Vje­ru­jem da će Ze­ta­grad­nja po­kre­nu­ti spor ra­di na­kna­de šte­te zbog ne­iz­vr­še­nja ugo­vo­ra od stra­ne Du­van­skog kom­bi­na­ta (DKP) i dr­ža­ve, jer ta fir­ma i dan-da­nas tr­pi šte­tu jer joj u po­sjed ni­je pre­da­ta kom­plet­na imo­vi­na, ka­zao je advo­kat pod­go­rič­ke gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je Ve­li­bor Mar­ko­vić. On je ju­če „Da­nu” ka­zao da je do­bio rje­še­nje Vi­šeg su­da ko­jim je po­tvr­đe­na op­tu­žni­ca pro­tiv Ze­ta­grad­nje, ste­čaj­nog uprav­ni­ka Ve­se­li­na Ra­i­če­vi­ća i biv­šeg di­rek­to­ra Ze­ta­grad­nje Mi­lo­ša Sto­ja­no­vi­ća, ko­ji­ma se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju.
– Rje­še­nje ko­jim je po­tvr­đe­na op­tu­žni­ca je su­štin­ski pra­zno, ta­ko da se uop­šte ne mo­že is­pi­ta­ti nje­go­va za­ko­ni­tost. U rje­še­nju Vi­šeg su­da pi­še da ne po­sto­je ne­do­sta­ci i gre­ške u op­tu­žni­ci pa je za­sno­va­na na za­ko­nu, od­no­sno prav­no va­lja­na – re­kao je Mar­ko­vić.
On je is­ta­kao da u rje­še­nju ne­ma ni ri­je­či o to­me da rad­nje ko­je se okri­vlje­ni­ma sta­vlja­ju na te­ret po za­ko­nu ne pred­sta­vlja­ju kri­vič­no dje­lo, što je on ra­ni­je go­vo­rio.
– U op­tu­žni­ci se ne na­vo­di pro­tiv­za­ko­ni­ti uti­caj od stra­ne kup­ca na pro­dav­ca, a bez to­ga ne­ma kri­vič­nog dje­la. Le­gi­tim­no pra­vo sva­kog kup­ca je da po­nu­di uslo­ve ko­ji nje­mu naj­vi­še od­go­va­ra­ju. Kri­vič­no dje­lo bi­lo je­di­no i is­klju­či­vo da je na po­slo­dav­ca po­sto­jao ne­ki ne­za­ko­ni­ti uti­caj ka­kvi su ko­rup­ci­ja, pri­jet­nja, pre­va­ra, što se ni u op­tu­žni­ci ne na­vo­di, a to zna­či da rad­nje ko­je se sta­vlja­ju na te­ret ne pred­sta­vlja­ju kri­vič­no dje­lo. Osim to­ga, pot­pu­no se ig­no­ri­še i u rje­še­nju ne­ma ni po­me­na da je po­stu­pak pro­da­je kon­tro­li­sa­la Vla­da i to od po­čet­ka do kra­ja. U po­čet­ku kao pot­pi­snik spo­ra­zu­ma za­klju­če­nog sa pro­dav­cem, kup­cem i Glav­nim gra­dom, a za­tim kroz ime­no­va­nje rad­nog ti­je­la, ko­je će pri­pre­mi­ti na­crt ugo­vo­ra, i kroz za­ključ­ke Vla­de ko­jim je pri­hva­ćen ugo­vor i aneks – is­ta­kao je Mar­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u kon­kret­nom slu­ča­ju ne­do­sta­je pro­tiv­prav­nost, šta­vi­še, za­klju­če­nim spo­ra­zu­mom iz­me­đu dr­ža­ve i osta­lih pot­pi­sni­ka Ze­ta­grad­nji je na­lo­že­no da za­klju­či ugo­vor pod tim uslo­vi­ma.
– Ne­ja­sno je da Vi­ši sud pre­ko svih tih či­nje­ni­ca pre­la­zi i po­tvr­đu­je ta­kvu op­tu­žni­cu. To će do­ve­sti do ne­po­treb­nog du­go­traj­nog po­stup­ka i na­go­mi­la­va­nja tro­ško­va po­stup­ka, ko­ji će, pre­ma mom mi­šlje­nju, na kra­ju dr­ža­va mo­ra­ti da pla­ti – za­klju­čio je Mar­ko­vić.
Ze­ta­grad­nja je ku­pi­la imo­vi­nu DKP-a po­lo­vi­nom 2010. go­di­ne za 13,2 mi­li­o­na eura. Ste­čaj­ni uprav­nik je pro­dao imo­vi­nu iako je bio na­ja­vljen plan re­or­ga­ni­za­ci­je, što je su­prot­no za­ko­nu. U me­đu­vre­me­nu su Ze­ta­grad­nji zbog ka­šnje­nja sa ise­lje­njem i pre­da­jom u po­sjed imo­vi­ne pla­ća­ni pe­na­li, pa je imo­vi­na na kra­ju is­pa­la jef­ti­ni­ja oko šest mi­li­o­na. Sve to je, pre­ma tvrd­nja­ma uče­sni­ka u tom pro­ce­su, ra­đe­no uz sa­gla­snost Vla­de, či­je čla­no­ve ni­ko ni­je ob­u­hva­tio op­tu­žni­com.
D.M.