U do­no­še­nju od­lu­ke da se ugase Se­kre­ta­ri­jat za so­ci­jal­no sta­ra­nje i Se­kre­ta­ri­jat za raz­voj pred­u­zet­ni­štva i umjesto njih formira Se­kre­ta­ri­jat za rad, mla­de i so­ci­jal­no sta­ra­nje po mi­šlje­nju biv­šeg se­kre­ta­ra za soc­i­jal­no sta­ra­nje Go­ra­na Mi­ra­no­vi­ća su­bli­mi­ra­no je više stva­ri, a za realizaciju po­treb­no upo­šlja­va­nje no­vih lju­di, što je put, da se upo­sle no­vi par­tij­ski ka­dro­vi. Mi­ra­no­vić sma­tra da je mi­šlje­nje glav­nog ad­mi­ni­stra­to­ra da da ze­le­no svi­je­tlo ne­po­pu­la­ran i ne­pro­fe­si­o­na­lan gest.
-U od­lu­ci se vi­di da čo­vjek ne po­zna­je obim i vr­stu po­sla ko­jom se Se­kre­ta­ri­jat za socijalno staranje ba­vi, a uno­si po­slo­ve dru­gog or­ga­na i bu­du­će Kan­ce­la­ri­je za mla­de, ko­ji su uto­pi­ja, jer u mno­go če­mu ne po­sto­ji ni za­kon­ska, ni fi­nan­sij­ska pot­po­ra, jer bu­dže­tom to ni­je pred­vi­đe­no. Ali kad ne­ko ne zna, on­da ne zna. Za­bo­ra­vio je da une­se rad Na­rod­ne ku­hi­nje i sta­no­va­nje uz po­dr­šku. Dva pro­jek­ta za ko­je grad po bu­dže­tu iz­dva­ja naj­vi­še sred­sta­va. Je­di­no je isti­na, da je za ovo po­treb­no upo­šlja­va­nje no­vih lju­di, što je put, da se upo­sle no­vi par­tij­ski ka­dro­vi - kaže Miranović.
Miranović ocjenjuje da ova odluka pokazuje nem­je­ša­nje, ili ne­do­volj­no mi­je­ša­nje gra­do­na­čel­ni­ka Slavoljuba Stijepovića u svoj po­sao.
-Znam da po­dr­ška SD-a pro­jek­ti­ma i vla­sti u lo­kal­nom par­la­men­tu je uslo­vi­la do­no­še­nje ova­kve od­lu­ke, ali gra­do­na­čel­nik je ipak pr­vi čo­vjek gra­da. To je isto kao kad do­ma­ćin ku­će do­zvo­li da mu slu­čaj­ni put­nik zlo­na­mjer­nik, ne po­sto­ji dru­go ime, upra­vlja nje­go­vim do­ma­ćin­stvom, ili on kao ka­pe­tan bro­da do­zvo­li da mu bro­dom upra­vlja ma­li od pa­lu­be. Šta će se de­si­ti, osim što će se brod na­su­ka­ti. Ne daj Bo­že da put­ni­ci stra­da­ju, a da ma­li pre­ži­vi. Tre­će što je uslo­vi­lo ovu za­mi­sao je su­lu­da ide­ja ma­log Vu­ji­ce La­zo­vi­ća, ko­ji je umi­slio, da on tre­ba da vo­di ra­ču­na o Glav­nom gra­du. Vr­lo in­te­re­sant­no, da kroz do­no­še­nje ove od­lu­ke, ko­ju su kre­i­ra­li glav­ni ad­mi­ni­stra­tor, ma­li Vu­ji­ca, a po­dr­ža­ni od stra­ne li­de­ra par­ti­je Iva­na Bra­jo­vi­ća, jer sam to za­klju­čio iz raz­go­vo­ra sa njim, ko­ji se slu­čaj­no de­sio. Za­klju­čio sam da o gra­du bri­nu svi oni lju­di, ko­ji ni­je­su iz Pod­go­ri­ce, ima­ju re­zer­vni grad, a ovaj ne osje­ća­ju kao svoj. Iz­gle­da da su svi oni na­pra­vlje­ni po is­toj ma­tri­ci – re­kao je Mi­ra­no­vić.
Mi­ra­no­vić is­ti­če da su ti isti lju­di ostva­ri­li cilj.
-Na­dam se da će im ovaj na­um osu­je­ti­ti na­pa­će­ni na­rod i ne­će im do­zvo­li­ti da lju­de ci­je­ne po par­tij­skoj pri­pad­no­sti, već po to­me da lju­di ra­de po za­ko­nu, pro­fe­si­o­nal­no i u in­te­re­su svih gra­đa­na. Na šta bi li­či­la ova dr­ža­va, ka­da bi u njoj vla­da­lo jed­no­u­mlje, a na­ro­či­to kad bi njom upra­vlja­li ova­kvi ma­li lju­di. Na­ža­lost o sud­bi­ni ove dr­ža­ve i ovog na­ro­da od­lu­ču­ju i ova­kvi ma­li lju­di ogle­da­ni u dvo­ji­ci po­me­nu­tih. Po­no­san sam što kad za­spim mir­no spa­vam, a oni sa­nja­ju Dr­žav­nog jav­nog tu­ži­o­ca. Mi­slim da ne­će pu­no vre­me­na pro­te­ći ka­da će im se san pre­tvo­ri­ti u ja­vu. Na­dam se da će se ostva­ri­ti sta­ra na­rod­na „Ni­či­ja ni­je do zo­re gor­je­la”. Po­no­san sam što sam nor­ma­lan čo­vjek, što ci­je­nim lju­de i što lju­di ci­je­ne me­ne i moj rad, a i to da će se vri­je­me pro­ve­de­no u So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji Cr­ne Go­re va­lo­ri­zo­va­ti u in­te­re­su na­ro­da i dr­ža­ve – ka­že Mi­ra­no­vić.
Go­ran Mi­ra­no­vić is­ti­če da je kod nas po­sta­la prak­sa da ako ho­ćeš da do­đeš do ci­lja mo­žeš da ko­ri­stiš ra­zna sred­stva, pa i pr­lja­va.
-Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je to u in­te­re­su gra­đa­na ili po­je­di­na­ca? Ovaj put je, kao i mno­go pu­ta, na­ža­lost u pi­ta­nju in­te­res po­je­di­na­ca. Dok ne shva­ti­mo, da nas po­je­din­ci i nji­hov lič­ni in­te­res vo­de u am­bis, jer smo već sa­da na ivi­ci, mi­slim da će bi­ti ka­sno. Ovaj put je cilj ne­bi­tan, ja sam na ovom mje­stu pro­veo 11 go­di­na, ra­de­ći po za­ko­nu, pro­fe­si­o­nal­no, pre­da­no, u in­te­re­su svih gra­đa­na, bez ob­zi­ra na par­tij­sku, vjer­sku, kon­fe­si­o­nal­nu, ra­snu ili bi­lo ko­ju dru­gu pri­pad­nost. Se­kre­ta­ri­jat je stran­ke uvi­jek di­je­lio na one ko­je ne­ma­ju ili ima­ju. Sva­ko je ostva­rio svo­je pra­vo shod­no za­ko­nu. Mno­go pro­je­ka­ta je za­vr­še­no, mno­go po­slo­va je u to­ku. Oče­ku­je se po­če­tak iz­gad­nje Do­ma za sta­re, Sklo­ni­šta za bes­kuć­ni­ke... Ka­da je u gra­du sve vi­še li­ca u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, glad­nih, bez sta­na, ko­ri­sni­ka uslu­ga Na­rod­ne ku­hi­nje i dru­gih uslu­ga. To je pre­po­ru­ka da se Se­kre­ta­ri­jat oja­ča i fi­nan­sij­ski i ka­dov­ski. Gle so­lo­mon­skog rje­še­nja Se­kre­ta­ri­jat tre­ba uki­nu­ti ili oma­lo­va­ži­ti. Ono što je du­go bi­lo za­štit­ni znak Glav­nog gra­da, sa­da je po­sta­lo trn u oku jed­nog ma­log čo­vje­ka, ko­ji se ogle­da u li­ku pred­sjed­ni­ka od­bo­ra So­ci­jal­de­mo­kra­ta Vu­ji­ce La­zo­vi­ća – sma­tra Go­ran Mi­ra­no­vić.
A.D.