Glav­nom uli­com kroz go­lu­bo­vač­ki kvart Sta­ni­sla­vač­ka lokva u ve­čer­njim sa­ti­ma pje­ške sa­mo hra­bri pro­la­ze. Iako je uli­ca du­ga dva ki­lo­me­tra i ima na sto­ti­ne ku­ća ne­ma ra­svje­tu. Po­sta­vlje­ni su be­ton­ski stu­bo­vi, ali na njih svje­tilj­ki ne­ma. Uli­ca ne­ma ni vo­do­vod, već se mje­šta­ni snab­di­je­va­ju iz bu­na­ra. In­te­re­sant­no je to što sve spo­red­ne uli­ce ko­je iz­la­ze na ovu, glav­nu, ima­ju i ra­svje­tu i vo­do­vod, a pri­tom su mno­go kra­će i ima­ju ma­nje sta­nov­ni­ka.
De­san­ka Ko­va­če­vić po­tvr­đu­je da ne­ma­ju osnov­nu in­fra­struk­tu­ru.
– Da ni­je kom­ši­je De­ja i osvje­tlje­nja ko­je je po­sta­vio is­pred ku­će, ne bi mogli pogoditi kapije. On je po­sta­vio re­flek­tor pa ma­lo svje­tla ba­ca i na uli­cu. Do­nja uli­ca sve ima, svi kra­ko­vi ima­ju i ra­svje­tu i vo­do­vod, a mi ne­ma­mo ni­šta. Sa­mo je ova uli­ca bez sve­ga to­ga. Kao da smo pro­kle­ti. Sve ovo nad­le­žni zna­ju, ali ni­ko ni­šta ne pred­u­zi­ma – ka­že Ko­va­če­vić.
Mje­šta­nin De­jan Bo­lje­vić ka­že da go­di­na­ma upo­zo­ra­va i upo­zna­je, ka­ko nad­le­žne ta­ko i jav­nost, sa pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se ži­te­lji na­se­lja su­o­ča­va­ju.
– Već sam uka­zi­vao na ovaj pro­blem, ali ni­ko nam ni iz mje­sne za­jed­ni­ce ni iz GO Go­lu­bov­ci ni­je iza­šao u su­sret, a zna­ju u ka­kvim uslo­vi­ma ži­vi­mo. Go­vo­rio sam i Du­ša­nu Ra­do­nji­ću, pred­sjed­ni­ku GO Go­lu­bov­ci, ali ni on ni­šta ni­je pred­u­zeo. Ra­ni­je su obe­ća­va­li bi­će ne­što ura­đe­no, ali na­rav­no ni­ko ni­šta ni­je is­pu­nio. Ma­kar da nam po­sta­ve osvje­tlje­nje, pa kad bu­de uslo­va da ura­de vo­do­vod. Fa­ro­vi osve­tlja­va­ju uli­cu, to je sprd­nja i ka­ta­stro­fa. Po­sta­vlje­ni su be­ton­ski stu­bo­vi na ko­je mo­gu da se mon­ti­ra­ju svje­tilj­ke. Is­pa­da da smo mi gra­đa­ni dru­gog re­da jer osta­li ima­ju sve –re­kao je Bo­lje­vić.
Bo­lje­vić is­ti­če da će po­moć tra­ži­ti od gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća. Pla­ni­ra­ju da mu po­ša­lju do­pis i upo­zna­ju ga sa si­tu­a­ci­jom u na­se­lju. Oni tra­že od­go­vor zbog če­ga su dis­kri­mi­ni­sa­ni i za­što svi oko njih ima­ju in­fra­struk­tu­ru, a sa­mo oni ne­ma­ju.
– Gra­do­na­čel­nik tre­ba da zna u ka­kvim uslo­vi­ma ži­ve gra­đa­ni i da od­go­vo­ri zbog če­ga smo mi dis­kri­mi­ni­sa­ni. Tač­no je i da ni­je­smo ne­što po­seb­no slo­žni, jer da je­smo dav­no bi ovo za­vr­ši­li. Ima lju­di ko­je to ne in­te­re­su­je, a ima­ju ma­lu dje­cu, ali ih valj­da baš bri­ga. Ra­svje­ta bi bi­la za sve nas. Ovo ni­je uli­ca jed­no­ga no svih nas, ali ni­ko ni­šta ne pred­u­zi­ma. Sa­da ho­će­mo, ne­ma vi­še če­ka­nja –is­ta­kao je Bo­lje­vić.
To da ne­ma ra­svje­te i vo­do­vo­da sa­mo u nji­ho­voj u od­no­su na osta­le uli­ce u Go­lu­bov­ci­ma ne ra­zu­mi­je ni Pe­tar Ku­ku­li­čić.
– Dva ki­lo­me­tra je uli­ca du­ga, pu­no ku­ća, a ne­ma­mo osnov­ne uslo­ve za ži­vot. Za­što je to ta­ko ni­ko ne zna. Sva se­la oko­lo ko­ri­ste ovu uli­cu i Ma­ta­gu­ži i Vranj. Uve­če je mr­kli mrak, pa smo pri­mo­ra­ni dje­cu da če­ka­mo jer ne smi­ju do ku­ća. Ma­nje uli­ce ko­je su i ma­nje pro­hod­ne ima­ju sve, a mi ni­šta. Evo krak od 150 me­ta­ra ko­ji iz­la­zi na na­šu uli­cu ima i vo­do­vod i ra­svje­tu. Ko će ti ga zna­ti što se ov­dje ra­di. Tre­ba da do­đu iz GO Go­lu­bov­ci uve­če da vi­de ka­ko je pro­la­zi­ti na­se­ljem –is­ti­če Ku­ku­li­čić. A.D.


Po­treb­ni uspo­ri­va­či br­zi­ne

Ka­ko je uli­ca du­ga, a ne­ma pu­no kri­vi­na njo­me se i vo­zi pri­lič­no br­zo. Za­rad bo­lje bez­bjed­no­sti sta­nov­ni­ci po­zi­va­ju nad­le­žne da po­sta­ve „le­že­će po­li­caj­ce”.
– Ima­mo pu­no dje­ce ko­ja se tu igra­ju, pa stra­hu­je­mo za nji­ho­vu bez­bjed­nost. Po­seb­no jer ra­svje­te ne­ma pa mo­že bi­ti opa­sno s ob­zi­rom na to da se br­zo vo­zi. Neo­p­hod­no je po­sta­vi­ti „le­že­će po­li­caj­ce” –ka­že Pe­tar Ku­ku­li­čić.