Panel diskusija „Položaj i funkcija pozorišne kritike” u sali Dodest KIC „Budo Tomović” održana je juče u okviru prvog izdanja festivala RUTA. Diskusiju – okrugli sto vodio je prof.
Stevan Koprivica, direktor podgoričkog Gradskog pozorišta, a učestvovali su kritičari prof. dr
Ivan Medenica (Beograd),
Tomislav Čadež (Zagreb),
Aleksandar Milosavljević (Novi Sad) i prof. dr
Dragan Koprivica (Podgorica).
Tokom razgovora čuli smo o nizu problema koji se tiču postojanja pozorišne kritike kao kritičkog odraza umjetničkog pozorišnog čina. Bilo je riječi o samoj svrsi kritike, koliko se srednjoevropska i ruska razlikuju od anglosaksonske kritike, njenom preseljenju u internet sferu, govorili se o njenoj upućenosti na publiku i ljude iz teatra, problematici obrazovnog sistema, ekonomskoj nezavisnosti kao preduslovima objektivne, poštene i analitične kritike... Svi su se složili, kako je kazao Medenica, da su nam bliže ruska i srednjoevropska kritika, koja je sastavni dio pozorišnog sistema, a od kritičara se očekuje da poznaje mehanizme nastajanja pozorišne predstave, od pisanja do rediteljske i glumačke realizacije. I takav kritičar, dodaje on, piše primarno za istoriju pozorišta. Anglosaksonski kritičari, pak, uprošćeno, više su okrenuti samoj publici, i oni su svojevrsni „savjetnici za kupovinu robe”, kaže Medenica.
– Pozorišna kritika se u centralnoj i istočnoj Evropi obraća raznim institucijama vlasti, obzirom da je dio pozorišnog sistema. Pozorišna kritika ovdje ima ambiciju da utiče na kulturnu politiku, i u evaluaciji rada pozorišta, festivala, raspodjele sredstava iz budžeta, izbora direktora pozorišta, da li će mu biti obnovljen mandat, tu pozorišna kritika utiče. Njemački pozorišni kritičari, recimo, ne shvataju sebe ozbiljno ako jednom u životu ne skrate za glavu bar jednog direktora pozorišta – rekao je pola u šali Medenica, naglasivši da je on u tome uspio.
Ističe i da pozorišnu kritiku ne piše da bi se pisalo, već uvijek sa željom da njegovo mišljenje bude mjerodavno, te da je kritika uvijek bliska i pitanjima kulturne politike.
Na opasku da na okruglom stolu ne učestvuju i pozorišne kritičarke, aludirajući na autorke sajta „Peripetija”, Stevan Koprivica je odgovorio da iako su pozvane nijesu se pojavile, aludirajući da je razlog za to što se ne slažu s njim.
Na kraju, na pitanje S. Koprivice što nam je za činiti da bi se ispravile, popravile negativne pojave koje prate pozorišnu kritiku danas, opšti zaključak bio je da se tu kreće od obrazovanja mladih ljudi i uključivanja države kao finansijera u projekte vezane za pozorišnu kritiku, kao i mecena, ali, iako zvuči paradoksalno, ne i medija.
Ž.J.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
