Spo­me­nik ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću i cr­no­gor­skim ju­na­ci­ma u cen­tru Pod­go­ri­ce bi­će sve­če­no okri­ven 31.ju­la. Ka­ko se tekst na spo­me­ni­ku ne po­kla­pa sa onim iz skup­štin­ske od­lu­ke iz ju­la 2015. go­di­ne, ko­jom je usta­no­vljen, bi­će na­kna­do mi­je­njan. Umje­sto ri­je­či „spo­me­nik je po­dig­nut 2015. go­di­ne” pi­še „spo­me­nik je ob­no­vljen 13.ju­la 2017”. Pre­ma Za­ko­nu o spo­men obi­ljež­ji­ma tekst je sa­stav­ni dio spo­me­ni­ka.
Da će bi­ti mi­je­njan to je na ju­če­ra­šnjem pre­su po­tvr­di­la Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić, se­kre­tar za kul­tu­ru.
-Od­lu­ku će­mo na­kna­do is­pra­vi­ti i ko­ri­go­va­ti – ka­za­la je Sav­ko­vić Vuk­če­vić.
Ona je ob­ja­sni­la je da je zbog pre­go­va­rač­kog po­stup­ka iz­me­đu auto­ra i iz­vo­đa­ča ra­do­va, di­na­mi­ke ra­do­ve kao i teh­nič­kih raz­lo­ga po­mje­ren rok iz­grad­nje. Ka­za­la je da su da­tum 13.jul iza­bra­li u kon­sul­ta­ci­ji sa isto­ri­ča­ri­ma vezujući ga za sticanje samostalnosti na Berlinskom kongresu.
Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić je ob­ja­sni­la da je spo­me­nik iz­gra­đen po uzo­ru na pro­vo­bit­ni ko­ji je ot­kri­ven 8. no­vem­bra 1886. go­di­ne, a sru­šen 6. ja­nu­a­ra 1919. go­di­ne. Pod­sje­ti­la je i na go­vor kra­lja Ni­ko­le ko­ji je na otva­ra­nju pr­vo­bit­nog spo­me­ni­ka ka­zao da „pu­tem na­pret­ka kre­će na­ša pod­mla­đe­na otadž­bi­na i do­la­zi u red dav­no sreć­nih i na­pred­nih na­ro­da”. U ta­da­šnjem or­ga­ni­za­co­nom od­bo­ru ce­re­mo­ni­je bi­li su Ma­to Ča­kić, Sa­dik Lu­ka­če­vić, Su­ljo Đur­đe­vić, Ne­šo Ku­lić Ste­van Gvo­zde­no­vić i Jo­van Nu­šo­vić što go­vo­ri o su­ži­vo­tu svih vje­ra i na­ci­ja koji i danas karakteriše Podgoricu. Po­no­vi­la je stav da su spo­me­nik sru­ši­le „oku­pa­ci­o­ne sna­ge ma­lje­vi­ma”.
-Spo­menk je ru­šen jer je pred­sta­vljao sna­gu cr­no­gor­ske isto­ri­je i njen iden­ti­tet. Vra­ća­ju­ći ovaj spo­me­nik mi rje­šav­amo jed­nu od ne­prav­di ta­ko­zva­ne Pod­goričke skup­šti­ne. Ne­po­di­za­nje spo­min­ka zna­či­lo bi da smo sa­gla­sni sa ide­jom onih ko­ji su ru­ši­li. Spo­me­nik pred­sta­vlja vje­či­tu bor­bu za slo­bo­du. Po­tvr­du cr­nog slo­bo­dar­ske ide­je – ka­za­la je Sav­ko­vić Vuk­če­vić.
Ona je pod­cr­ta­la te­zu da ka­kva god je isto­ri­ja, ona je na­ša te da se ovim či­nom in­spi­ri­še na nje­no po­nov­no či­ta­nje. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li su pri­li­kom re­kon­struk­ci­je Tr­ga ne­za­vi­sno­sti, pri­je de­stak go­di­na, na­đe­ni ne­ki dje­lo­vi spo­me­ni­ka ka­za­la je da ne­ma te po­da­ta­ka uz tvrd­nju da ka­da je sru­šen pr­vo­bit­ni spo­me­nik ta­da­šnja vla­da je na­re­di­la da se po­rav­na­ju i tra­go­vi te­me­lja uz su­ge­sti­ju da se pro­či­ta Pan­te­li­ja Jo­vo­vić, srp­ski pu­bli­ci­sta.
Autor spo­me­ni­ka Di­mi­tri­je Po­po­vić po­ja­snio je smo­bi­lič­ne i li­kov­no estet­ske kom­po­net­ne dje­la.
- For­ma obe­li­ska pod­sje­ća na for­mu ma­ča, na ne­ki na­čin iz­ve­de­na je iz for­me ma­ča. Cr­na Go­ra je kroz bo­ga­tu i bur­nu isto­ri­ju po­ka­za­la da se slo­bo­da ma­čem do­bi­ja i ma­čem bra­ni – ka­že Po­po­vić
Na pi­ta­nje da ob­ja­sni sim­bo­li­ku ma­ča ka­da je u pi­ta­nju ulo­ga voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća u isto­rij­skom do­ga­đa­ju po­ha­re Ku­ča Po­po­vić je ka­zao da je go­vo­rio „u smi­slu ma­ča kao sim­bo­la bor­be ko­ji sva­ka dr­ža­va ima ko­ja je sti­ca­la svo­ju sa­mo­stal­nost i in­te­gri­tet”.
-Pre­ma to­me ne od­no­si sa ne de­li­kat­ni mo­me­mant ve­zan za voj­vo­du Mir­ka i ple­me Ku­či – ka­zao je Po­po­vić.
On je ob­ja­snio je da je u na­sta­ja­nju dje­la po­se­ban iza­zov bio ka­ko sta­roj for­mi da­ti mo­de­ran iz­gled, a da se pri­tom sa­ču­va ka­rak­ter.
Spo­me­nik će ima­ti zlat­nu li­ni­ju ko­jom se po­ten­ci­ra ele­gan­ci­ja i di­na­mič­nost.
-U sim­bo­lič­nom smi­slu cr­ni po­sta­ment od gra­ni­ta na ne­ki na­čin go­vo­ri o dr­ma­ta­i­čom, tra­gič­nom vre­me­nu ko­ji sva­ka dr­ža­va u ne­kom raz­do­blja ima. Obe­lisk sim­bo­li­zi­ra no­vo vri­je­me, na­pre­dak, pro­spe­ri­tet i di­na­mi­ku raz­vo­ja novo­ga dru­štva. Ta zlat­na li­ni­ja osim estet­ske di­men­zi­je ima sim­bo­li­ku jer i na­rod i pje­snik pje­va­ju o zlat­noj slo­bo­di – ka­zao je Po­po­vić.
Lj.M.


Gra­nit iz In­di­je, mer­mer iz Pri­le­pa

Vla­snik fir­me „Đo­le Mar­ko­vić” ,za­du­že­ne za mon­ta­žu i iz­ra­du spomenika, Đor­đi­je Mar­ko­vić ka­zao je da je po­sto­lje na­pra­vlje­no od „ben­gal blek” gra­ni­ta ko­ga ka­rak­te­ri­še iz­u­zet­na tvr­do­ća. Taj dio spo­me­ni­ka je te­žak 26 to­na, sa­sta­vljen je iz dva ele­men­ta i mon­ti­ran na po­ja­ča­no be­ton­sko po­sto­lje. Obe­lisk je od mer­me­ra, sa­sta­vljen iz pet dje­lo­va. Ukup­na vi­si­na spo­me­ni­ka je 10 me­ta­ra. In­že­njer iz ove fir­me Želj­ko Ta­ri­lo ka­zao je da je gra­nit za po­sto­lje sti­gao iz rud­ni­ka u In­di­ji, pa pre­ko Ita­li­je do Sa­ra­je­va oda­kle je ko­nač­no do­pre­mljen u Pod­go­ri­cu. Obe­lisk je od mer­mer­nih blo­ko­va iz Pri­le­pa ko­ga ka­ko je na­gal­sio ko­ri­ste va­ja­ri ši­rom svi­je­ta, a od nje­ga se gra­de i vi­le po is­to­ku. Pri­li­kom mon­ta­že i sla­ga­nja, ko­ja je bi­lo iz­u­zet­no kom­pli­ko­va­na zbog te­ži­ne blo­ko­va, bi­lo je vi­še pro­ble­ma po­put ve­za iz­me­đu gra­ni­ta i mer­me­ra. Ko­ri­šće­ne su he­mij­ske ti­ple i sve je an­ke­ri­sa­no da bi spo­me­nik mo­gao da iz­dr­ži ze­mljo­tre­se, ka­zao je Ta­ra­lio. Na­gla­sio je da je sve za­vr­še­no osim na­no­še­nja zlat­ne bo­je u za to pred­vi­đe­nom žli­je­bu.