U zgra­da­ma sta­ri­jim od 20 i 30 go­di­na naj­ve­ća mu­ka sta­na­ra je odr­ža­va­nje lif­to­va. Sli­ke lif­to­va sa po­lo­mlje­nim i iša­ra­nim vra­ti­ma, sta­kli­ma, pro­pa­log po­da ili pla­fo­na, uni­šte­nih dug­mi­ća če­šće su ne­go sli­ka pri­stoj­nog lif­ta. Da i od go­reg ima go­re do­kaz su si­vi so­li­te­ri na Po­brež­ju, gdje se pro­stor is­pred lif­ta ko­ji du­že vri­je­me ni­je u funk­ci­ji ko­ri­sti ta­ko što sta­na­ri ured­no po­slo­že dr­va za pred­sto­je­ću grej­nu se­zo­nu ili tu od­lo­že ka­du, gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal i slič­no a sve ka­ko bi oslo­bo­di­li svo­je sta­no­ve. Sve se ma­nje vo­di ra­ču­na o oču­va­nju stam­be­nih pro­sto­ra po­go­to­vo u stam­be­nim zgra­da­ma a sve je vi­še za­go­vor­ni­ka da se ta­kvo sta­nje pro­mje­ni. Ipak, re­zul­ta­ti iz­o­sta­ju.
Pred­sjed­nik kuć­nog sa­vje­ta si­vog so­li­te­ra u Uli­ci 4. ju­la Sim­ka Smi­lja­nić is­ti­če da im ve­li­ki lift u zgra­di ne ra­di već tri, če­ti­ri go­di­ne, te da ne po­sto­ji mo­guć­nost da pri­ku­pe od osam do 11 hilj­ada eura za nje­go­vu po­prav­ku. Ka­ko ka­že, sa sta­na­ri­ma če­sto ne mo­že da se do­go­vo­ri ni da vra­ta lif­ta ko­ji ne funk­ci­o­ni­še go­di­na­ma, oslo­bo­de od stva­ri i pred­me­ta a ka­mo li šta dru­go.
- U za­vi­sno­sti od spra­ta, sta­na­ri če­sto zna­ju da za­gra­de pro­stor is­pred lif­ta ko­ji ne ra­di, da po­sta­ve dr­va za ogrev ili iz­ba­ce ne­ki ma­te­ri­jal ko­ji im ni­je po­tre­ban i na to ne mo­gu ni­ka­ko da uti­čem. Pri­čam svi­ma ali uza­lud, na­sta­vlja­ju da ra­de po svom. To za­i­sta ni­je li­je­po ali ja sa ti­me ne­mam kud, nji­ma ne sme­ta i to ta­ko osta­ne. Zgra­da i lif­to­vi su nam sta­ri 30 go­di­na, ni­je to ma­lo. Ja sam na de­ve­tom spra­tu i lift nam je za­i­sta neo­p­ho­dan, a zgra­da ima 12 spra­to­va. Čim se po­kva­rio ve­li­ki lift zva­li smo fir­mu Vu­lin ko­ja odr­ža­va lif­to­ve me­đu­tim po­nu­da je bi­la sa ne­kim po­lov­nim dje­lo­vi­ma oko 8.000 eura a sa no­vi­jim 11.000 što mi ni­ka­ko ni­smo mo­gli pri­ku­pi­ti - ka­za­la je Smi­lja­nić.
Ka­ko je is­ta­kla, sve na­de ula­žu u ma­nji lift.
- Fa­la bo­gu pa nas ma­nji lift slu­ži do­bro, re­dov­no ga odr­ža­va­mo a i što stari­je zgra­de ima­ju po dva lifta, to je da­nas ri­jet­kost pra­va. Ju­če sam mo­ra­la i na ma­nji lift da sta­vim nat­pis da ne za­tva­ra­ju unu­tra­šnja vra­ta dok maj­stor ne do­đe da ih po­pra­vi jer ih je ne­ko raz­va­lio noć pri­je. Lift nam je stvar­no naj­po­treb­ni­ji, mo­že i vo­da i sve da fa­li ali kad on ne radi, to je mu­ka pra­va, bez nje­ga se ne mo­že. Zami­sli­te par pu­ta dnev­no da mo­ra­te pje­ške si­ći do pro­dav­ni­ce, po­sla, ško­le na kom god da ste spra­tu, ne­mo­gu­će - ka­zal­a je Smi­lja­nić.
Vla­snik li­cen­ci­ra­ne fir­me za oprav­ku i odr­ža­va­nje lif­to­va „Vu­lin lift” Pre­drag Vu­lin is­ti­če da je si­gur­no tre­ći­na lif­to­va ugra­đe­nih od 70-ih do 90-ih go­di­na, da­nas pri­vre­me­no ili traj­no one­spo­so­blje­na te da im je re­mont neo­p­ho­dan. Ka­ko ka­že, to je sko­ro 200 do 250 lif­to­va od ukup­no 700 do 800 lif­to­va ko­li­ko ih ima po Pod­go­ri­ci a da su sta­ri­jeg ti­pa.
- To su ne­kad ra­di­le fir­me „Kon­čar lif­to­vi” ili „Da­ka lif­to­vi” i u to vri­je­me su bi­li od­lič­ni. Ipak, vri­je­me uči­ni svo­je a uosta­lom, sva­ki lift im ga­ran­ci­ju od­no­sno upo­treb­nu do­zvo­lu na 10 go­di­na, na­kon to­ga je po­treb­no ra­di­ti re­mont. Od no­vi­jih lif­to­va, ugra­đe­nih od 2000. go­di­ne do da­nas su ve­ći­nom u funk­ci­ji, bar 90 od­sto funk­ci­o­ni­še bez ve­ćih pro­ble­ma što je do­bro - ka­že Vu­lin.
On is­ti­če da su naj­sta­ri­ji lif­to­vi ko­je oni odr­ža­va­ju u stmbe­nim zgra­da­ma u Uli­ci Va­sa Ra­ič­ko­vi­ća, kod Teh­nič­ke ško­le, u Uli­ci Đu­re Sa­la­ja, 4. ju­la...
- Re­mont ni­je jef­tin i kuć­ni sa­vje­ti če­sto ne­ma­ju fi­nan­sij­skih mo­guć­no­sti da to ura­de jer su ci­je­ne od 10.000 do 15.000 eura. To ni­je ma­la svo­ta nov­ca i če­sto se de­ša­va da sta­na­ri na­đu ne­ku do­na­ci­ju ili po­moć da po­pra­ve lift, dok po­je­di­ni ni­su to­li­ko sna­la­žlji­vi. Oni pri­ku­pe za mje­seč­no odr­ža­va­nje od 25 do 60 eura i to je sve. Že­le da im lift bu­de bez­bje­dan za put­ni­ke i da mo­že da funk­ci­o­ni­še i to je sve. Me­đu­tim, to ne­kad ni­je do­volj­no, po­go­to­vo kad su u pi­ta­nju lif­to­vi sta­ri­je pro­iz­vod­nje. Mi tre­nut­no odr­ža­va­mo ne­kih 350 do 400 lif­to­va i de­ša­va se da go­di­šnje ima­mo od dva do pet ugo­vo­ra za re­mont. Što zna­či da su lju­di za­in­te­re­so­va­ni sa­mo tre­ba slo­ga sta­na­ra i ma­lo bo­lja or­ga­ni­za­ci­ja pri­ku­plja­nja nov­ca. Ina­če, ako je ma­nji broj sta­ni­ca u ula­zu ve­ći je iz­nos za re­mont i obrat­no - ka­že Vu­lin.
S.R.

Grad­nja no­vog lif­ta
jef­ti­ni­ja od re­mon­ta

Pre­drag Vu­lin is­ti­če i da je mon­ta­ža no­vog lif­ta par hi­lja­da jef­ti­ni­ja od re­mon­ta ali da je pro­ce­du­ra za­htjev­ni­ja, slo­že­ni­ja i du­go­traj­ni­ja te da se ma­lo ko od­lu­či za tu op­ci­ju. Ka­ko ka­že, do­sti­na sta­na­ra us­pi­je po­volj­no da na­ba­vi re­zer­vne dje­lo­ve ta­ko da nji­ho­va fir­ma ugr­adi i to pa na­pla­ti sa­mo ru­ke.
- Uvi­jek po­sto­je do­go­vo­ri ako ima pro­sto­ra za to. U re­dov­no odr­ža­va­nje spa­da pod­ma­zi­va­nje, za­mje­na si­ja­li­ca i sit­ne ne­ke po­prav­ke, dok se za kon­tak­te, po­ziv­na dug­mad i slič­no pra­ve za­seb­ne po­nu­de i po­seb­no se na­pla­ću­ju. Za­kon­ski bi lif­to­vi tre­ba­li da ra­de na 230 vol­ti a na­ši ra­de od 190 do 200 vol­ti i to ta­ko­đe uti­če na kva­ro­ve. De­ša­va se da na ne­kim sta­ri­jim lif­to­vi­ma za mje­sec da­na in­ter­ve­ni­še­mo i po de­set pu­ta. Op­šte je po­zna­to da ti sta­ri­ji lif­to­vi kad kre­nu da se kva­re bu­kval­no idu re­dom, kvar za kva­rom. Još je i naš na­rod ta­kav da sve sla­bi­je vo­di ra­ču­na o to­me pa iz pro­ble­ma ni­ka­ko da iza­đu - pri­ča Vu­lin.