Po­ljo­pri­vred­nik Ve­bi­ja Aba­zo­vić iz Pe­ču­ri­ca u Mr­ko­je­vi­ći­ma, do­ma­ćin ka­kvog bi po­že­lio sva­ki kraj,ne sa­mo Cr­ne Go­re, po­znat je u ši­rom re­gi­o­nu po svom ma­sli­no­vom ulju „Mr­kov­ski ce­kin”, za ko­ji je osva­jao na­gra­de za kva­li­tet na bro­jim me­đu­na­rod­nim smo­tra­ma, od bar­ske „Ma­sli­ni­ja­de”, pre­ko Me­đu­na­rod­nog Saj­ma po­ljo­pri­vre­de u No­vom Sa­du, do Saj­ma ulja­ra i ma­sli­na­ra Me­di­te­ra­na u Spli­tu.
Aba­zo­vić je sa svo­jom po­ro­di­com stal­no u ima­nju. Po­red ma­sli­na Ve­bi­ja uz­ga­ja i pa­ra­dajz, sa­la­tu, krom­pir, bo­ra­ni­ju, man­da­ri­ne, po­mo­ran­dže... Ne­ma od­mo­ra, ako ne za­li­va man­da­ri­ne, ra­di se oko bi­je­log i cr­ve­nog krom­pi­ra. Svo­je pro­iz­vo­de Aba­zo­vić pla­si­ra po naj­po­zna­ti­jim pri­mor­skim re­sto­ra­ni­ma.
- Ne­ma te vr­ste vo­ća i po­vr­ća ko­je ne­ma u mo­jim ba­šta­ma. U po­slu sam stal­no. In­si­sti­ram na či­stoj, or­gan­skoj pro­iz­vod­nji, bez pri­da­va­nja he­mi­ka­li­ja, i mo­ji pro­iz­vo­di upra­vo zbog to­ga do­bi­ja­ju na­gra­de. Bog nam je dao ovu lje­po­tu pri­ro­de, plod­nu ze­mlju i ovo­li­ko sun­ca, a u Mr­ko­je­vi­ći­ma je od­u­vi­jek bi­lo vri­jed­nih lju­di ko­ji su to zna­li da is­ko­ri­ste - ka­že on.
Aba­zo­vić is­ti­če da ži­vi skrom­no od svo­jih de­set pr­sti­ju, te da ima ve­li­ku po­moć su­pru­ge Sa­i­de i ćer­ki Eni­se, Ali­se, Ja­sne i Azre. Ad­nan, me­zi­mac po­ro­di­ce, još tre­ba da ra­ste da bi po­mo­gao fa­mi­li­ji.
- Čim se Ad­nan ro­dio, Ve­bi­ja je od­mah po­sa­dio 150 sta­ba­la ma­sli­ne. Sa­da ima sko­ro 600 ko­ri­je­na, is­ti­če Aba­zo­vić. U nje­go­voj ku­ći je i sa­vre­me­ni mlin za pro­iz­vod­nju ma­sli­no­vog ulja, ko­ji je in­sta­li­ran uz po­moć ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je IRD, u ko­jem za vri­je­me se­zo­ne pro­iz­vod­nje ma­sli­no­vog ulja Aba­zo­vić ci­je­di ma­sli­ne i iz njih do­bi­ja ulje.
- Mlin je ka­pa­ci­te­ta pre­ra­de 150 ki­lo­gra­ma ma­sli­na na sat, a ulje ci­je­di po „hlad­nom po­stup­ku”, na tem­pe­ra­tu­ri od 27,5 ste­pe­ni C, da bi ulje za­dr­ža­lo sve kva­li­tet­ne sa­stoj­ke. Od 100 kg ze­le­ne ma­sli­ne mo­že se is­ci­je­di­ti do 14 li­ta­ra ulja. Ima­li smo dvi­je ne­rod­ne go­di­ne, ali sam op­ti­mi­sta za ma­sli­nu kad je u pi­ta­nju ova go­di­na, jer joj od­go­va­ra ova vi­so­ka tem­pe­ra­tu­ra - ka­že Aba­zo­vić.
Ve­bi­ja Aba­zo­vić je i sen­zor­ski ocje­nji­vač ma­sli­no­vog ulja, te ta­ko ocje­nju­je uzor­ke dru­gih pro­iz­vo­đa­ča, a sam je, kao pro­iz­vo­đač, cr­no­gor­ski re­kor­der po to­me što je na­pra­vio ma­sli­no­vo ulje sa naj­ni­žim pro­cen­tom ma­snih ki­se­li­na, 0,38 od­sto, ka­te­go­ri­ja eks­tra dje­vi­čan­skog ma­sli­no­vog ulja. Re­kor­der­sko ulje, ka­že, na­pra­vio je od ma­sli­ne ko­ja ni­je pr­ska­na.
- Pro­iz­vod­nja ma­sli­no­vog ulja je jed­no­stav­na. Po­či­nje pra­njem ma­sli­na u pe­ri­o­ni­ci ka­ko bi se sa njih spra­la sva pr­ljav­šti­na. Na­kon to­ga sli­je­di mi­je­ša­nje ko­je tra­je do 30 mi­nu­ta, a za­tim ci­je­đe­nje ulja u po­stro­je­nju od rost­fra­ja - ka­že on i do­da­je,
- Ubra­na ma­sli­na mo­ra se pre­ra­di­ti za ne­ko­li­ko sa­ti, jer se bra­njem zdra­vih ma­sli­na sa gra­ne, a ne ubi­ra­njem sa ze­mlje, i nje­nim uba­ci­va­njem u pro­iz­vod­nju od­mah na­kon ber­be, ne ka­sni­je od 24 sa­ta, do­bi­ja vr­hun­sko ulje. Br­zi­na je ve­o­ma bit­na u ovom po­slu ka­ko ne bi do­šlo do ok­si­da­ci­je ma­sli­na.
D.S.


Ma­sli­na sta­ra dva mi­le­ni­ju­ma

Naš do­ma­ćin se mo­že po­hva­li­ti naj­sta­ri­jom ma­sli­nom u pri­vat­nom vla­sni­štvu u Cr­noj Go­ri. Ima sko­ro 600 ko­ri­je­na, uklju­ču­ju­ći i zva­nič­no naj­sta­ri­ju ma­sli­nu či­ju su sta­rost od­re­di­li struč­nja­ci Uni­ver­zi­te­ta Is­tan­bul pro­šle go­di­ne. Pro­ci­je­na je da je ova ma­sli­na sta­ra 2.056 go­di­na. Od nje je zva­nič­no sta­ri­ja sa­mo ču­ve­na Sta­ra ma­sli­na na Mi­ro­vi­ci, is­ti­če Aba­zo­vić.