U Cr­noj Go­ri ima­mo iz­bor­ni si­stem u ko­jem gra­đa­ni ne ostva­ru­ju ustav­no pra­vo da bi­ra­ju po­sla­ni­ke i od­bor­ni­ke. Ni­je­dan gra­đa­nin Cr­ne Go­re ni­je ostva­rio ustav­no pra­vo jer su­vere­ni­tet le­ži na gra­đa­ni­ma, a ne na po­li­tič­kim par­ti­ja­ma, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” prof. dr Đor­đi­je Bla­žić. On je is­ta­kao da je iz­bor­ni si­stem u Cr­noj Go­ri ta­ko po­sta­vljen da se cr­no­gor­skim gra­đa­ni­ma us­kra­ću­je ustav­no pra­vo da bi­ra­ju od­bor­ni­ke i po­sla­ni­ke, a umje­sto to­ga im se ser­vi­ra da bi­ra­ju par­tij­ske li­ste.
Ka­ko je uka­zao, upra­vo zbog ta­kvih stva­ri, iz­bo­ri ko­ji se odr­žav­a­ju po sa­da­šnjem za­ko­nu ni­je­su ni op­šti ni jed­na­ki, ni­ti se nji­ma omo­gu­ća­va gra­đa­ni­ma da bi­ra­ju od­bor­ni­ke i po­sla­ni­ke.
– Ustav ne go­vo­ri o iz­bo­ru par­tij­skih li­sta, ne­go o iz­bo­ru po­sla­ni­ka i od­bor­ni­ka. Iz tih raz­lo­ga, od­bor­ni­ci i po­sla­ni­ci ne­ma­ju ustav­ni le­gi­timi­tet. Oni je­su le­gal­ni for­mal­no­prav­no, ali mi ne­ma­mo ne­po­sred­ne ne­go po­sred­ne iz­bo­re – is­ta­kao je Bla­žić, de­kan Fa­kul­te­ta za dr­žav­ne i evrop­ske stu­di­je u Pod­go­ri­ci.
On je na­gla­sio da su par­tij­ski or­ga­ni pre­u­ze­li ulo­gu iz­bor­nih or­ga­na u Cr­noj Go­ri, zbog če­ga ve­ći­na gra­đa­na i ni­je upo­zna­ta sa ime­ni­ma na iz­bor­nim li­sta­ma, ni­ti mo­gu uti­ca­ti na nji­ho­ve pro­mje­ne.
Ka­ko je is­ta­kao, po­sto­ji još je­dan raz­log ko­ji do­vo­di u pi­ta­nje le­gi­ti­mi­tet si­ste­ma, a to je D`Ontov mo­del. Ob­ja­snio je da po tom mo­de­lu ima­mo si­stem pre­li­va­nja gla­so­va, što je još je­dan iz­vor ne­le­gi­tim­no­sti.
– U re­al­no­sti, ima­mo si­tu­a­ci­ju da par­ti­je ko­je su osvo­ji­le od­re­đen broj gla­so­va i ko­je ula­ze u par­la­ment do­bi­ja­ju vi­še gla­so­va ne­go što im pri­pa­da le­gi­ti­mi­te­tom bi­rač­kog ti­je­la, po­što se ra­su­ti gla­so­vi osta­lih par­ti­ja ko­je ni­je­su pre­šle cen­zus pre­li­va­ju ka oni­ma ko­ji su pre­šli cen­zus. Oni ko­ji su ušli u par­la­ment ima­ju svo­je gla­so­ve, ali se nji­ma do­da­ju, u od­re­đe­nom pro­cen­tu, i gla­so­vi onih bi­ra­ča ko­ji ni­je­su gla­sa­li ni za jed­nu od tih stra­na­ka – re­kao je Bla­žić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, to su dva naj­va­žni­ja ra­lo­ga za do­vo­đe­nje u pi­ta­nje le­gi­ti­mi­te­ta iz­bo­ra i iz­bor­nog si­ste­ma.
– Iz­bo­ri i pred­stav­nič­ka ti­je­la ni­je­su le­gi­tim­ni, ali je­su le­gal­ni. Od­re­đe­ne od­red­be za­ko­na ko­ji re­gu­li­še pi­ta­nje iz­bo­ra po­sla­ni­ka i od­bor­ni­ka u po­tpu­no­sti su ne­u­stav­ne, upra­vo u smi­slu što bi­ra­či ne ostva­ru­ju svo­je bi­rač­ko pra­vo – uka­zu­je Bla­žić.
Po nje­go­voj ocje­ni, pri sa­da­šnjem sta­nju ni­je mo­gu­će re­a­li­zo­va­ti ni­je­dan prav­no-po­li­tič­ki mo­del ko­ji bi u cje­lo­sti bio u skla­du sa Usta­vom jer je iz­bor­ni si­stem ne­u­sta­van. Bla­žić je uka­zao da se u smi­slu ne­u­stav­nog Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ne­po­sred­no bi­ra­ju po­li­tič­ke par­ti­je sa iz­bor­ne li­ste, a ne po­sla­ni­ci.
– To iz­bo­re u ustav­no­prav­nom smi­slu či­ni ne­u­stav­nim, a ta­ko iza­bra­ne po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re prak­tič­no ne­le­gi­tim­nim. Sa­mim tim, sva­ka od­lu­ka Skup­šti­ne je ne­le­gi­tim­na iako je ona sa­mo for­mal­no­prav­no za­ko­ni­ta, o če­mu je i ra­ni­je bi­lo ri­je­či. U tom smi­slu, svi dr­žav­ni or­ga­ni i nji­ho­vi iza­bra­ni funk­ci­o­ne­ri, osim pred­sjed­ni­ka, ni­je­su le­gi­tim­ni ali je­su for­mal­no­prav­no le­gal­ni jer ih je bi­ra­la Skup­ši­na Cr­ne Go­re u skla­du sa svo­jim for­mal­no­prav­nim ustav­nim i za­kon­skim nad­le­žno­sti­ma. Po­treb­no je, da­kle, tu ja­sno na­pra­vi­ti raz­li­ku – na­gla­sio je naš sa­go­vor­nik.
Ka­ko je do­dao, tek ka­da se ot­klo­ne gru­be ne­u­stav­no­sti u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu i ka­da se ono uskla­di sa Usta­vom Cr­ne Go­re iz 2007. go­di­ne i omo­gu­ći iz­bor od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ne­po­sred­no od stra­ne gra­đa­na, kao u si­tu­a­ci­ji iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, mo­že se go­vo­ri­ti o le­gi­ti­mi­te­tu i le­ga­li­te­tu dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i nji­ho­vih funk­ci­o­ne­ra. Sve dru­go, ka­ko je pod­vu­kao, osta­vlja nas u okvi­ri­ma ne­u­stav­nog iz­bor­nog si­ste­ma.
Bla­žić je oci­je­nio da su pre­kom­po­zi­ci­ja na po­li­tič­koj sce­ni i osni­va­nje no­vih par­ti­ja opet do­ve­li u pi­ta­nje i le­gi­ti­mi­tet, ali ne i le­ga­li­tet Skup­šti­ne.
– Te no­ve par­ti­je ne­ma­ju svoj iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet u vo­lji gra­đa­na jer ni­je­su ni po­sto­ja­le u tre­nut­ku iz­bo­ra – za­klju­čio je Bla­žić.
M.V.


Ne zna se ko utvr­đu­je spolj­nu i unu­tra­šnju po­li­ti­ku

Pre­ma Bla­ži­će­vim ri­je­či­ma, i po­red svih na­po­ra, ni­ko ne bi mo­gao da ob­ja­sni ko utvr­đu­je unu­tra­šnju i spolj­nu po­li­ti­ku u Cr­noj Go­ri. Po pri­ro­di stva­ri, sma­tra on, to bi tre­ba­lo da bu­de par­la­ment, ali u Usta­vu pi­še da Vla­da vo­di unu­tra­šnju i spolj­nu po­li­ti­ku.
– Mi smo u Usta­vu Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re iz 1992. go­di­ne ima­li de­fi­ni­sa­no da Vla­da utvr­đu­je i vo­di spolj­nu i unu­tra­šnju po­li­ti­ku. To je bi­lo ja­sno re­gu­li­sa­no. S dru­ge stra­ne, u Usta­vu Crne Go­re iz 2007. go­di­ne na­vo­di se da Vla­da vo­di unu­tra­šnju i spolj­nu po­li­ti­ku. Ne pi­še ko je utvr­đu­je. Od­go­vor na pi­ta­nje ko je utvr­đu­je osta­je nam ne­po­znat, a to je ne­do­pu­sti­vo – is­ta­kao je Bla­žić.