Ne­ma ni go­vo­ra o bi­lo ka­kvom po­vrat­ku u par­la­ment, pre­go­vo­ri­ma i ra­da u rad­nim gru­pa­ma sve dok vlast ne pri­hva­ti če­ti­ri do­bro po­zna­ta uslo­va De­mo­kra­ta, re­kao je pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca na sa­stan­ku sa ko­i­zvje­sti­o­ci­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe (PSSE) za Cr­nu Go­ru Ionu­tom–Ma­ri­ja­nom Stro­e­om i An­dre­om Ri­go­ni­jem.
Ta če­ti­ri uslo­va od­no­se se na to da bu­de od­re­đen da­tum van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, da­tum no­vih lo­kal­nih iz­bo­ra u Nik­ši­ću, da prav­no, po­li­tič­ki i bez­bjed­no­sno bu­de ri­je­šen slu­čaj „dr­žav­ni udar” i da bu­du stvo­re­ni uslo­ve za slo­bod­ne i po­šte­ne iz­bo­re
Ka­ko je is­ta­kao Ko­pri­vi­ca (osim nje­ga, sa­stan­ku sa iz­vje­sti­o­ci­ma PSSE od opo­zi­ci­o­na­ra pri­su­stvo­vao je i pot­pred­sjed­nik SDP-a Ra­ško Ko­nje­vić), Cr­na Go­ra se na­la­zi u du­bo­koj i slo­že­noj po­li­tič­koj, in­sti­tu­ci­o­nal­noj i eko­nom­skoj kri­zi.
– Kri­za ni­je od ju­če, ona je sa­mo eska­li­ra­la sa po­sled­njim iz­bo­ri­ma. U Cr­noj Go­ri po­sto­ji kla­sič­ni auto­ri­tar­ni si­stem. Cr­na Go­ra je ku­ri­o­zi­tet u od­no­su na dvi­je či­nje­ni­ce – da u svo­joj isto­ri­ji ne po­zna­je smje­nu vla­sti na iz­bo­ri­ma i da se istog da­na odr­ža­va­ju iz­bo­ri u na­vod­no slo­bod­noj at­mos­fe­ri i da se zbi­va­ju na­vod­ni te­ro­ri­stič­ki na­pa­di. Ta­ko­đe, re­gi­stro­van je ve­li­ki broj iz­bor­nih kra­đa i zlo­u­po­tre­ba. Svih 39 opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka boj­ko­tu­ju par­la­ment. Mi ni­je­smo ini­ci­ra­li boj­kot, ali smo ga pri­hva­ti­li i dr­ži­mo se kraj­nje do­sled­no po­sta­vlje­nih uslo­va – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
On je re­kao da je boj­kot je­di­ni de­mo­krat­ski od­go­vor na an­ti­de­mo­krat­ski am­bi­jent, a ko­ji vlast ne mo­že obe­smi­sli­ti. Boj­kot je, ka­ko sma­tra, i u Ma­ke­do­ni­ji i u Al­ba­ni­ji uro­dio plo­dom i do­veo do fer iz­bo­ra i ve­ćeg ste­pe­na de­mo­kra­ti­je, što pri­zna­je i de­mo­krat­ska me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca.
– Ni­je­dan de­talj iz pro­šlo­sti ne mo­že po­svje­do­či­ti da se sa­da­šnja vlast dr­ža­la po­li­tič­kih do­go­vo­ra o uslo­vi­ma za iz­bo­re. Na­kon do­go­vo­ra i iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva 2011.go­di­ne, na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma usli­je­di­la je afe­ra „Sni­mak”. Na­kon do­go­vo­ra i iz­mje­ne iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva 2014. go­di­ne, pra­vo­sna­žnim pre­su­da­ma cr­no­gor­skih su­do­va osu­đe­na su li­ca ko­ja su u ime DPS-a ku­po­va­la lič­ne kar­te, a i vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja, u ko­joj De­mo­kra­te ni­je­su uče­stvo­va­le, za­vr­ši­la se po­li­tič­kom pre­va­rom – uka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je do­dao, na­kon de­mo­krat­skih po­bje­da opo­zi­ci­je u ne­kim op­šti­na­ma, Vla­da je usvo­ji­la an­ti­u­stav­ni za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta ko­jim se op­šti­na­ma od­u­zi­ma­ju nad­le­žno­sti i iz­vo­ri pri­ho­da.
– Glav­ni ci­lje­vi De­mo­kra­ta su in­te­gra­ci­ja u EU, vla­da­vi­na pra­va i funk­ci­o­nal­na tr­ži­šna eko­no­mi­ja bez fa­vo­ri­zo­va­nja pri­vred­nih sku­pi­na i bez do­slu­ha vla­sti i pri­vred­ni­ka. Sa­da­šnja vlast ima po­ra­ža­va­ju­će učin­ke na pla­nu bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i pra­nja nov­ca. Od 152 ze­mlje na­la­zi­mo se na 121. mje­stu pre­ma ste­pe­nu ri­zi­ka od pra­nja nov­ca. Ova vlast ne mo­že da za­tvo­ri po­gla­vlja 23 i 24, kao ni po­gla­vlje o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, ni­ti mo­že da spro­ve­de eko­nom­ske re­for­me – upo­zo­rio je Ko­pri­vi­ca.
Ri­go­ni i Sto­re su ju­če raz­go­va­ra­li i sa pred­sjed­ni­kom par­la­men­ta Iva­nom Bra­jo­vi­ćem, ko­ji im je re­kao da je par­la­ment je­di­no pra­vo mje­sto za de­ba­tu o pi­ta­nji­ma od dru­štve­nog zna­ča­ja, pa i ka­da je ri­ječ o ja­ča­nju po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces
– Bra­jo­vić je upo­znao sa­go­vor­ni­ke sa ak­tiv­no­sti­ma par­la­men­ta na unu­tra­šnjem i me­đu­na­rod­nom pla­nu. Ima­ju­ći u vi­du re­form­sku opre­di­je­lje­nost Cr­ne Go­re na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji, on je na­gla­sio zna­čaj ak­tiv­nog uče­šća na­še ze­mlje u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i nji­ho­vim ti­je­li­ma – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Sa­go­vor­ni­ci su za­jed­nič­ki kon­sta­to­va­li da je par­la­ment je­di­no pra­vo mje­sto za de­ba­tu o pi­ta­nji­ma od dru­štve­nog zna­ča­ja, pa i ka­da je ri­ječ o ja­ča­nju po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces.
– Bra­jo­vić je, iz­me­đu osta­log, na­ja­vio for­mi­ra­nje rad­ne gru­pe za pri­mje­nu pre­po­ru­ka OEBS/ODI­HR do­bi­je­nih na­kon po­zi­tiv­no oci­je­nje­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra i iz­ra­zio oče­ki­va­nje da će opo­zi­ci­ja pre­po­zna­ti in­te­res da za­jed­no sa par­la­men­tar­nom ve­ći­nom uče­stvu­je u nje­nom ra­du – sa­op­šte­no je na­kon sa­stan­ka.
Cilj po­sje­te ko­i­zvje­sti­la­ca Pod­go­ri­ci je in­for­mi­sa­nje o ak­tiv­no­sti­ma ko­je je Cr­na Go­ra re­a­li­zo­va­la u po­gle­du is­pu­nja­va­nja pre­po­ru­ka i oba­ve­za de­fi­ni­sa­nih u Re­zo­lu­ci­ji 2030 (2015) „Po­što­va­nje du­žno­sti i oba­ve­za od Cr­ne Go­re“, ko­ju je PSSE usvo­ji­la u ja­nu­a­ru 2015. go­di­ne.
Ri­go­ni­ja i Stro­ea je pri­mio i šef dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­ji je is­ta­kao da Cr­na Go­ra in­ten­ziv­no ra­di na po­sti­za­nju član­stva u Evrop­skoj uni­ji, što sna­žno po­dr­ža­va ve­ći­na gra­đa­na i par­ti­ja. On je is­ta­kao pri­ja­telj­ske od­no­se Cr­ne Go­re sa svim su­sje­di­ma.
– Po­no­vio je vi­še pu­ta sa­op­šten stav da opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ko­je boj­ko­tu­ju rad Skup­šti­ne tre­ba da se vra­te i uče­stvu­ju u nje­nom ra­du i u re­a­li­za­ci­ji svo­jih pro­gra­ma – pi­še u sa­op­šte­nju.
Iz­vje­sti­o­ci Stroe i Ri­go­ni če­sti­ta­li su Cr­noj Go­ri na učla­nje­nju u NA­TO, is­ti­ču­ći da je Cr­na Go­ra naj­bo­lji pri­mjer re­gi­o­na u ostva­re­nju re­for­mi zah­ti­je­va­nih za na­pre­dak ka član­stvu u EU.
M.V.


Jačati vladavinu prava

U Crnoj Gori su evidentni mnogi pozitivni rezultati u oblasti vladavine prava, ocijenjeno je u razgovoru koizvjestilaca Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope Ionut–Marijan Stroea i Andrea Rigonija, sa potrpredsjednikom Vlade Zoranom Pažinom. Kako je saopšteno iz Vlade, Pažin je ukazao na postignute uspjehe Crne Gore u proteklom desetogodišnjem periodu, od članstva države u Savjetu Evrope. Pažin je istakao da Crna Gora dosljedno ispunjava obaveze iz članstva, strogo vodeći računa o obavezama koje su posebno prepoznate u preporukama iz rezolucija PSSE.
Navodi se da je Pažin govorio i o stanju reformskih aktivnosti u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i politici jačanja civilnog sektora.
- Koizvjestilac Stroe saopštio je da su u oblasti vladavine prava evidentni mnogi pozitivni rezultati i da je prilično optimističan u anticipiranju gledišta PSSE na Crnu Goru u periodu koji slijedi - saopšili su iz Vlade.
Kako su naveli, koizvjestilac Rigoni je naglasio da cijeni stabilnost Crne Gore koja se promoviše i u regionu.
- Rigoni je saopštio da je svjestan koji su napori uloženi da bi se postigli dosadašnji uspjesi Crne Gore na spoljnopolitičkom planu, a da državi i narodu Crne Gore treba odati priznanje za ostvareno članstvo u NATO-u – piše u saopštenju.
Navodi se da je posebno interesovanje sagovornika tokom sastanka bilo usmjereno na upoznavanje sa stavom vlade o aktuelnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori.