Pred­sjed­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dar­ko Pa­jo­vić ini­ci­ra­će na da­na­šnjoj sjed­ni­ci skup­štin­skog Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i ise­lje­ni­ke kon­tr­ol­no sa­slu­ša­nje še­fa di­plo­ma­ti­je Igo­ra Luk­ši­ća po­vo­dom no­vo­na­sta­log spo­ra sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom o raz­gra­ni­če­nju na pod­ruč­ju Su­to­ri­ne. On je za „Dan” ka­zao da ni pe­dalj te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re ne smi­je bi­ti pre­pu­šten bi­lo ko­me, a da se cr­no­gor­ska vlast mo­ra dr­žav­nič­ki i ozbilj­ni­je od­no­si­ti po­vo­dom te­ri­to­ri­jal­nih pre­ten­zi­ja ko­je se is­po­lja­va­ju sa ra­znih stra­na.
– Bez ob­zi­ra na mi­šlje­nje pred­sjed­ni­ka od­bo­ra Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća da ne tre­ba da se ba­vi­mo ovim pi­ta­njem, sma­tram da bi Skup­šti­na pre­ko nad­le­žnog rad­nog ti­je­la tre­ba­lo da se upo­zna sa svim što se de­ša­va­lo i što se sa­da de­ša­va u ve­zi sa za me­dij­skim na­vo­di­ma po­vo­dom spo­ra oko Su­to­ri­ne. Zbog to­ga ću za­tra­ži­ti da od­bor do­ne­se od­lu­ku o za­ka­zi­va­nju kon­trol­nog sa­slu­ša­nja še­fa di­plo­ma­ti­je Igo­ra Luk­ši­ća na te­mu Su­to­ri­ne - ka­zao je Pa­jo­vić, ko­ji je član Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i ise­lje­ni­ke.
Po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je u Pred­stav­nič­kom do­mu BiH De­nis Be­ći­ro­vić pod­nio je pred­log re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni. Tra­ži da to za­ko­no­dav­no ti­je­lo oci­je­ni ne­pri­hva­tlji­vim, ne­u­te­me­lje­nim i štet­nim pred­log ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re. Pred­stav­nič­ki dom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH za­du­žio je ne­dav­no Ustav­no­prav­nu ko­mi­si­ju da do 27. fe­bru­a­ra odr­ži jav­nu ras­pra­vu o Su­to­ri­ni. Na­kon to­ga će za­stup­ni­ci za­u­ze­ti ko­na­čan stav o pred­lo­že­noj re­zo­lu­ci­ji.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pred­lo­že­nu re­zo­lu­ci­ju i no­vo­na­sta­li spor iz­me­đu Cr­ne Go­re i BiH, Pa­jo­vić je oci­je­nio da je pre­kra­ja­nje gra­ni­ca na Bal­ka­nu za­vr­še­na pri­ča.
– Ova­kve i slič­ne ini­ci­ja­ti­ve vra­ća­ju na­ro­de re­gi­o­na u bli­sku pro­šlost, ko­ju i ne pam­ti­mo po do­brom. Na­no­vo se otva­ra­ju pi­ta­nja ko­ja na­ro­de re­gi­o­na mo­gu sa­mo uda­lji­ti, umje­sto da ih pri­bli­ža­va­ju jed­ne dru­gi­ma. Tre­ba gle­da­ti u bu­duć­nost, da­ti lju­di­ma da ra­de i za­ra­de, po­bolj­ša­ti eko­no­mi­ju ze­ma­lja re­gi­o­na, a sa gra­ni­ca­ma smo za­vr­ši­li – na­veo je on.
Do­dao je da sva­ka­ko ovom pro­ble­mu tre­ba pri­stu­pi­ti opre­zno i bez is­hi­tre­nih re­ak­ci­ja, jer su do­bri od­no­si sa su­sje­di­ma in­te­res Cr­ne Go­re. To je, sma­tra on, i je­di­na bu­duć­nost ze­ma­lja re­gi­o­na.
– Te­ri­to­ri­ja Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti sa­ču­va­na u po­sto­je­ćim gra­ni­ca­na i ni je­dan pe­dalj ne smi­je da se pre­pu­sti bi­lo ko­me – na­gla­sio je Pa­jo­vić.
Do­dao je da pri­ča oko Su­to­ri­ne po­ka­zu­je da ni­je­su to­li­ko po­u­zda­ne lič­ne ve­ze sa po­li­tič­kim eli­ta­ma su­sjed­nih dr­ža­va, ko­je su ra­ni­je zbog lič­nih in­te­re­sa us­po­sta­vi­li po­je­din­ci iz DPS-a i pred­sta­vi­li ih gra­đa­ni­ma kao dr­žav­ne od­no­se.
– Oči­gled­no je da tre­ba dr­žav­nič­ki pri­stu­pi­ti tom po­slu, bez upli­ta­nja lič­nih in­te­re­sa i od­no­sa po­je­di­na­ca. Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da je DPS za­rad oču­va­nja vla­sti or­ga­ni­zo­vao upli­ta­nje u po­li­tič­ka pi­ta­nja Cr­ne Go­re ne­kih po­li­ti­ča­ra iz re­gi­o­na. Da­nas vi­di­mo da se ti isti po­li­ti­ča­ri iz re­gi­o­na ru­ko­vo­de dru­ga­či­jim in­te­re­si­ma, ko­ji su u su­prot­no­sti in­te­re­si­ma dr­ža­ve Cr­ne Go­re – za­klju­čio je Pa­jo­vić.
V.R.


Ne pod­gri­ja­va­ti ten­zi­je

Ak­tu­e­li­zo­va­nje za­bo­ra­vlje­nih ide­ja pre­kra­ja­nja dr­žav­nih gra­ni­ca na Bal­ka­nu i po­ku­šaj kre­i­ra­nja at­mos­fe­re na­ci­o­nal­nih ten­zi­ja u ko­ji­ma će pro­fi­ti­ra­ti sa­mo po­pu­li­stič­ko po­li­ti­kan­stvo, gra­đa­ni­ma mo­že zna­či­ti sa­mo do­dat­ne kom­pli­ka­ci­je i spo­ri­ji na­pre­dak u de­mo­kra­ti­za­ci­ji, oci­je­nje­no je iz Li­be­ral­ne par­ti­je.
– Cr­na Go­ra i nje­na te­ri­to­ri­ja su ne­dje­lji­vi, a sva­ki po­ku­šaj po­vre­de nje­nog te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta po­ku­šaj je ru­še­nja ustav­nog po­ret­ka dr­ža­ve i in­te­gri­te­ta sva­kog gra­đa­ni­na - ka­že se u sa­op­šte­nju.


Ko­nje­vić: Za­htjev po­sle­di­ca unu­tra­šnjeg ta­la­sa­nja

Ini­ci­ja­ti­va u ve­zi sa Su­to­ri­nom re­zul­tat je unu­tra­šnjeg ta­la­sa­nja u BiH i to pi­ta­nje ne­će uti­ca­ti na od­no­se dvi­je dr­ža­ve, po­ru­čio je mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić.
– Va­žno je da i gra­đa­ni, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca i re­gi­o­nal­ne dr­ža­ve shva­te da Cr­na Go­ra vo­di ko­rekt­nu re­gi­o­nal­nu po­li­ti­ku i da smo kao ta­kvi pre­po­zna­ti u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci – ka­zao je on u par­la­men­tu.
Ko­nje­vić je do­dao da pi­ta­nje Su­to­ri­ne ne­će uti­ca­ti na od­no­se Cr­ne Go­re i BiH, pod­sje­ća­ju­ći da su dvi­je dr­ža­ve pri­zna­le jed­na dru­gu u okvi­ru tih gra­ni­ca.


Pred­sjed­ni­štvo BiH bez sta­va o po­vla­če­nju am­ba­sa­do­ra

Pred­sjed­ni­štvo BiH ne­ma zva­ni­čan stav o mo­gu­ćem po­vla­če­nju am­ba­sa­do­ra iz Cr­ne Go­re, kao ni o ugo­vo­ru o raz­gra­ni­če­nju sa Cr­nom Go­rom.
– Pred­sjed­ni­štvo BiH ni­je odr­ža­lo sje­di­cu ni­ti je ras­pra­vlja­lo o po­vla­če­nju am­ba­sa­do­ra u Cr­noj Go­ri, kao ni o pred­lo­gu ugo­vo­ra o gra­ni­ci. Iz to­ga pro­iz­i­la­zi da Pred­sjed­ni­štvo BiH ne­ma zva­nič­ni stav o ovom pi­ta­nju – od­go­vo­re­no je za „Dan” iz slu­žbe za od­no­se s jav­no­šću Pred­sjed­ni­štva BiH.
Zbog spo­ra oko Su­to­ri­ne, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić pri­vre­me­no je za­u­sta­vio pro­ce­du­ru ime­no­va­nja am­ba­sa­do­ra u BiH. On je, da pod­sje­ti­mo, na­kon raz­go­vo­ra sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem i pred­sjed­ni­kom Skup­šti­ne Ran­kom Kri­vo­ka­pi­ćem od­lo­žio pot­pi­si­va­nje uka­za o ime­no­va­nju Mi­la­na La­ki­ća za am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u BiH.