Ana­li­za bi­rač­kog spi­ska za lo­kal­ne iz­bo­re u Tiv­tu po­ka­zu­je da je oko 100 li­ca go­di­na­ma ima­lo pra­vo gla­sa, iako ni­su bi­li cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni, saopšteno je iz Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS).
Ka­ko su sa­op­šti­li, ve­ći­na tih li­ca ni­ka­da ni­je do­bi­la na­še dr­ža­vljan­stvo, dok su ne­ki od njih na­knad­no upi­sa­ni u re­gi­star dr­ža­vlja­na i tek sa­da su za­ko­ni­to u bi­rač­kom spi­sku. U ta­be­la­ma ko­je ob­ja­vlju­je „Dan” na­vo­de se ime­na 94 li­ca ko­ja su go­di­na­ma ima­la pra­vo gla­sa iako ni­su ima­la cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo.
Iz Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra su po­ja­sni­li da je na osno­vu bi­rač­kog spi­ska za ti­vat­ske iz­bo­re i do­ku­me­na­ta MUP-a, pro­gram za mo­ni­to­ring i ana­li­ti­ku MANS-a utvr­dio da je naj­ma­nje 65 oso­ba ima­lo pra­vo gla­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2009. i 2012. go­di­ne i na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2013. go­di­ne iako ni­je­su ima­li cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo. Na­vo­de da su tek na­kon pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra ta li­ca bri­sa­na iz bi­rač­kog spi­ska, a i sam MUP je kon­sta­to­vao da ne­ma­ju dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re
– Na pri­mjer, Ko­va­če­vić Jo­van, ro­đen 1919. go­di­ne u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, imao je pra­vo gla­sa u tri iz­bor­na ci­klu­sa, na bi­rač­kom mje­stu Do­nja i Gor­nja La­stva pod ši­from bi­ra­ča 597, iako ni­je imao dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re. Isti je i slu­čaj Pre­do­je­vić Pe­tra, ro­đe­nog 1932. go­di­ne u Sr­bi­ji, ko­ji je mo­gao da gla­sa na bi­rač­kom mje­stu „Ti­vat – Ka­li­manj II” pod ši­from bi­ra­ča 15087, Vr­ho­vac Na­de, ro­đe­ne 1939. go­di­ne u Hr­vat­skoj, ko­ja je mo­gla da gla­sa na bi­rač­kom mje­stu „Ti­vat – La­me­le, St. Blok 3 pod ši­from 2535, kao i La­zo­vić Mi­la, ro­đe­nog 1950. go­di­ne na Ko­so­vu, ko­ji je mo­gao da gla­sa na bi­rač­kom mje­stu „Ti­vat – Ka­li­manj II” pod ši­from 5504 – ob­ja­šnja­va­ju u MANS-u.
Ana­li­za je po­ka­za­la da je na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2009. i 2012. go­di­ne pra­vo gla­sa ima­lo 27 oso­ba ko­je u tom pe­ri­o­du ni­su bi­le cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni. Ta li­ca su na­knad­no do­bi­la dr­ža­vljan­stvo, pa se sa­da na­la­ze u ti­vat­skom bi­rač­kom spi­sku.
– Je­dan od ta­kvih je pri­mjer Špej­ti­na Ša­ba­ni­ja ko­ji je cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo do­bio tek u mar­tu 2015. go­di­ne, a imao je pra­vo gla­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2009. i 2012. go­di­ne – ukazuju iz MANS-a.
Do­ku­men­ta­ci­ja po­ka­zu­je da je Špej­tin Ša­ba­ni pre­dao za­htjev za pri­jem u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo dvi­je go­di­ne na­kon što je upi­san u bi­rač­ki spi­sak za par­la­men­tar­ne iz­bo­re odr­ža­ne 2009. go­di­ne, od­no­sno 19. av­gu­sta 2011.
– Po­stu­pak je okon­čan 6. mar­ta 2015. go­di­ne, ka­da je Ša­ba­ni do­bio rje­še­nje o pri­je­mu u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo. Špej­tin Ša­ba­ni je na taj na­čin tek 2015. go­di­ne ste­kao uslov da za­ko­ni­to bu­de upi­san u bi­rač­ki spi­sak – na­ve­li su iz MANS-a.
Ka­ko su is­ta­kli, za­ni­mlji­vi su i slu­ča­je­vi Ni­ko­lić Ol­ge, ro­đe­ne 1963. go­di­ne i Pi­nja­tić Ne­ve­ne, ro­đe­ne 1976. go­di­ne, ko­je su do­bi­le ot­pust iz dr­ža­vljan­stva Cr­ne Go­re, a ipak su ima­le pra­vo gla­sa ka­ko na pret­hod­nim par­la­men­tar­nim, ta­ko i na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.
– Za sva­ki od ovih slu­ča­je­va MANS je do­bio do­ku­men­ta­ci­ju MUP-a ko­ja ne­spor­no po­tvr­đu­je da je oko 100 li­ca iz ti­vat­skog bi­rač­kog spi­ska go­di­na­ma ima­lo pra­vo gla­sa, iako ni­je­su do­bi­li cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo – na­gla­ša­va­ju u MANS-u.
Po­ru­či­li su da ka­da ti­vat­ski bi­rač­ki spi­sak po­sma­tra­mo kao uzo­rak cen­tral­nog bi­rač­kog spi­ska Cr­ne Go­re, on­da se mo­že oče­ki­va­ti da na ni­vou dr­ža­ve ima bar 5.000 bi­ra­ča bez dr­ža­vljan­stva ko­ji su na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma ima­li pra­vo gla­sa.
– To po­ka­zu­je da je ovaj, sa­mo je­dan od ob­li­ka ma­ni­pu­la­ci­je bi­rač­kim spi­skom, mo­gao znat­no da uti­če na iz­bor­ni re­zul­tat, po­seb­no na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, gdje je raz­li­ka iz­me­đu kan­di­da­ta bi­la sa­mo ne­ko­li­ko hi­lja­da gla­so­va. Ova­kvo sta­nje u bi­rač­kom spi­sku si­gur­no ne do­pri­no­si po­ve­ća­nju po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces i MANS po­zi­va sve nad­le­žne in­sti­tu­ci­je da ko­nač­no pri­mi­je­ne no­vi za­kon i utvr­de od­go­vor­nost za ma­sov­ne zlo­u­po­tre­be o ko­ji­ma po­sto­je kon­kret­ni do­ka­zi – zporučuju iz Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra.
Pro­je­kat: „Po­šte­ni iz­bo­ri slo­bod­ni od ko­rup­ci­je”, fi­nan­si­ra Evrop­ska uni­ja po­sred­stvom De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri, a im­ple­men­ti­ra ga Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). Mi­šlje­nja i sta­vo­vi iz­ni­je­ti u ovom do­ku­men­tu ne mo­gu se ni na ko­ji na­čin sma­tra­ti sta­vo­vi­ma Evrop­ske uni­je.
Pri­re­dio M.V.