Uprava lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da An­ki Pe­šu­kić iz Ba­la­ba­na do­sta­vi­la je po­re­ska rje­še­nja na ime po­koj­nog oca Va­si­li­ja Pe­šu­ki­ća po ko­ji­ma tre­ba da pla­ti po­rez za 2016. go­di­nu na če­ti­ri ne­po­kret­no­sti za ko­je tvr­di ni­je­su u nji­ho­vom vla­sni­štvu ni­ti su ika­da bi­le. An­ka Pe­šu­kić pri­tom po­ja­šnja­va da joj za ku­ću u Ba­la­ba­ni­ma, u ko­joj ži­vi i ko­ju je na­sli­je­di­la kao je­di­nu ne­po­kret­nost od pre­mi­nu­log oca, ni­je do­sta­vlje­no rje­še­nje za po­rez. Ka­že da joj ne pa­da na­pa­met da pla­ti za­ra­ču­na­tih 413,17 eura po­re­za na ne­po­kret­no­sti ko­je ne po­sto­je.
- Ne­ka mi da­ju klju­če­ve od ova če­ti­ri objek­ta i ne­ma pro­ble­ma. Taj po­rez ni­je naš. Ma­tič­ni broj i adre­sa se po­kla­pa­ju ali ti objek­ti ne po­sto­je, u to se la­ko mo­že uvje­ri­ti sva­ko ko iza­đe na li­ce mje­sta. To je pr­vi put u ži­vo­tu da nam stig­ne po­rez i to la­žan jer bih tre­ba­la da pla­tim 413,17 eura po­re­za za če­ti­ri objek­ta od po 21, 72, 88 i 95 kva­dra­ta ko­je moj otac ni­ka­da ni­je po­sje­do­va­o. A ni­je mi sti­glo za obje­kat ko­ji po­sto­ji i u ko­ji sta­nu­jem ci­je­li ži­vot, u ko­ji mi je ži­vio i pra­đed i đed i otac do 2005. godine i za ko­ji ured­no pla­ćam stru­ju... Pri­tom, pi­še u rje­še­nji­ma da su objek­ti sta­ri 16 go­di­na a ku­ća u ko­joj sta­nu­jem je iz 1868. go­di­ne, to je pre­ko 140 go­di­na. To je sra­mo­ta šta se ra­di u na­šoj dr­ža­vi- pri­ča Pe­šu­kić.
Ona na­vo­di da se bez­u­spje­šno ža­li­la nad­le­žnim or­ga­ni­ma.
- Pr­vo sam po­šla u Upra­vu lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da ko­ja mi je i do­sta­vi­la rje­še­nje i re­kla pla­ti­ću po­rez ko­ji mi je sti­gao ali sa­mo ako mi da­te klju­če­ve od ovih obje­ka­ta što su mi pri­pi­sa­li. Re­kli su mi da ni­je kod njih gre­ška i po­sla­li u Ka­ta­star. Po­šla sam u ka­ta­star a ta­mo su tra­ži­li od me­ne da do­ka­žem da to ni­su mo­ji objek­ti... Ka­ko da do­ka­žem da ne­što ni­je mo­je? Tra­ži­la sam da ne­ko od nji­ho­vih slu­žbe­ni­ka od­no­sno ko­mi­si­je iza­đe na li­ce mje­sta i uvje­ri se u to lič­no, jer je to naj­bo­lji do­kaz, me­đu­tim oni mi ka­žu da ta­kva ko­mi­si­ja ne po­sto­ji i šta ja sad da ra­dim. Ko je i ka­ko te ne­po­kret­no­sti upi­sao na mog oca, ja ne znam. Znam sa­mo da to pla­ća­ti ne­ću pa ne­ka do­la­ze i ra­de šta ho­će. Ne­ka vi­di na­rod šta se ra­di u ovoj dr­ža­vi. Ako mi­sle da ću ja da pla­ćam ne­či­ji po­rez i ne­či­je du­go­ve ne­ću si­gur­no - de­cid­na je Pe­šu­kić.
Ona is­ti­če i da ni­je je­di­na ko­ja ima pro­blem sa po­re­zom.
-Is­pred Upra­ve pri­ho­da su sva­ko­dnev­no re­do­vi. Ne­vje­ro­vat­no ko­li­ko lju­di ima pro­ble­ma sa po­re­zi­ma, sva­ki dan se de­se­ti­ne ža­le na rje­še­nja. Ne­ka na­rod vi­di šta se ra­di u ovoj dr­ža­vi, ako tre­ba ja da im otvo­rim oči evo imam sve cr­no na bi­je­lo, ta­kve se stva­ri ne mo­gu sa­kri­ti - ka­že Pe­šu­kić. S.R.


Tra­ži­la po­moć da sa­ni­ra krov

An­ka Pe­šu­kić ka­že da je pro­šle go­di­ne od Vla­de Cr­ne Go­re i Mi­ni­star­stva za so­ci­jal­ni rad tra­ži­la po­moć da sa­ni­ra krov ku­će ko­ji sa­mo što se ni­je sru­šio.
- To je sta­ra ku­ća, pet sa šest, mo­žda 24,5 kva­dra­ta u osno­vi. Ne­ma mo­kri čvor, bu­kval­no je ne­u­slov­na za ži­vot i da za to tre­ba da pla­tim po­rez to­li­ki, to je sra­mo­ta. Re­če­no mi je ta­da da će iza­ći ko­mi­si­ja da sa­gle­da sta­nje ali tek po­sle no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka,me­đu­tim, od ta­da je pro­šlo i po­la go­di­ne ni­ti se ko ja­vljao ni­ti išta. Umje­sto po­mo­ći sti­gla su mi šok po­re­ska rje­še­nja- ka­že Pe­šu­kić.