Od 1.405 anketiranih građana samo 17,2 koristi biciklo kao prevozno sredstvo, a 37,8 odsto zna da vozi, ali ga ne posjeduje, saopštili su iz organizacije Biciklo.me koji su u aprilu ove godine radili anketu.
–Da infrastruktura teško može da podrži ovu količinu motorizovanog saobraćaja smatra 64 odsto. Isti broj njih smatra da nema dovoljno parking mjesta. Da je zapostavljena pješačka infrastruktura smatra 36 odsto, da su biciklističke staze poboljšale uslove korišćenja bicikala 30 odsto, a njih 20 odsto da su one narušile prostor za pješake. Zanimljivo je da 56 odsto građana u strahu od krađe ne koristi biciklo, 52 odsto zbog intenziteta motornog saobraćaja, isto toliko zbog nerazvijene biciklističke infrastrukture jer su biciklisti nevidljivi kao učesnici u saobraćaju. Samo 5,6 odsto građana javni prevoz koristi redovno, a 59,6 odsto nikada, a uporedni podaci govore da se u Zagrebu 40 odsto gradskih putovanja obavlja javnim prevozom, a u Ljubljani 33 odsto. Glavne zamjerke anketiranih, 76,2 odsto, je na starost autobusa, a komentari su „nepouzdan”, „prljav”, „ne dozvoljava se prevoz kućnih ljubimaca” – podaci su iz ankete Biciklo.me koju je na prezentaciji projekta „Bolji saobraćaj-bolji grad predstavio Stefan Bulatović.
Iz ove NVO su kazali da kada je u pitanju najuži centar Podgorice 54,9 odsto anketiranih bira više staza za pješake i bicikliste a 45,1 odsto više parkinga i garaža. Kada je u pitanju biciklistička infratsruktura napredak je postignut u izgradnji staza, nazadak izostavljanje staze na bulevaru kroz Donju Goricu, neodržavanje i probolem parkiranja na stazama.
Glavni grad u saradanji sa njemačkom agencijom za razvoj i Otvorenim fondom za jugoistočnu Evropu, relizuje projekat „Održiva mobilnost u gradovima jugoistočne Evrope”, sa ciljem prelaska na održivi transport i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz čega proizilaze najveća zagađenja prirode, rekla je Lazarela Kalezić,iz Sekretarijata za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine.
–Projekat je iniciran u decembru 2017. i trajaće do aprila 2020.godine. Saobraćaj utiče na kvalitet života građana, ako nije efikasan onda se stvaraju gužve,a i korišćenje sopstvenih automobila je skupo.Način na koji možemo da poboljšamo ovaj sektor je da ga prije svega učinimo održivim, prijemčivim i da nađemo partnera u građanima - ističe Kalezić.
Problem na primorju je nedostatak pješačke i saobraćajne infrastrukture što onemogućava funkcionisanje biciklista, kazala je Dijana Vučinić direktorica Kotor APSS-a.
Održivi saobraćaj je jedna od najizazovnijih tema ne samo u Crnoj Gori, već i u svijetu.UNDP je u saradnji sa brojnim partnerima uradio policentrični plan urbane mobilnosti za Boku i Cetinje koji prikazuje na koji način da se poboljša saobraćajna infrastruktura i između ostalog uvesti i solarni saobraćaj,rekla je Radica Zeković iz UNDP-a.
Luka Rakčević, odbornik u Glavnom gradu, smatra da je bivša Jugoslavija imala mnogo efikasniji način urbanog planiranja, jer se planiralo po mjeri građana što to danas nije slučaj.
–Kada je riječ o gradskom prevozu postoji problem što su autobusi veoma stari,ali i dalje saobraćaju gradom - istakao je Rakčević.D.M.V.
)){kind=small}
