Vla­da Cr­ne Go­re je usvo­ji­la pred­log za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma, o ko­jem ni­je bi­lo jav­ne ras­pra­ve i ko­ji pri­je usva­ja­nja ni­je po­nu­đen struč­noj jav­no­sti, uka­za­li su sa­go­vor­ni­ci „Dan” na­kon što su iz Vla­de sa­op­šti­li da će no­vi akt usko­ro po­sla­ti par­la­men­tu.
Pro­gram­ski di­rek­tor Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ra­o­nić ka­zao je da se ova­ko bi­tan za­kon pi­še u taj­no­sti, pa je, iako je pla­ni­ran još od ka­da je mi­ni­star bio Igor Luk­šić, nje­go­vo usva­ja­nje bi­lo iz­ne­na­đe­nje i za za­po­sle­ne u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va.
–Vla­da je usvo­ji­la pred­log o ko­jem ni­je bi­lo jav­ne ras­pra­ve i ko­ji ni­je po­nu­đen struč­noj jav­no­sti, a u Skup­šti­ni tek ne­će bi­ti kva­li­tet­ne ras­pra­ve jer tek tu ne­ma šan­se da bu­de una­pri­je­đen.
Sa­ma po­tre­ba za no­vim za­ko­nom ni­je upit­na, jer je sta­ri, na­pro­sto, pre­va­zi­đen, ali do­no­še­nje za­ko­na na ova­kav na­čin iz­vje­sno zna­či da će se mo­ra­ti po­pra­vlja­ti u sko­ri­joj bu­duć­no­sti – ka­zao je Ra­o­nić za „Dan”.
On je ob­ja­snio da su fi­nan­sij­ski uti­caj, objek­ti­zo­va­ni kri­te­ri­ju­mi za na­pre­do­va­nje u slu­žbi, ši­re­nje di­plo­mat­ske mre­že, funk­ci­o­ni­sa­nje Di­plo­mat­ske aka­de­mi­je i ja­sni­je de­fi­ni­sa­nje sa­vje­to­dav­nog ti­je­la, ko­je je ve­o­ma bit­no u dr­ža­vi ogra­ni­če­nih ad­mi­ni­stra­tiv­nih kapa­ci­te­ta, sa­mo ne­ki de­ta­lji na ko­ji­ma tre­ba do­sta ra­di­ti.
– Oči­gled­no je da je za­kon pi­sao ne­ko bez di­plo­mat­skog is­ku­stva i da se iz ne­kog raz­lo­ga žu­ri­lo s tim. Oče­ku­jem da opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ana­li­zi­ra­ju pred­log za­ko­na i ma­kar kroz for­mu jav­no iz­ni­je­tih sta­vo­va uti­ču na nje­go­vo po­bolj­ša­nje – re­kao je Ra­o­nić.
Iz­vr­šni di­rek­tor Po­li­ti­kon mre­že Jo­va­na Ma­ro­vić is­ta­kla je da je vi­še pu­ta uka­zi­va­no na to da po­li­tič­ka ime­no­va­nja ne do­pri­no­se iz­grad­nji cr­no­gor­ske di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne mre­že. Ona je ka­za­la da bi pro­ce­nat ta­kvih ime­no­va­nja tre­ba­lo sma­nji­ti u za­ko­nu o vanj­skim po­slo­vi­ma.
– Kao što se mo­že vi­dje­ti iz tek utvr­đe­nog pred­lo­ga za­ko­na, to ni­je slu­čaj. Do­sad se po­sto­je­će ogra­ni­če­nje od 20 od­sto zna­čaj­no kr­ši­lo. Ta­ko­đe, pro­ce­du­re za­po­šlja­va­nja, kao i ime­no­va­nja na ni­že po­zi­ci­je u okvi­ru DKP-a, mo­ra­ju bi­ti oslo­bo­đe­ne par­tij­skog uti­ca­ja i ne­po­ti­zma Da bi­smo uop­šte mo­gli go­vo­ri­ti o na­pre­do­va­nju na osno­vu struč­nih kva­li­fi­ka­ci­ja, po­treb­no je smi­sle­no spro­vo­di­ti pro­ce­du­re ocje­nji­va­nja za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va i di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nim pred­stav­ni­štvi­ma, ka­ko bi ocje­na o nji­ho­vim spo­sob­no­sti­ma i na­či­nu iz­vr­ša­va­nja oba­ve­za u okvi­ru rad­nog mje­sta za­i­sta i bi­la osnov za ime­no­va­nje u vi­še di­plo­mat­sko zva­nje – na­gla­si­la je Ma­ro­vi­će­va.
Ona je do­da­la da no­vi na­crt za­ko­na o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, ko­ji je tre­nut­no na jav­noj ras­pra­vi, pred­vi­đa mo­guć­nost na­pre­do­va­nja u vi­še zva­nje uko­li­ko je slu­žbe­nik do­bio ocje­nu od­li­čan dvi­je go­di­ne za­re­dom.
– Po­je­di­na upo­red­na rje­še­nja po­ka­zu­ju da se na­pre­do­va­nje di­plo­ma­ta, iz­me­đu osta­log, za­sni­va na od­lič­noj ocje­ni ra­da tri go­di­ne za­re­dom –na­ve­la je Ma­ro­vi­će­va.
Sa­rad­nik na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Vla­di­mir Vuč­ko­vić sma­tra da bi, za raz­li­ku od sa­da­šnjeg za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma, no­vi za­kon mo­rao ja­sno i pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti uslo­ve za po­sta­vlja­nje čla­no­va di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog pred­stav­ni­štva – še­fa pred­stav­ni­štva, di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog i ad­mi­ni­stra­tiv­no-teh­nič­kog oso­blja. On je uka­zao da tre­nut­ni uslo­vi za po­sta­vlja­nje še­fa di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog pred­stav­ni­šta, shod­no čla­nu 44 Za­ko­na o vanj­skim po­slo­vi­ma, ni­je­su u skla­du sa evrop­skom stan­dar­di­ma i di­plo­mat­skom prak­som.
– Ti­me se otva­ra pro­stor za zlo­u­po­tre­bu am­ba­sa­dor­skog po­lo­ža­ja u po­li­tič­ko-par­tij­ske svr­he, što se obi­la­to ko­ri­sti. Svje­do­ci smo da ve­ći­na cr­no­gor­skih am­ba­sa­do­ra ne­ma sta­tus pro­fe­si­o­nal­nog i ka­ri­jer­nog di­plo­ma­te sa zna­čaj­nim di­plo­mat­skim is­ku­stvom, već se sta­tus še­fa di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nog pred­stav­ni­štva sti­če po par­tij­skoj li­ni­ji, a ne­ri­jet­ko se ra­di i o vr­lo kon­tro­verz­nim ka­dro­vi­ma, ko­ji ta­ko iz­bje­ga­va­ju od­re­đe­ne sank­ci­je ili ma­kar za­slu­že­nu po­li­tič­ku mar­gi­na­li­za­ci­ju – re­kao je Vuč­ko­vić.
On je uka­zao na slu­čaj biv­še mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, op­tu­že­ne za pla­gi­ra­nje na­uč­nog ra­da, ko­ja je ne­dav­no po­sta­vlje­na za opu­no­mo­će­nog am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Ita­li­ji. Naš sa­go­vor­nik je oci­je­nio da to pred­sta­vlja gru­bo kr­še­nje ugle­da po­sto­je­ćih pro­fe­si­o­nal­nih i ka­ri­jer­nih di­plo­ma­ta u cr­no­gor­skoj di­plo­mat­skoj slu­žbi, ali i ekla­tan­tan pri­mjer fa­vo­ri­zo­va­nja i pri­ma­ta par­tij­ske po­dob­no­sti spram struč­no­sti, pro­fe­si­o­nal­no­sti i kom­pe­tent­no­sti u pred­sta­vlja­nju Cr­ne Go­re u ino­stran­stvu.
– Pre­po­ru­ka za una­pre­đe­nje po­sto­je­ćeg di­plo­mat­skog oso­blja i sti­ca­nja am­ba­sa­dor­skog zva­nja od­no­si se pri­mar­no na una­pre­đe­nje za­kon­skog okvi­ra, ka­ko bi dr­ža­vu pred­sta­vlja­le pro­fe­si­o­nal­ne-ka­ri­jer­ne di­plo­ma­te sa zna­čaj­nim di­plo­mat­skim is­ku­stvom i neo­spor­nim zna­njem iz obla­sti vanj­ske po­li­ti­ke, me­đu­na­rod­nih od­no­sa i pra­va. Ti­me bi se mo­gla i re­vi­ta­li­zo­va­ti pri­lič­no osla­blje­na di­plo­mat­ska mre­ža i ohra­bri­ti kva­li­tet­ni mla­di lju­di da svo­ju ka­ri­je­ru gra­de u ovoj obla­sti, a ne da hva­ta­ju pre­či­ce pre­ko par­ti­je – sma­tra Vuč­ko­vić.
M.V.


Am­ba­sa­de otva­ra­ju na po­gre­šnim mje­sti­ma

Po ocje­ni Vla­di­mi­ra Vuč­ko­vi­ća, Cr­na Go­ra po­ka­zu­je ne­do­sled­nost u spro­vo­đe­nju pro­kla­mo­va­nih spolj­no­po­li­tič­kih stra­te­ških pri­n­ci­pa i ri­gid­nost u raz­vo­ju di­plo­mat­ske mre­že.
– To do­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da ne­ma­mo am­ba­sa­de na ne­re­zi­dent­noj osno­vi u Če­škoj i Slo­vač­koj, va­žnim po­li­tič­kim i eko­nom­sko-kul­tur­nim par­tner­i­ma, ni­ti u svim skan­di­nav­skim ze­mlja­ma, iako ve­li­ki broj cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ži­vi i ra­di u sje­ver­nom di­je­lu Evro­pe. Umje­sto to­ga, Vla­da, na pred­log Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va, us­po­sta­vlja ne­po­treb­na i ne­dje­lo­tvor­na di­plo­mat­ska pred­stav­ni­štva u po­jed­nim ze­mlja­ma Evro­pe ko­je ni­je­su od tre­nut­nog spolj­no­po­li­tič­kog zna­ča­ja –ka­zao je Vuč­ko­vić.
Ti­me Vla­da, ka­ko je oci­je­nio, po­sle­dič­no či­ni po­sto­je­ći di­plo­mat­ski okvir glo­ma­za­nim, ne­e­fi­ka­s­nim i sku­pim u od­no­su na efek­te ko­je pro­iz­vo­di.
– Za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da Cr­na Go­ra još ni­je otvo­ri­la ni­jed­no di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­no pred­stav­ni­štvo na afrič­kom kon­ti­nen­tu, ali ni u va­žnim svjet­skim eko­nom­skim i tr­go­vin­skim si­la­ma, pri­je svih u In­di­ji, Bra­zi­lu, Ja­pa­nu i Ju­žnoj Ko­re­ji, što otva­ra pi­ta­nje struč­no­sti i vi­zi­je do­no­si­la­ca po­li­tič­kih od­lu­ka u ovoj obla­sti – is­ta­kao je Vuč­ko­vić.