Na­kon što je Ko­mi­tet UNE­SKO-a pro­šle go­di­ne za­pri­je­tio Cr­noj Go­ri da će ski­nu­ti Ko­tor sa Li­ste svjet­ske i pri­rod­ne kul­tur­ne ba­šti­ne zbog de­va­sta­ci­je ko­tor­skog za­šti­će­nog pod­ruč­ja po­kre­nu­la se la­vi­na ko­ja je iz­ni­je­la na po­vr­ši­nu vi­še­go­di­šnji ne­mar op­štin­skih DPS vla­sti. Ka­ko je UNE­SKO za­tra­žio od Cr­ne Go­re hit­no pred­u­zi­ma­nje kon­kret­nih rad­nji u ci­lju za­šti­te i oču­va­nja je­din­stve­nog na­slje­đa Ko­to­ra ko­ji je 1979. go­di­ne upi­san na Li­stu svjet­ske pri­rod­ne i kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne, Vla­da je naj­pri­je, pre­ćut­ku­ju­ći lo­kal­nu DPS vlast ko­ja je go­di­na­ma do­pu­šta­la gra­đe­vi­nar­sko di­vlja­nje u Ko­to­ru, u apri­lu do­ni­je­la še­sto­mje­seč­nu za­bra­nu grad­nje u ovom gra­du, i na­lo­ži­la da se pod hit­no iz­ra­di pred­log iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o za­šti­ti pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ju Ko­to­ra, ko­ji će se usko­ro na­ći pred po­sla­ni­ci­ma cr­no­gor­ske Skup­šti­ne.
Po Pred­lo­gu iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na gra­ni­ce Pod­ruč­ja Ko­to­ra ob­u­hva­ta­ju ukup­nu po­vr­ši­nu od 12.000 hek­ta­ra, ko­ja se pro­sti­re na te­ri­to­ri­je op­šti­na Ko­tor, Her­ceg No­vi, Ti­vat i Ce­ti­nje. Za­šti­će­na oko­li­na Pod­ruč­ja Ko­to­ra ob­u­hva­ta pro­stor ko­ji se pro­sti­re na pod­ruč­ju ko­tor­ske, ti­vat­ske i her­ceg­nov­ske op­šti­ne i ob­u­hva­ta dio akva­to­ri­ju­ma Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va sa Ti­vat­skim, Kum­bor­skim i Her­ceg­nov­skim za­li­vom. Za­šti­će­na oko­li­na ob­u­hva­ta i ulaz u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv sa ostr­vom Ma­mu­la i rtom Ar­za, kao i po­lu­o­str­vom Pon­ta Oštra, ju­žni dio Kri­vo­ši­ja i Le­de­ni­ca, na­se­lja duž oba­le Ti­vat­skog za­li­va, Ti­vat­ski ar­hi­pe­lag (po­lu­o­str­vo Pre­vla­ka, ostr­vo Sve­tog Mar­ka, ostr­vo Go­spe od Mi­lo­sti), za­pad­nu stra­nu po­lu­o­str­va Vr­mac, na­se­lja duž oba­le Her­ceg­nov­skog za­li­va, pa­di­ne Or­je­na sa se­li­ma (Ra­ti­še­vi­na, Tre­be­sin, Ka­me­no, Po­di, Su­šće­pan, Su­to­ri­na, Mal­ta, Lu­či­ći).
Po pred­lo­gu ko­ji će ići pred po­sla­ni­ke par­la­men­ta na­ći će se i iz­mje­na čla­na 9 o sa­sta­vu ime­no­va­nju i ra­zr­je­še­nju Sa­vje­ta ko­ji bi tre­ba­lo da se sa­sto­ji od pred­sjed­ni­ka ko­ji je uvi­jek pred­sjed­nik op­šti­ne, i de­set čla­no­va.
Pred­sjed­nik Op­štin­skog od­bo­ra No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je u Ko­to­ru Vla­di­mir Pot­pa­ra is­ti­če da se ovim pred­lo­gom for­mal­no pred­la­že pro­ši­re­nje za­šti­će­nog pro­sto­ra i uvo­đe­nje pro­cje­ne utu­ca­ja grad­nje u Ko­to­ru. No, is­ti­če Pot­pa­ra, ri­ječ je o „ne­bit­nim i ne­e­fekt­nim iz­mje­na­ma”.
– Mo­glo bi se go­vo­ri­ti o for­mal­nom i o su­štin­skom ka­rak­te­ru tog pi­ta­nja. For­mal­no, iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o za­šti­ti pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Ko­to­ra se, kao ključ­na no­vi­na vr­ši pro­ši­re­nje za­hva­ta za­šti­će­nog pro­sto­ra, kao i uvo­đe­nje mje­ra pro­cje­ne uti­ca­ja grad­nje na ba­šti­nu Ko­to­ra. Uvo­đe­njem in­sti­tu­ta tzv. Pro­cje­ne uti­ca­ja na ba­šti­nu for­mal­no se uvo­di kon­cept po­je­di­nač­nih za­šti­ta i to sve, to­bo­že, u prav­cu uskla­đi­va­nja sa no­vim Za­ko­nom o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju. U stvar­no­sti, ra­di se o ne­bit­nim i ne­e­fekt­nim iz­mje­na­ma či­ji smi­sao se mo­že ra­zu­mje­ti sa­mo kroz že­lju da se sta­vo­vi i za­htje­vi UNE­SKO-a su­štin­ski iz­bjeg­nu ili obe­smi­sle. Uosta­lom, vi­dje­će­te i sa­mi da se ne­će ama baš ni­čim po­ja­ča­ti ili una­pri­je­di­ti si­stem za­šti­te od ur­ba­ni­stič­ke de­va­sta­ci­je. Upra­vo su­prot­no, ovo je u slu­žbi na­stav­ka de­va­sta­ci­je pro­sto­ra što će u kraj­njem re­zul­ti­ra­ti gu­blje­njem sta­tu­sa – re­kao je Pot­pa­ra za „Dan”.
Umje­sto da uka­že na gre­ške pret­hod­ne ko­tor­ske vla­sti ko­ju je vi­še de­ce­ni­ja bi­la u ru­ka­ma DPS-a, Vla­da je pri­hva­ta­ju­ći ovaj Pred­log Za­ko­na na­sta­vi­la da iz­i­gra­va de­mo­krat­ska na­če­la i nor­me ko­jim se tre­ti­ra­ju za­šti­će­na pod­ruč­ja. Ta­ko je na­sta­vi­la da šti­ti is­klju­či­vog kriv­ca za de­va­sta­ci­ju ko­tor­ske kul­tur­ne i pri­rod­ne ba­šti­ne, is­ti­če Pot­pa­ra.
– Za de­va­sta­ci­ju je is­klju­či­vo kri­va vi­še­de­ce­nij­ska vlast DPS-a. Pi­ta­nje za­šti­te pro­sto­ra je pi­ta­nje ko­je je neo­dvo­ji­vo ve­za­no za op­šti po­jam za­šti­te jav­nih do­ba­ra, na­ci­o­nal­nih re­sur­sa i bo­gat­sta­va. Pod­sje­ti­ću Vas da je Za­kon o ko­me upra­vo raz­go­va­ra­mo, pi­san na na­čin da bi imi­ti­rao od­no­sno fin­gi­rao nor­me ko­jim se tre­ti­ra za­šti­će­no pod­ruč­je. Mo­žda je naj­bo­lji po­ka­za­telj to­ga sa­stav i nad­le­žno­sti tzv. Sa­vje­ta za upra­vlja­njem pod­ruč­ja Ko­to­ra. Ra­di se o ti­je­lu ko­je bi, kao, tre­ba­lo da bu­de do­mi­nant­no va­žno u pro­ce­su za­šti­te i upra­vlja­nja a ko­je se go­to­vo ni­je sa­sta­ja­lo i či­je su nad­le­žno­sti da „pro­mo­vi­še, ko­or­di­ni­ra, ini­ci­ra, pod­sti­če i usmje­ra­va...” i slič­no. Da­kle, svje­sno mar­gi­na­li­zo­va­no i ne­e­fi­ka­sno ti­je­lo ko­je je u naj­bo­ljem slu­ča­ju bi­lo ni­je­mi po­sma­trač de­va­sta­ci­je – za­klju­ču­je on.
Ka­da je No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja u pi­ta­nju, ova stran­ka će, po­ru­ču­je Pot­pa­ra, bi­ti kao i do sa­da „bes­kom­pro­mi­sni po­li­tič­ki bo­rac za za­šti­tu pro­sto­ra, ka­ko iz eko­lo­ško-kul­tur­nih ta­ko i iz eko­nom­sko-raz­voj­nih raz­lo­ga”.
– Pro­stor je ne­što što se na­slje­đu­je i pre­no­si da­lje u na­sljed­stvo a na­ša ge­ne­ra­ci­ja mo­ra da ra­zu­mi­je da ne­ma ap­so­lut­na pra­va nad njim. Po­seb­no se to od­no­si na za­šti­će­no pod­ruč­je Ko­to­ra. Na­ši će za­htje­vi bi­ti da uvi­jek i na sva­kom mje­stu šti­ti­mo pro­stor. Za ta­ko ne­što bih bio spre­man i tra­ži­ti ši­ro­ku gra­đan­sku po­dr­šku – po­ru­ču­je on. S.Ć.


Na­dok­na­de za čla­no­ve Sa­vje­ta

Iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma pred­vi­đa se i da „čla­no­vi Sa­vje­ta ima­ju pra­vo na na­kna­du za rad u skla­du sa za­ko­nom”. Na­dok­na­da se u ne­kim slu­ča­je­vi­ma mo­že od­re­di­ti u vi­si­ni do 30 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri u go­di­ni ko­ja pret­ho­di is­pla­ti na­kna­da pre­ma po­da­ci­ma or­ga­na upra­ve nad­le­žnog za po­slo­ve sta­ti­sti­ke”. Ovu „na­kna­du” obez­bje­đi­va­će or­gan či­ji je pred­stav­nik član Sa­vje­ta, sto­ji u pred­lo­gu o iz­mje­nam i do­pu­na­ma Za­ko­na.


Stop za ne­kon­tro­li­sa­no gra­đe­nje

Ovim Pred­lo­gom o iz­mje­na­ma i Za­ko­na tre­ba­lo bi da se re­gu­li­še i ne­kon­tro­li­sa­na iz­grad­nja. Mje­re za­šti­te i Pro­cje­na uti­ca­ja na ba­šti­nu re­gu­li­sa­na je u Čla­nu 18 ovog do­ku­men­ta ko­jim se naj­pri­je pre­ci­zi­ra da se „u kul­tur­no-isto­rij­skoj cje­li­ni Sta­ri grad Ko­tor, Sta­ri grad Pe­rast i Sta­ri grad Ri­san sa uli­com Ga­be­la, mo­gu se gra­di­ti, od­no­sno ob­na­vlja­ti sa­mo objek­ti ko­ji su u funk­ci­ji us­po­sta­vlja­nja i re­kon­struk­ci­je ošte­će­nih, od­no­sno po­nov­ne iz­grad­nje uni­šte­nih obje­ka­ta, na osno­vu ma­te­ri­jal­nih osta­ta­ka i/ili auten­tič­ne do­ku­men­ta­ci­je o nje­go­vom vi­zu­el­nom iz­gle­du”.