Vu­či­no­vić i iza­sla­nik am­ba­sa­do­ra Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske Ve­sel­ka Gru­bi­ši­ća, Zdrav­ko Ni­ko­lić. Ve­če je mu­zič­ki upot­pu­ni­la kla­pa „Ja­dran”.Ž.K.