Hr­vat­ske pre­ten­zi­je pre­ma kul­tur­nom i isto­rij­skom na­sle­đu Bo­ke ko­tor­ske ni­je­su ni­ka­kva no­vost. Me­đu­tim ovo što je pri­je ne­ko­li­ko da­na ura­dio por­tal ,,Rus­sia Beyond'', me­dij ko­ji je kao dio pro­jek­ta ,,Ra­ša Tu­dej'' fi­nan­si­ran di­rekt­no od ru­ske dr­ža­ve, pre­va­zi­la­zi sve do­sad vi­đe­no čak i u sa­moj Hr­vat­skoj.
Ovaj me­dij pri­je ne­ko­li­ko da­na u tek­stu „Za­bo­ra­vlje­ni Hr­vat ko­jeg je Pe­tar Ve­li­ki obo­ža­vao“, pu­bli­ko­vao je su­bjek­ti­van do­ži­vljaj iz­vje­snog De­ni­sa Kr­ni­ća, ko­ji tvr­di da je zna­me­ni­ti Bo­kelj Ma­ti­ja Zma­je­vić, le­gen­dar­ni ad­mi­ral im­pe­ra­tor­ske flo­te Pe­tra Ve­li­kog – Hr­vat. U tek­stu Kr­nić na­vo­di: „U osvit slu­žbe­nog od­la­ska hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić u Mo­skvu gdje će se su­sre­sti s ru­skim še­fom dr­ža­ve Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, tre­nu­tak je da se pri­sje­ti­mo ve­li­ka­na iz pro­šlo­sti ko­ji na naj­vi­šoj ra­zi­ni spa­ja­ju hr­vat­sku i ru­sku po­vi­jest. Je­dan iz ple­ja­de ve­li­ka­na je za­si­gur­no Ma­ti­ja Zma­je­vić, Hr­vat ko­jem je za vjer­nu slu­žbu Pe­tar Ve­li­ki osob­no uru­čio ad­mi­ral­ski čin.“
Za svo­ju tvrd­nju da je Ma­ti­ja Zma­je­vić se­be sma­trao Hr­va­tom, De­nis Kr­nić ne mo­že na­ći ni­je­dan isto­rij­ski iz­vor. Sto­ga, vje­ro­vat­no ni­je slu­čaj­no za­što do­tič­ni za­o­bi­la­zi re­le­vant­ne isto­rij­ske iz­vo­re, ko­ji ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju da su Zma­je­vi­ći bi­li srp­ska po­ro­di­ca ka­to­lič­ke vje­re. Ne­mo­gu­će je na­pi­sa­ti objek­ti­van tekst o ad­mi­ra­lu Ma­ti­ji Zma­je­vi­ću, a ne po­me­nu­ti naj­zna­čaj­ni­ju lič­nost ve­za­nu za nje­gov od­la­zak u Ru­si­ju, Pe­tra An­dre­je­vi­ča Tol­sto­ja, di­rekt­nog pre­tka slav­nog pi­sca i ru­skog am­ba­sa­do­ra u Ca­ri­gra­du po­čet­kom XVI­II vi­je­ka.
Bje­že­ći od optu­žbi za umi­je­ša­nost u ubi­stvo Vic­ka Bu­je­vi­ća (Bu­je­vi­ći i Zma­je­vi­ći bi­li su naj­u­ti­caj­ni­je pe­ra­štan­ske po­ro­di­ce svog vre­me­na), Ma­ti­ja Zma­je­vić se 1708. go­di­ne ob­reo u Ca­ri­gra­du. U pre­sto­ni­ci Oto­man­ske im­pe­ri­je, pre­ma ne­kim po­da­ci­ma u za­tvo­ru (ko je či­tao An­dri­će­vu „Pro­kle­tu avli­ju“ zna da ni­je bio po­tre­ban ni­ka­kav po­se­ban raz­log da se upad­ne u ca­ri­grad­sku tam­ni­cu), Ma­ti­ja Zma­je­vić upo­zna­je ru­skog am­ba­sa­do­ra gro­fa Pe­tra An­dre­je­vi­ča Tol­sto­ja, ko­me su od­ra­ni­je bi­la po­zna­ta umi­je­ća pe­ra­štan­skih mo­re­plo­va­ca. Po­zi­tiv­ne pre­po­ru­ke, ko­je ru­ski am­ba­sa­dor u Oto­man­skoj im­pe­ri­ji pre­no­si ca­ru Pe­tru Ve­li­kom do­pri­ni­je­le su da Ma­ti­ja Zma­je­vić stu­pi u ru­sku car­sku flo­tu.
Su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj De­ni­sa Kr­ni­ća su­pro­tan je re­le­vant­nim ru­skim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma i zva­nič­nom sta­vu ru­skih dr­žav­nih or­ga­na. Na­i­me, Pe­tar Tol­stoj ko­ga u svom tek­stu Kr­nić per­fid­no za­o­bi­la­zi, 1698. go­di­ne, po­sje­tio je Bo­ku ko­tor­sku i sa tog pu­to­va­nja za­pi­sao: „Do­pli­va­smo do me­sta­šca ko­je se zo­ve Pe­rast, u ko­jem za­te­ko­smo mno­go Sr­ba. Ti Sr­bi ži­ve u bli­zi­ni tur­skih gra­do­va i se­la. Oni su rat­ni­ci u sve­mu slič­ni don­skim Ko­za­ci­ma i svi go­vo­re slo­ven­skim je­zi­kom. Imuć­ni su, ku­će su im od ka­me­na, pre­ma mo­skov­skom na­ro­du se od­no­se vr­lo sr­dač­no i sa po­što­va­njem.“ U svo­jim za­pi­si­ma grof Tol­stoj na­veo je ta­ko­đe da je bio pri­mljen u Pa­la­ti Zma­je­vi­ća, zda­nju ko­je je oču­va­no do da­na­šnjeg da­na. Ma­ti­jin stric, nad­bi­skup bar­ski An­dri­ja Zma­je­vić se­be je ta­ko­đe sma­trao Sr­bi­nom, a pi­sao je i na ći­ri­li­ci.
U ma­ju ove go­di­ne pri­li­kom po­sje­te Vo­ro­nje­žu za Dan po­bje­de, cr­no­gor­ska de­le­ga­ci­ja pred­vo­đe­na po­sla­ni­kom Mi­la­nom Kne­že­vi­ćem za­jed­no je sa pred­stav­ni­ci­ma ob­la­snih vla­sti, cr­kve i mor­na­rič­kih ve­te­ra­na, ot­kri­la je spo­men- plo­ču ad­mi­ra­lu Ma­ti­ji Zma­je­vi­ću. Kne­že­vić je tom pri­li­kom, za­hva­lju­ju­ći se pred­stav­ni­ci­ma grad­skih vla­sti Vo­ro­njež­ja iz­ja­vio: „Uvje­ren sam da će od­no­si Cr­ne Go­re i Ru­si­je bi­ti na po­nos i, da će­mo ova­kvih spo­men-plo­ča i spo­me­ni­ka o za­jed­nič­koj isto­ri­ji Cr­ne Go­re i Ru­si­je ima­ti i ubu­du­će i u Cr­noj Go­ri i u Ru­si­ji.“ Ko­li­ko je su­bjek­tiv­ni do­ži­vljaj De­ni­sa Kr­ni­ća u ko­li­zi­ji sa od­no­som ru­skih vla­sti pre­ma ovoj zna­čaj­noj lič­no­sti ru­ske i cr­no­gor­ske isto­ri­je pot­pu­no je oči­gled­no. To ohra­bru­je, jer ipak su­ge­ri­še da je ov­dje ri­ječ o neo­d­go­vor­nom is­pa­du me­di­ja fi­nan­si­ra­nog od stra­ne ru­ske dr­ža­ve.
Ono što se usu­di­la ,,Rus­sia Beyond'', da Ma­ti­ju Zma­je­vi­ća na­zo­ve „za­bo­ra­vlje­nim Hr­va­tom“, ni­je­su ura­di­li ni hr­vat­ski me­di­ji. U op­šir­nom bi­o­graf­skom tek­stu split­ske „Slo­bod­ne Dal­ma­ci­je“ o ad­mi­ra­lu Zma­je­vi­ću od 4. apri­la 2004. ni­jed­nom ri­ječ­ju ni­je na­ve­de­no da je slav­ni ad­mi­ral pri­pa­dao hr­vat­skom na­ro­du.
„De­fi­ni­tiv­no je kuc­nuo čas da se iz mra­ka za­bo­ra­va iz­vu­če iz­nim­nog čo­vje­ka, Hr­va­ta i ad­mi­ra­la, ko­ji je dao go­lem do­pri­nos u stva­ra­nju ru­ske dr­ža­ve. Za­jed­nič­ka je to oba­ve­za Ru­si­je i Hr­vat­ske. Va­lja ob­no­vi­ti spo­men na nje­ga i ta­ko mu oda­ti du­žno pri­zna­nje“, pi­še u za­ključ­ku tek­sta De­ni­sa Kr­ni­ća. Du­žnost na­ših dru­štve­no-po­li­tič­kih su­bje­ka­ta je da pre­ko pri­ja­te­lja u Ru­si­ji hit­no od­go­vo­re na ove agre­siv­ne na­mje­re hr­vat­ske stra­ne, ko­je na­ža­lost pro­mo­vi­še me­dij fi­nan­si­ran od stra­ne ru­ske dr­ža­ve.