Li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić po­zvao je ju­če pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da pod­ne­se ostav­ku zbog či­nje­ni­ce da nje­go­va vla­da vi­še ne­ma le­gi­ti­mi­tet. U in­ter­vjuu za „Dan“ Le­kić je ka­zao da bi u su­prot­nom Đu­ka­no­vić po­ka­zao pre­zir pre­ma gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re. Na­vo­de o po­sto­ja­nju pla­na B, po ko­jem bi li­der So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ran­ko Kri­vo­ka­pić stao na če­lo opo­zi­ci­je, u ko­joj bi bio i De­mos, na­zvao je ne­i­sti­na­ma, lu­kav­stvom i pod­va­la­ma.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te že­sto­ku ka­mpa­nju DPS-a pro­tiv Skup­šti­ne i nje­nog pred­sjed­ni­ka na­kon ne­iz­gla­sa­va­nja po­sled­njih pred­lo­ga Vla­de?
– Kon­cep­tu­al­ne ko­or­di­na­te za kam­pa­nju pro­tiv auto­nom­no­sti Skup­šti­ne, da­kle pro­tiv ustav­nog prin­ci­pa po­dje­le vla­sti, dao je pre­mi­jer Đu­ka­no­vić iz­ja­vom o ,,par­la­men­tar­noj dik­ta­tu­ri”. Za ovaj jav­ni is­pad pre­mi­jer se još ni­je iz­vi­nio jav­no­sti. Ni­je sa­mo u pi­ta­nju mo­gu­će po­li­tič­ko neo­bra­zo­va­nje i de­fi­cit po­li­tič­ke kul­tu­re, već oči­gle­dan ot­por, pa i strah cen­ta­ra vla­sti od pra­ve ulo­ge Skup­šti­ne ko­ja u sva­kom de­mo­krat­skom dru­štvu mje­ri, kon­tro­li­še i ogra­ni­ča­va iz­vr­šnu vlast, od­no­sno vla­du. Na­ža­lost, ka­da po­me­ne­mo na­šu vla­du, mi­sli­mo i na in­te­re­sno kli­jen­te­li­stič­ke kru­go­ve oko nje.
Vi ste ovih da­na iza­šli sa te­zom da naj­no­vi­ji do­ga­đa­ji na po­li­tič­koj sce­ni ima­ju ele­men­te dr­žav­nog uda­ra. Mo­že­te li to krat­ko ob­ja­sni­ti?
– Po­ka­zu­ju­ći svoj ne­de­mo­krat­ski ka­rak­ter vla­da­ju­ća stran­ka je po­kre­nu­la svoj pro­pa­gand­ni me­ha­ni­zam da bru­tal­nim na­pa­di­ma dis­kva­li­fi­ku­je Skup­šti­nu. Ti­me dis­kva­li­fi­ku­je i le­gal­nost funk­ci­o­ni­sa­nja po­li­tič­ko-ustav­nog si­ste­ma. Ova ve­li­ka i ne­si­gur­na ga­la­ma pred­stav­ni­ka vla­sti se sve vi­še pre­tva­ra u udru­že­ni po­du­hvat pro­tiv ustav­nog si­ste­ma i ulo­ge Skup­šti­ne u si­ste­mu po­dje­le vla­sti. Ka­ko vi­di­mo, ni Fi­lip Vu­ja­no­vić ni­je pro­pu­stio da uče­stvu­je u ovom par­tij­skom ho­ru. To su uzur­pa­tor­ski po­te­zi, da­ka­ko i sa ele­men­ti­ma dr­žav­nog uda­ra. Ina­če, u de­mo­krat­skim ze­mlja­ma je po­znat re­do­sled po­te­za pri­li­kom ova­ko du­bo­kih po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­nih kri­za. Te­ži­na na­še si­tu­a­ci­je se ogle­da i u to­me da du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za ko­in­ci­di­ra sa eko­no­mi­jom u slo­bod­nom pa­du, so­ci­jal­nom dra­mom gra­đa­na i još ne­iz­gra­đe­nom prav­nom dr­ža­vom.
Ko­ji bi to bi­li po­te­zi u de­mo­krat­skim ze­mlja­ma?
– Ve­o­ma ja­sni. Na­kon od­bi­ja­nja u par­la­men­tu vla­di­nih za­ko­na i eko­nom­skih ini­ci­ja­ti­va, da­kle na­kon ja­snih, pa i gla­sa­njem, iz­ra­za ne­po­vje­re­nja vla­di pre­mi­jer bi od­mah pod­nio ostav­ku. Za­tim bi pred­sjed­nik dr­ža­ve, pod pret­po­stav­kom da ga ima­mo u pra­vom svoj­stu, ura­dio sle­de­će. Po­zvao bi pred­sjed­ni­ke par­la­men­tar­nih par­ti­ja i še­fo­ve klu­bo­va da jav­no sa­op­šte ni­ho­ve pred­lo­ge za iz­la­zak iz kri­ze, pri­tom pro­vje­ra­va­ju­ći da li u Skup­šti­ni po­sto­ji no­va ve­ći­na ko­ja bi for­mi­ra­la i po­dr­ža­la no­vu vla­du. Ta vla­da bi tra­ja­la sve dok bi ima­la po­dr­šku par­la­men­tar­ne ve­ći­ne, a naj­ka­sni­je do pri­je­vre­me­nih ili re­dov­nih iz­bo­ra.
De­mos bi po­dr­žao for­mi­ra­nje ta­kve vla­de?
– Da, De­mos bi po­dr­žao, iz naj­ma­nje dva raz­lo­ga. Kao akt jav­ne od­go­vor­no­sti za iz­la­zak iz na­sta­le blo­ka­de ze­mlje i kao čin le­ga­li­stič­kog po­što­va­nja de­mo­krat­sko ustav­nog si­ste­ma. I od­mah da do­dam, uko­li­ko ta no­va vla­da ne bi to­kom svog ra­da bi­la, iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga, na po­treb­noj struč­no po­li­tič­koj vi­si­ni De­mos bi joj us­kra­tio po­dr­šku u par­la­men­tu, isto kao što iz­ra­ža­va ne­po­vje­re­nje Đu­ka­no­vi­će­voj vla­di. To je de­mo­krat­ski re­do­sled po­te­za. U ne­do­stat­ku de­mo­krat­ske prak­se, do­ne­kle i tra­di­ci­je, ne­ki će se mo­žda iz­ne­na­di­ti ova­kvim re­do­sle­dom po­te­za. Za­to je na­ma po­tre­ban du­gi marš kroz de­mo­kra­ti­ju i nje­na pra­vi­la, ka­ko bi­smo se za­u­vi­jek oslo­bo­di­li uzur­pa­to­ra, oli­gar­ha, de­ma­go­ga i ko­rup­ci­o­na­ša na vla­sti.
Ali stva­ri ne idu prav­cem ko­ji pred­la­že­te. Ka­ko to tu­ma­či­te?
– Ovo ni­je bio moj ori­gi­na­lan pred­log već tok stva­ri na ba­zi de­mo­krat­skih pra­vi­la ko­ja va­že u de­mo­krat­skim ze­mlja­ma. Ukrat­ko, de­mo­krat­ska pro­ce­du­ra ko­jom tre­ba iza­ći iz ak­tu­el­nog ha­o­sa. Vr­lo je mo­gu­će da Đu­ka­no­vić ne­ma na­mje­ru da pod­ne­se ostav­ku. Ipak, du­žnost mi je da ga kao gra­đa­nin i po­sla­nik po­zo­vem da, u in­te­re­su ze­mlje, po­štu­je pra­vi­la i pod­ne­se ostav­ku. Svi­ma ja­sno da je nje­go­va vla­da u ovom tre­nut­ku ne­le­gi­tim­na. U su­prot­nom, on će po­no­vo po­ka­za­ti pre­zir pre­ma gra­đa­ni­ma i de­mo­krat­skim pra­vi­li­ma. Pre­mi­jer to po­ka­zu­je i ovih da­na ne ogla­ša­va­ju­ći se po­vo­dom ova­ko du­bo­ke kri­ze u in­sti­tu­ci­o­nal­no pa­ra­li­sa­noj ze­mlji. Umje­sto pre­mi­je­ro­vog ozbilj­nog obra­ća­nja na­ci­ji pri­re­đe­na je ova me­đu­sob­no op­tu­žu­ju­ća po­le­mi­ka u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji o to­me ko je od njih vi­še ošte­tio ovu ze­mlju. Da­kle, na dje­lu je ve­li­ka ga­la­ma ko­ja pu­ca od ne­mo­ći, s ci­nič­nom pre­ten­zi­jom no­ve igran­ke za jav­nost. U me­đu­vre­me­nu se gu­bi dra­go­cje­no vri­je­me za for­mu­li­sa­nje i po­če­tak ozbilj­ne re­form­ske stra­te­gi­je iz­la­ska ze­mlje iz sve dra­ma­tič­ni­je kri­ze.
U jav­no­sti je od ne­kih opo­zi­ci­o­nih lič­no­sti, pa i iz me­dij­skih kru­go­va bli­skih vla­sti, bi­lo ri­je­či o tzv. pla­nu B, ko­ji na­vod­no oku­plja dio opo­zi­ci­je i Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća u ne­kom ko­a­li­ci­o­nom ob­li­ku. Tu je uvr­šten i De­mos. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– O to­me sam se upo­znao u me­di­ji­ma. Uti­sak je da se ra­di o ne­či­jem sit­nom lu­kav­stvu, ne­što ja­čoj ma­šti i ve­li­koj ne­i­sti­ni. Ne­ma­ju­ći na­mje­ru da pro­u­ča­vam mo­ti­ve za lan­si­ra­nje ta­kve kon­struk­ci­je sa­op­šta­vam da ni­sam sa ni­kim raz­go­va­rao o ta­kvoj mo­guć­no­sti. Go­vo­ri se i o pla­nu po ko­jem Kri­vo­ka­pić tre­ba da sta­ne na če­lo opo­zi­ci­je. Čak ne­ki me­di­ji spe­ku­li­šu da je na to i gospodin Drob­nič uti­cao, pa i ne­ke am­ba­sa­de. To je dru­ga pod­va­la ko­ju je ne­ko smi­slio i ko­ja se vr­ti u re­žim­skim me­di­ji­ma. Po­na­vljam to sam pro­či­tao u me­di­ji­ma. Ni­šta vi­še o to­me ne znam.V.R.


Za­pad da ne „gu­ra” vlast

Tre­ća te­za ko­ja se po­na­vlja gla­si da je Za­pad od­lu­čio da „po­gu­ra opo­zi­ci­ju na vlast”?
– Či­nje­ni­ca da ovu pri­ču gu­ra­ju u re­žim­skim me­di­ji­ma, što zna­či da je ona smi­šlje­na u spe­ci­jal­nim punk­to­vi­ma oko vla­de, go­vo­ri sa­mo da ne­što vla­sti­ma u po­sled­nje vri­je­me ne ide naj­bo­lje na me­đu­na­rod­nom pla­nu. Što se ti­če opo­zi­ci­je, sa­da go­vo­rim u ime De­mo­sa, na­ma ni­je po­treb­no da nas po­gu­ra ni Za­pad, ma šta pod tim pod­ra­zu­mi­je­va­li, ni­ti ni­ko dru­gi. Na­ma je do­volj­no da Za­pad ne „gu­ra” ov­da­šnju vlast pod sjen­ka­ma ko­rup­ci­je i ma­fi­je, iz­me­đu osta­log i zbog nji­ho­vog kre­di­bi­li­te­ta u ovoj sre­di­ni. Svo­jom ozbilj­nom po­li­ti­kom i jav­nim dje­lo­va­njem De­mos pri­mar­nu od­go­vor­nost ima pre­ma do­ma­ćoj jav­no­sti. De­mos će na­sto­ja­ti da po­mi­ri na­še is­to­ke i za­pa­de, da za­tim za­jed­no sa­gle­da­mo u ka­kvim ci­vi­li­za­cij­skim ko­or­di­na­ta­ma i ak­tu­el­nim gru­pi­sa­nji­ma tre­ba tra­ži­ti mje­sto Cr­ne Go­re. Sve to pro­mi­šlja­ti i od­lu­či­va­ti na ja­van i de­mo­krat­ski na­čin, otvo­re­ni pre­ma me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, ali bez ko­lo­ni­jal­ne svi­je­sti, sve u in­te­re­su Cr­ne Go­re.


Di­sci­pli­no­va­nje Skup­šti­ne

Da li je cilj sve­ga di­sci­pli­no­va­nje Skup­šti­ne i po­li­tič­ka eli­mi­na­ci­ja nje­nog pred­sjed­ni­ka? Re­ci­mo po­kre­ta­njem gla­sa­nja o nje­go­vom ra­zr­je­še­nju sa mje­sta pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne?
– Mi­slim da je lo­gič­no da me pri­mar­no za­ni­ma is­hod ne­de­mo­krat­ske, re­kao bih dik­ta­tor­sko- to­ta­li­tar­ne pre­ten­zi­je da se di­sci­pli­nu­je Skup­šti­na, i uki­ne i ovo ma­lo po­dje­le vla­sti u ovoj ze­mlji. Per­so­nal­ni od­no­si u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji sve dok ona po­sto­ji, uklju­ču­ju­ći na­mje­re ob­ra­ču­na u njoj, me ma­nje in­te­re­su­ju. Uosta­lom, sa­če­kaj­mo da­lji raz­voj do­ga­đa­ja u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji.