Put­ni tro­ško­vi kam­pa­nje Igo­ra Luk­ši­ća za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN-a ko­šta­li su 34.626 eura, dok su tro­ško­vi za pri­pre­mu i pre­zen­ta­ci­ju iz­ja­ve cr­no­gor­skog kan­di­da­ta ko­šta­li 24.204 eura, po­ka­za­li su po­da­ci ko­je je on obje­lo­da­nio. Kam­pa­nja Luk­ši­ća u tr­ci za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN-a cr­no­gor­ske po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­šta­la je 59.000 eura.
Luk­šić je u uto­rak oba­vi­je­stio pred­sjed­ni­ka Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN-a Mo­gen­sa Li­ke­tof­ta i pred­sjed­ni­ka Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN-a Ra­mlan Bin Ibra­hi­ma da po­vla­či svo­ju kan­di­da­tu­ru za mje­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra. On je u pi­smu pred­stav­ni­ci­ma UN-a is­ta­kao da mu je bi­lo ve­li­ko za­do­volj­stvo da uče­stvu­je u pro­ce­su u ko­jem je do­bio pri­li­ku da na tran­spa­ren­tan na­čin po­nu­di kon­kret­ne mje­re i ino­va­ci­je za una­pre­đe­nje ope­ra­tiv­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Po­tom je na svom tvi­ter na­lo­gu pr­vi ob­ja­vio tro­ško­ve kam­pa­nje.
Por­tu­ga­lac An­to­nio Gu­te­res je do­bio naj­ve­ću po­dr­šku. Od­mah iza Gu­te­re­sa na­la­zi se biv­ši šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Vuk Je­re­mić, či­ju je kan­di­da­tu­ru po­dr­ža­lo osam ze­ma­lja. Je­di­na že­na me­đu vo­de­ćim kan­di­da­ti­ma, pre­ma re­zul­ta­ti­ma dru­gog kru­ga gla­sa­nja, je­ste Su­za­na Mal­ko­ra, ko­ja uz osam gla­so­va po­dr­ške, ima i šest pro­tiv.
U tr­ci su još i biv­ši šef ma­ke­don­ske di­plo­ma­ti­je Sr­đan Ke­rim, Na­ta­li­ja Ger­man iz Mol­da­vi­je, No­vo­ze­lan­đan­ka He­len Klark, Slo­vak Mi­ro­slav Laj­čak i Ko­sta­ri­kan­ka Kri­sti­ja­na Fi­ge­res. Ra­ni­je se po­vu­kla biv­ša še­fi­ca hr­vat­ske di­plo­ma­ti­je Ve­sna Pu­sić.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Zlat­ko Vu­jo­vić sma­tra da je od­lu­ka da se kan­di­du­je za čel­nu po­zi­ci­ju u UN bi­la do­bra i za Cr­nu Go­ru i za Luk­ši­ća lič­no. Ka­ko sma­tra, to je zbog to­ga što je to bi­la pri­li­ka da se u jed­nom, uslov­no re­če­no, glo­bal­nom fo­ru­mu ka­kve su Uje­di­nje­ne na­ci­je, vi­še skre­ne pa­žnja na Cr­nu Go­ru.
– Dru­ga di­men­zi­ja te pri­če je­ste da is­ti­ca­nje i pro­mo­vi­sa­nje jed­no­ga čo­vje­ka ko­ji je bio i pre­mi­jer Cr­ne Go­re u jed­nom pe­ri­o­du otva­ra pro­stor mo­žda za ne­ku dru­gu nje­go­vu po­zi­ci­ju unu­tar UN-a, a ako ne u si­ste­mu UN-a, on­da unu­tar ne­ke dru­ge me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je – re­kao je Vu­jo­vić za RSE.
Ka­ko su pre­ni­je­li me­di­ji, Luk­ši­će­vu kan­di­da­tu­ru osim for­mal­ne pri­če o pri­li­ci za do­dat­nu me­đu­na­rod­nu afir­ma­ci­ju Cr­ne Go­re, pra­te i spe­ku­la­ci­je ka­ko su stva­r­ne na­mje­re bi­le dru­ga­či­je i da je to sa­mo bio ele­gan­tan na­čin da Luk­šić bu­de uklo­njen sa po­li­tič­kog po­di­ju­ma, po­seb­no ako se zna da ni­je htio da pri­hva­ti ru­ko­vo­de­će funk­ci­je u DPS-u.
Po­sto­ja­le su spe­ku­la­ci­je da je ova kan­di­da­tu­ra bi­la sce­na­rio po­li­tič­ke vr­hu­ške vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vić lič­no, ka­ko bi se Luk­šić mar­gi­na­li­zo­vao, jer je slo­vio kao ne­ko ko bi mo­gao bi­ti opreč­na stru­ja u DPS-u ko­joj je na­klo­njen Za­pad.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ove na­vo­de, Zlat­ko Vu­jo­vić ka­že da ako to je­ste bio ne­ki plan unu­tar DPS-a, on­da je za to bi­lo i sa­gla­sja sa­mog Luk­ši­ća.
– Mi smo bi­li, uslov­no re­če­no, kao gra­đa­ni i kao jav­nost, upu­će­ni na to da Luk­šić gu­bi po­dr­šku od li­de­ra DPS-a i da je nje­go­va ka­ri­je­ra na unu­tar­po­li­tič­koj sce­ni, ma­kar unu­tar si­ste­ma vla­da­ju­će struk­tu­re, bi­la u si­la­znoj pu­ta­nji. Ta­ko da to mo­žda je­ste bi­lo ele­gant­no rje­še­nje, mo­žda je to rje­še­nje ko­je je pred­la­gao sam Luk­šić, a mo­žda je to bio i sce­na­rio ko­ji ap­slo­ut­no ne­ma ve­ze sa tim, već sa pro­cje­nom Luk­ši­ća da ne tre­ba vi­še da bu­de dio struk­tu­re DPS-a – sma­tra Vu­jo­vić.
M.V.