Vlast ne­ma de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta i tek pod pri­ti­skom Bri­se­la ili Va­šing­to­na pra­vi ustup­ke i ne­volj­ne de­mo­krat­ske is­ko­ra­ke. Upra­vo zbog to­ga ne vi­di­mo pro­blem da Cr­na Go­ra kao kan­di­dat i ze­mlja u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja do­bi­je uslu­ge do­bre vo­lje i me­di­ja­ci­ju u pro­ce­su di­ja­lo­ga vla­sti i opo­zi­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nja pr­vih slo­bod­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri, sa­op­štio je u in­te­r­vjuu za „Dan” Žar­ko Rak­če­vić, pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA).
Afe­ra „Sni­mak” je sa­mo vrh le­de­nog bri­je­ga. Pod tim pri­ti­skom su osu­đe­ni ak­ti­vi­sti DPS-a u Plje­vlji­ma i Bi­je­lom Po­lju za zlo­u­po­tre­bu so­ci­jal­nih da­va­nja. Slič­no je bi­lo i sa pro­ce­si­ma u Her­ceg No­vom kad je u pi­ta­nju ku­po­vi­na lič­nih ka­ra­ta, pod­sje­tio je Rak­če­vić.
Sma­tra­te li da je po­li­ci­ja pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja pri­li­kom pri­mje­ne si­le na pro­te­sti­ma 24. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci i ka­ko ko­men­ta­ri­še­te snim­ke ko­ji po­ka­zu­ju da su li­ca sa fan­tom­ka­ma i pa­li­ca­ma kri­tič­ne ve­če­ri izašla iz sta­re zgra­de Vla­de, gdje je cen­tra­la DPS-a?
–Mi­slim da tre­ba cje­lo­vi­to po­sma­tra­ti ono što se de­ša­va­lo 24. ok­to­bra. Gra­đan­ski po­kret URA je upo­zo­ra­vao da je na sce­ni i iza sce­ne mje­ša­vi­na iga­ra, na­mje­ra i vri­jed­no­sti i da oprav­da­no ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na mo­že bi­ti zlo­u­po­tri­je­blje­no od re­ži­ma, ali i od or­ga­ni­za­to­ra. Tre­ba raz­dvo­ji­ti oči­gle­dan na­si­lan na­pad na po­li­ci­ju i po­ku­šaj ula­ska u par­la­ment, či­me su mir­ni gra­đan­ski pro­te­sti pre­tvo­re­ni u su­prot­nost i či­me je iz­gu­bi­la de­mo­krat­ska Cr­na Go­ra. Dis­tan­ci­ra­nje or­ga­ni­za­to­ra i na­pa­di na po­li­ci­ju su do­pri­ni­je­li da se hi­lja­de lju­di ko­ji su mir­no i oprav­da­no pro­te­stvo­va­li tra­že­ći slo­bo­du, do­sto­jan­stven ži­vot i de­mo­krat­ske pro­mje­ne te ve­če­ri osje­te iz­ne­vje­re­nim.
Po­sto­ja­la je že­lja da se de­mon­stra­ci­je pri­ka­žu jed­no­stra­no, da se po­ša­lje sli­ka gru­pe na­sil­ni­ka, pri­mi­tiv­nih ul­trana­ci­o­na­li­sta ko­ji bi sa­mo da ru­še, ko­ji su pro­tiv kon­cep­ta gra­đan­ske Cr­ne Go­re i EU. Ta­kvih po­ru­ka i sli­ka po­vre­me­no je bi­lo i u ti­nja­ju­ćoj fa­zi pro­te­sta, ali je, po­seb­no po­sli­je 17. i 24. ok­to­bra, buk­nuo gra­đan­ski po­kret ot­po­ra i ne­pri­sta­ja­nja. Do­mi­nan­tan je bio ot­por, pr­kos, ne­za­do­volj­stvo glad­nih, ne­za­po­sle­nih, za­jed­nič­ki spu­ta­ni pri­ta­jen krik slo­bod­nih aka­de­ma­ca, mla­do­sti bez per­spek­ti­ve i pre­va­re­nih rad­ni­ka. Ta sli­ka i po­ru­ke nad­vla­da­le su one jed­no­stra­ne pri­ka­ze sa po­čet­ka i zbog ta­kve sli­ke i na unu­tra­šnjem i na me­đu­na­rod­nom pla­nu pro­te­sti su su­mar­no, upr­kos ozbilj­nim pro­pu­sti­ma i na­pa­di­ma na po­li­ci­ju, vje­ru­jem, do­pri­ni­je­li eman­ci­pa­ci­ji Cr­ne Go­re. Na­ža­lost, po­sto­ji vr­lo sna­žna fan­tom­ska Cr­na Go­ra.
Na šta tač­no mi­sli­te ka­da to ka­že­te?
–Ima­mo fan­tom­ske bi­ra­če, fan­tom­ske in­ve­sti­to­re, fan­tom­ske of­šor kom­pa­ni­je i fan­tom­ske ba­ti­na­še i ubi­ce. Ju­žnjak sam i vo­lim fe­šte, ma­ška­re i sim­bo­li­ku ma­ski­ra­nja, ali se uža­sa­vam i sti­dim od fan­tom­ske Cr­ne Go­re. Mo­ra­mo ski­nu­ti fan­tom­ke i sa bi­ra­ča i sa ba­ti­na­ša. Pre­du­go to tra­je.
Sje­ćam se, po­sle pro­te­sta po­vo­dom pri­zna­nja Ko­so­va, da­ni­ma je pod fan­tom­ka­ma bru­tal­no pre­bi­jan sa­da po­koj­ni Alek­san­dar Sa­ša Pe­ja­no­vić. Ne­po­sred­no po iz­la­sku iz be­to­njer­ke, još mo­drom i iz­ob­li­če­nom od ba­ti­na, re­kao sam Sa­ši da bi, da sam su­di­ja, od­go­va­rao zbog pre­kr­ša­ja i na­pa­da na slu­žbe­no li­ce, ali da se sti­dim mon­stru­o­zne tor­tu­re i fan­tom­skog li­ca mo­je Cr­ne Go­re. Sje­ti­mo se ko­li­ko je si­stem za­ta­ška­vao tu tor­tu­ru nad Sa­šom i ka­kvom je pri­ti­sku bio iz­lo­žen po­li­ca­jac Stan­ko­vić, ko­ji ni­je mo­gao da oću­ti tu bru­tal­nost. Sje­ti­mo se i fan­tom­ki i „cr­nih troj­ki”, ne za­bo­ra­vi­mo svje­do­če­nja po­li­caj­ca Bra­ju­ško­vi­ća o „cr­nim troj­ka­ma”, na­lo­go­dav­ci­ma i in­spi­ra­to­ri­ma. U tom svje­tlu, ni­ma­lo ne ču­di što po­li­ci­ja i vlast već go­di­na­ma ni­ko­me ni­je­su ski­nu­li fan­tom­ke i da su za jav­nost to osta­li ne­po­zna­ti po­či­ni­o­ci. Si­gu­ran sam da dje­lo­vi vla­sti i te ka­ko zna­ju ko su li­ca is­pod fan­tom­ki.
Vje­ru­je­te li da žr­tve po­li­cij­ske tor­tu­re pod ovim okol­no­sti­ma mo­gu do­bi­ti pra­ved­nu sa­tis­fak­ci­ju?
–DPS je za 25 go­di­na vla­da­vi­ne za­ro­bio i dr­ža­vu i dru­štvo. Za­to ne­ma­mo slo­bod­ne in­sti­tu­ci­je, već par­tij­ske. Ma­te­ri­jal­nu sa­tis­fak­ci­ju i na­kna­du šte­te vje­ro­vat­no će zbog jav­no­sti do­bi­ti Mi­jo Mar­ti­no­vić. Me­đu­tim, ni go­spo­din Mar­ti­no­vić ni de­se­ti­ne mir­nih de­mon­stra­na­ta i slu­čaj­nih pro­la­zni­ka ko­ji su bi­li iz­lo­že­ni bru­tal­no­sti pod ovom vla­šću ni­ka­da, na­ža­lost, ne­će do­bi­ti do­bi­ti mo­ral­nu sa­tis­fak­ci­ju.
Da li su za GP URA boj­kot iz­bo­ra i de­mon­stra­ci­je re­al­na op­ci­ja ako pro­pad­ne ini­ci­ja­ti­va za for­mi­ra­nje vla­de na­rod­nog je­din­stva?
–Ne­dvo­smi­sle­no da. Ne tre­ba na­ma vlast mi­mo iz­bo­ra, vlast sa uli­ce. Tre­ba nam di­ja­log i mir­na pro­mje­na jed­ne lo­še vla­sti. De­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri tre­ba­ju in­stru­men­ti za kon­tro­lu zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa i od­luč­no pre­ki­da­nje prak­se raz­ra­đe­nog si­ste­ma za­stra­ši­va­nja, ucje­na, pri­ti­ska i pri­jet­nji, ku­po­vi­ne lič­nih ka­ra­ta. Afe­ra „Sni­mak” je sa­mo vrh le­de­nog bri­je­ga. Pod tim pri­ti­skom su osu­đe­ni ak­ti­vi­sti DPS-a u Plje­vlji­ma i Bi­je­lom Po­lju za zlo­u­po­tre­bu so­ci­jal­nih da­va­nja. Slič­no je bi­lo i sa pro­ce­si­ma u Her­ceg No­vom kad je u pi­ta­nju ku­po­vi­na lič­nih ka­ra­ta.
Da­le­ko ve­ći dio tog mon­stru­o­znog me­ha­ni­zma ku­po­vi­ne ljud­skih du­ša i gla­so­va ni­je imao ni prav­ni ni po­li­tič­ki epi­log. Iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo je va­žna pret­po­stav­ka, ali taj me­ha­ni­zam je, po mom vi­đe­nju, znat­no ve­ći pro­blem za istin­ski slo­bod­no gla­sa­nje gra­đa­na Cr­ne Go­re.
Sma­tra­te li da EU ipak mo­že po­sre­do­va­ti u rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze u Cr­noj Go­ri?
–Pred­stav­ni­ci evrop­skih in­sti­tu­ci­ja su u vi­še na­vra­ta po­no­vi­li da je pri­o­ri­tet or­ga­ni­zo­va­nje slo­bod­nih i fer iz­bo­ra. Is­ku­stva ja­sno po­ka­zu­ju da ova vlast ne­ma de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta i da tek pod pri­ti­skom Bri­se­la ili Va­šing­to­na pra­vi ustup­ke i ne­volj­ne de­mo­krat­ske is­ko­ra­ke. Upra­vo zbog to­ga ne vi­di­mo pro­blem da Cr­na Go­ra kao kan­di­dat i ze­mlja u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja do­bi­je uslu­ge do­bre vo­lje i me­di­ja­ci­ju u pro­ce­su di­ja­lo­ga vla­sti i opo­zi­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nja pr­vih slo­bod­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri.
M.VE­ŠO­VIĆ


Svi za­jed­no za fer iz­bo­re

Po­sli­je de­ša­va­nja 24. ok­to­bra, ka­kvi tre­ba da bu­du da­lji ko­ra­ci cr­no­gor­ske opo­zi­ci­je?
–Bez ob­zi­ra na to što po­sto­je me­đu­sob­ne raz­li­ke, mi­slim da pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je tre­ba da da­ju do­pri­nos di­ja­lo­gu i za­jed­nič­kom na­stu­pu. Što se ti­če URA, na­sto­ja­li smo da ne od­go­va­ra­mo na ne­u­te­me­lje­ne op­tu­žbe i te­ške ri­je­či, pa i uvre­de. Sa ko­le­ga­ma iz De­mo­sa i De­mo­kra­ta­ma pro­te­klih mje­se­ci ne sa­mo da ni­je­smo raz­mi­je­ni­li ni­jed­nu ru­žnu ri­ječ, ne­go ima­mo i do­bru sa­rad­nju.
Od­go­vor­nost za sta­nje u Cr­noj Go­ri sno­si vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja i na­ma iz URA po­li­tič­ka me­ta ni­je ni­ko iz opo­zi­cje, ne­go ova­kva vlast. Ni u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će­mo se is­cr­plji­va­ti unu­ta­ro­po­zi­ci­o­nim, ja­lo­vim pre­pu­ca­va­njem. Sve po­li­tič­ke opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, za­jed­no sa dje­lo­vi­ma ci­vil­nog se­k­to­ra, udru­že­nji­ma gra­đa­na, da­kle sva ostr­va slo­bo­de, tre­ba ob­je­di­ni­ti za slo­bod­ne i fer iz­bo­re i mir­nu tran­zi­ci­ju.


Po­rez opra­šta­ju sa­mo mi­lje­ni­ci­ma vla­sti

URA stal­no is­ti­če da u svo­jim re­do­vi­ma ima do­ka­za­ne struč­nja­ke iz ra­znih obla­sti. Za ko­je dru­štve­ne vri­jed­no­sti se za­la­že­te?
–Za opo­ra­vak Cr­ne Go­re tre­ba­ju nam 4 S –skrom­nost, so­li­dar­nost, spo­sob­nost i stva­ra­la­štvo. Na dru­štve­nom ta­su tro­ško­va tre­ba­ju nam skrom­nost i so­li­dar­nost, a na ta­su pri­ho­da tre­ba­ju nam stva­ra­la­štvo i spo­sob­nost. Da­na­šnja Cr­na Go­ra na oba ta­sa ima pre­vi­še su­prot­nog. Umje­sto skrom­no­sti, na dje­lu je obi­jest, ne­pri­mje­re­no ra­sip­ni­štvo, gram­zi­vost i pro­ždr­lji­vost. Umje­sto so­li­dar­no­sti sa ve­li­kom ve­ći­nom po­ni­že­nih, na dje­lu je se­bič­nost, ego­i­zam par­tij­sko-po­li­tič­ke eli­te.
Ova vlast po­ka­zu­je so­li­dar­nost sa­mo sa šte­to­či­na­ma i or­ta­ci­ma u če­ru­pa­nju cr­no­gor­ske pri­vre­de. Oni se so­li­da­ri­šu s nji­ma pre­ko le­đa svih po­re­skih ob­ve­zni­ka, pa svo­jim or­ta­ci­ma i part­ne­ri­ma De­ri­pa­ski, MNSS-u – Že­lje­za­ra, „Pri­mor­ki”, Mi-ra­iu da­ju 182 mi­li­o­na eura po­klon ga­ran­ci­ja. Osta­je ne­ja­sno da li je 580 mi­li­o­na eura ili još vi­še ne­na­pla­će­nog po­re­skog du­ga po­klo­nje­no do­mi­nan­to or­ta­ci­ma i po­dob­nim par­tij­skim do­na­to­ri­ma.
Na dru­gom ta­su dru­štve­nog stva­ra­la­štva mo­ra­mo dje­lo­va­ti pot­pu­no dru­ga­či­je. Cr­nu Go­ru na­pri­jed ne mo­gu po­vu­ći po­dob­ni i ne­zna­ve­ni par­tij­ski voj­ni­ci, ne­go spo­sob­ni i pred­u­zet­ni stva­ra­o­ci. Iz­ne­na­đu­ju­ća je ko­li­či­na de­struk­ci­je re­al­ne eko­no­mi­je i pri­rod­nog bo­gat­stva ko­ju su u pro­te­klom pe­ri­o­du po­ka­za­li pa­ra­zi­ti i glo­da­ri iz dje­lo­va vla­sti i nji­ho­ve or­bi­te.