DPS ni­je re­a­li­zo­vao ve­ći­nu le­gi­tim­nih po­li­tič­kih za­htje­va al­ban­skih par­ti­ja, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” po­sla­nik Al­ban­ske al­ter­na­ti­ve Nik Đe­ljo­šaj. On je na­gla­sio da Al­ban­ska al­ter­na­ti­va, ne slu­čaj­no, ni­ka­da ni­je pot­pi­sa­la ni­je­dan ko­a­li­ci­o­ni spo­ra­zum sa DPS-om.
– Ima­li smo kao po­sled­nji spo­ra­zum DPS-a i For­ce, gdje su bi­li svi po­li­tič­ki za­htje­vi Al­ba­na­ca, a u ko­jem su de­fi­ni­sa­li i ro­ko­ve. Na­ža­lost, DPS ni­je is­po­što­vao ni­jed­no slo­vo iz tog spo­ra­zu­ma– re­kao je Đe­ljo­šaj.
Ka­ko će Al­ban­ska al­ter­na­ti­va na­stu­pi­ti na na­red­nim iz­bo­ri­ma, sa­mo­stal­no ili u ko­a­li­ci­ji?
– Kraj­nju od­lu­ku do­ni­je­će pred­sjed­ni­štvo do kra­ja av­gu­sta. Po­sli­je na­ja­vlje­nih ko­a­li­ci­ja al­ban­skih par­ti­ja, tre­nut­no je mo­je raz­mi­šlja­nje da je naj­bo­lje da iza­đe­mo sa­mo­stal­no, uz od­re­đe­nu po­dr­šku ne­for­mal­nih su­bje­ka­ta, od­no­sno gru­pe gra­đa­na. Ipak, u po­li­ti­ci je sve mo­gu­će, pa i for­mira­nje ko­a­li­ci­ja. Bi­lo je ko­mu­ni­ka­ci­ja i sa­sta­na­ka sa na­ci­o­nal­nim par­ti­ja­ma, ali je ve­li­ka raz­li­ka u to­me što vi­di­mo da se na­me­ću per­so­nal­na rje­še­nja u smi­slu po­tro­še­nih lič­no­sti i sum­nji­vih bi­o­gra­fi­ja, ne da­ju­ći pro­sto­ra do­go­vo­ru i mla­dim do­ka­za­nim sna­ga­ma.
Svo­jim dvo­go­di­šnjim dje­lo­va­njem u par­la­men­tu do­ka­zao sam da od­go­vor­no za­stu­pam in­te­re­se Al­ba­na­ca, a ne DPS-a.
Ba­zi­ra­ju­ći se i na an­ke­ta­ma, po­go­to­vo u po­sljed­nje vri­je­me, ka­da smo otvo­ri­li i kan­ce­la­ri­je u Pla­vu i Gu­si­nju, ima­mo ozbi­ljan stav, ta­ko da smo u sva­koj va­ri­jan­ti pri­pre­mi­li po­li­tič­ke za­htje­ve oko ko­jih se mo­že­mo oku­pi­ti sa bi­lo kim ko će iste is­po­što­va­ti kao uslov svih uslo­va. U pi­ta­nju su op­šti­na Ma­le­si­ja, iz­mje­ne za­ko­na o mor­skom do­bru, za­šti­ta Val­da­no­sa i So­la­ne, iz­mje­na za­ko­na o ma­nji­na­ma i o slo­bod­noj upo­tre­bi na­ci­o­nal­nih sim­bo­la, kao i od­re­đi­va­nje po­seb­nih fon­do­va u bu­dže­tu za in­ve­sti­ci­je u dje­lo­vi­ma gdje mi či­ni­mo ve­ći­nu.
Po­čev­ši od pr­vog, sma­tram da Ma­le­si­ja tre­ba da ima po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re ka­ko bi­smo ri­je­ši­li pro­blem op­šti­ne jer smo svje­do­ci da sam ja po pr­vi put uvr­stio u dnev­ni red za­kon ko­jim se osni­va op­šti­na Ma­le­si­ja. Na­ža­lost, op­šti­na Ma­le­si­ja ni­je bi­la pri­o­ri­tet mo­jim pret­hod­ni­ci­ma u svih ovih 27 go­di­na.
Da­lje, ima­li smo ko­mu­ni­ka­ci­ju, i ima­će­mo je i ubu­du­će, i sa gra­đan­skim par­ti­ja­ma, pri­je sve­ga sa SDP-om, De­mo­som i Alek­san­drom Da­mja­no­vi­ćem (SNP), i ne is­klju­ču­je­mo mo­guć­nost pred­iz­bor­ne ko­a­li­ci­je sa tim su­bjek­ti­ma ili sa ne­kim od njih.
Sva­ka­ko, pro­mo­vi­sa­ću po­li­ti­ku za do­sto­jan­stve­no pred­sta­vlja­nje svog na­ro­da, uz otvo­re­nost za sa­rad­nju sa svi­ma ko­ji že­le da nas po­štu­ju, a bi­će­mo da­le­ko od onih ko­ji že­le sa­mo da nas is­ko­ri­ste.
Sma­tra­te li da je DPS is­pu­nio sve na šta se oba­ve­zi­vao u ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mi­ma sa al­ban­skim stran­ka­ma pret­hod­nih go­di­na?
– Al­ban­ska al­ter­na­ti­va, ne slu­čaj­no, ni­ka­da ni­je pot­pi­sa­la ni­je­dan ko­a­li­ci­o­ni spo­ra­zum sa DPS-om. Zna­li smo sva is­ku­stva svih par­ti­ja od po­čet­ka vi­še­par­tij­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Kao po­sla­nik sam se po­na­šao ona­ko ka­ko mi Ustav na­la­že, slo­bod­nom svo­jom vo­ljom, mo­žda je bi­lo gla­sa­nja ko­je bih sa­da mi­je­njao, ali u po­li­ti­ci i ži­vo­tu ne­ma po­vrat­ka u pro­šlost i iz sve­ga tre­ba iz­vu­ći po­u­ku.
DPS ni­je re­a­li­zo­vao ve­ći­nu le­gi­tim­nih po­li­tič­kih za­htje­va al­ban­skih par­ti­ja, to je isti­na. Ima­li smo kao po­sled­nji spo­ra­zum DPS-a i For­ce, gdje su bi­li svi po­li­tič­ki za­htje­vi Al­ba­na­ca, a u ko­jem su de­fi­ni­sa­li i ro­ko­ve. Na­ža­lost, DPS ni­je is­po­što­vao ni­jed­no slo­vo iz tog spo­ra­zu­ma.
Da li sma­tra­te da je Vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja do­sad da­la re­zul­ta­te u obez­bje­đi­va­nju fer uslo­va za ok­to­bar­ske iz­bo­re?
Imam po­zi­ti­van stav o ra­du De­mo­sa i SDP-a. Ra­di­li su i ra­de kon­kret­ne stva­ri, kon­tro­li­šu pro­ces do iz­bo­ra i bez ve­li­ke ga­la­me i bu­ke ra­de svoj po­sao. Naj­ve­ći pro­blem ove pre­la­zne vla­de je bi­la ama­ter­ska na­ja­va da se u Vla­du ula­zi ka­ko bi se ot­kri­lo ne­što što se već de­si­lo, a spo­ra­zum o fer iz­bo­ri­ma je zna­čio ne­što dru­go: kon­tro­li­sa­ti in­sti­tu­ci­je da u ovom pro­ce­su do iz­bo­ra ne bu­de zlo­u­po­tre­ba, jer po­li­ti­ča­ri ni­je­su tu­ži­o­ci. Mi­ni­stri iz opo­zi­ci­je su osta­vi­li do­bar uti­sak kod jav­no­sti kao ozbilj­ni i od­go­vor­ni lju­di, i to je či­nje­ni­ca ko­ju pri­zna­ju sko­ro svi po­li­tič­ki ak­te­ri. Što se ti­če kon­tro­lo­ra u ni­žem ran­gu, mi­slim da su, ma­kar je­dan dio, vi­še bi­li za­in­te­re­so­va­ni da se me­dij­ski eks­po­ni­ra­ju ne­go da za­vr­še po­sao za ko­ji su od­re­đe­ni spo­ra­zu­mom.
Pre­la­zna vla­da je po­ka­za­la još jed­nu isti­nu u Cr­noj Go­ri, a to je da pred­stav­ni­ci sko­ro svih par­ti­ja i sve na­ci­o­nal­no­sti mo­gu da bu­du u vla­di ali ni­ka­ko ne mo­gu Al­ban­ci, što je po­ru­ka upu­će­na Al­ban­ci­ma. Da­lje, dva pot­pred­sjed­ni­ka vla­de su iz Ma­le­si­je i ži­ve ta­mo, ali ni­je­su Al­ban­ci. Že­lje­li su da nas po­ni­ze, ali su za­bo­ra­vi­li da tur­ska vlast za 600 go­di­na ni­je uspje­la ono što se po­ku­ša­va, i da su im to ćo­ra­va po­sla.M.VE­ŠO­VIĆ


Po­li­tič­ki za­htje­vi ni­je­su is­pu­nje­ni

● Da li se do­volj­no po­štu­ju pra­va al­ban­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri i ima li slu­ča­je­va dis­kri­mi­na­ci­je od stra­ne dr­žav­nih i lo­kal­nih or­ga­na?
– Ni­je­sam pri­sta­li­ca ko­men­ta­ri­sa­nja po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va, bi­lo da su po­zi­tiv­ni ili ne­ga­tiv­ni. Po­tre­ba de­mo­krat­ske dr­ža­ve je da pi­ta­nja ma­nji­na ure­di na in­sti­tu­ci­o­na­lan na­čin. Sa­ma či­nje­ni­ca da za 27 go­di­na ne­ma rje­še­nja ni za je­dan po­li­tič­ki za­htjev Al­ba­na­ca po­ka­zu­je pra­vo sta­nje. Po­sli­je ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO otva­ra se no­vo po­gla­vlje za sa­rad­nju na po­li­tič­koj sce­ni.
Po­sje­ta Džo­ze­fa Baj­de­na Be­o­gra­du za me­ne je isto­rij­ska, a mi­slim da sam shva­tio osnov­nu po­ru­ku. Po­kre­ta­nje di­ja­lo­ga na Bal­ka­nu, di­ja­log Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, zjed­nič­ka sjed­ni­ca vla­de Sr­bi­je i Al­ba­ni­je u na­ja­vi u Ni­šu, po­li­tič­ke su po­ru­ke ko­je tre­ba i mi u Cr­noj Go­ri da uoči­mo. Ko­li­ko bu­dem imao mo­guć­no­sti, po­ra­di­ću u tom smje­ru. To kon­kret­no zna­či sa­rad­nju i po­mi­re­nje Al­ba­na­ca i Sr­ba na Bal­ka­nu, a po­li­ti­ča­ri tre­ba da bu­du pri­mjer. Bi­ću po­dr­ška to­me.