Bo­si­ljak, la­van­da, ru­zma­rin, ma­žo­ran, ren, maj­či­na du­ši­ca (ti­mi­jan), ma­tič­njak, ori­ga­no per­šun (pe­tru­sin), ce­ler (se­len), me­tvi­ca, na­na, kim, žal­fi­ja, sa­mo su ne­ke od mno­gih je­sti­vih, za­čin­skih i lje­ko­vi­tih bilj­ki, ko­je se ga­je u ba­šta­ma, ali sve vi­še i u sta­no­vi­ma, na bal­ko­ni­ma i te­ra­sa­ma.. Če­sto se ne­ke od njih mo­gu vi­dje­ti i kao ukra­si u žar­di­nje­ra­ma na pro­zo­ri­ma ku­ća, ali i kao za­šti­ta od in­se­ka­ta, do­da­ci je­li­ma, ča­je­vi... Pu­no je raz­lo­ga za­što ove bilj­ke tre­ba uz­ga­ja­tai u svom do­mu i vr­tu..
Per­šun je pri­su­tan u mno­gim ba­šta­ma, ali li­je­po uspi­je­va i u sak­si­ji ili žar­di­nje­ri. Do­da­je se za bo­lji ukus su­pe, sta­vlja se u ma­ri­na­du ko­jom se pre­li­va ri­ba, a nje­go­va lje­ko­vi­ta svoj­stva po­zna­ta su od dav­ni­na. Mla­do i zdra­vo li­šće ubra­ja se u naj­bo­lje pri­rod­ne iz­vo­re vi­ta­mi­na C i ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na B), a glav­ni lje­ko­vi­ti sa­sto­jak mu je etar­sko ulje. Osu­šen ko­ri­jen i plod per­šu­na sa­stav­ni su dio ra­znih apo­te­kar­skih pre­pa­ra­ta i na­ro­do­nih ča­je­va za bo­lje mo­kre­nje. Nje­gov srod­nik ce­ler je do­bar za cir­ku­la­ci­ju, krv­nu sli­ku, ape­tit, ukla­nja smet­nje u va­re­nju, a nje­gov sa­sto­jak ace­ti­le­niks za­u­sta­vlja umno­ža­va­nje će­li­ja ra­ka.
Bo­si­ljak od­lič­no uspi­je­va i u sak­si­ji, a naj­po­zna­ti­ja za­čin­ska vr­sta je „đe­no­ve­ze“sa soč­nim li­sto­vi­ma, ko­ji se do­da­ju je­li­ma. Kao čaj se ko­ri­sti za umi­re­nje že­lu­ca i ra­znih gr­če­va, te kod gla­vo­bo­lje, a opoj­ni mi­ris ove drev­ne bilj­ke ras­tje­ru­je ko­mar­ce i dru­ge do­sad­ne in­sek­te. Žal­fi­ja naj­bo­lje uspi­je­va na ka­me­ni­tom tlu. U sak­si­ji joj od­go­va­ra do­da­tak šljun­ka, a uspi­je­va na sun­cu i u po­lu­si­je­ni. Od­li­čan je an­ti­sep­tik, ko­ri­sti se za dez­in­fek­ci­ju usta i gr­la i za in­ha­la­ci­ju. Do­da­je se je­li­ma spra­vlje­nim od pa­ra­daj­za. Maj­či­na du­ši­ca-ti­mi­jan mo­že se do­da­va­ti je­li­ma, ali ta­ko­đe po­ma­že kod di­ja­re­je i kod smet­nji sa di­saj­nim pu­te­vi­ma. Kao pu­za­vi­ca li­je­pog cvi­je­ta i mi­ri­sa iz­van­re­dan je ukras.
Ori­ga­no je po­pu­lar­ni za­čin me­di­te­ran­skim spe­ci­ja­li­te­ti­ma, sa­dr­ži vi­ta­min C i an­ti­ok­si­dan­se, a po­što sa­dr­ži so­li, mo­že da se ko­ri­sti kao za­mje­na za so i bi­ber. Me­tvi­ca, na­na ili men­ta se la­ko uz­ga­ja i ši­ri se pre­ko ko­ri­je­na. Ko­ri­sti se za ma­si­ra­nje, ot­kla­nja gla­vo­bo­lju, dje­lu­je na iz­lu­či­va­nje žu­či, smi­ru­je gr­če­ve u sto­ma­ku, smi­ru­je ner­vo­zu i lu­a­nje sr­ca. Za la­van­du ka­žu da do­no­si brač­nu sre­ću, mir i har­mo­ni­ju u dom, ču­va mi­ran san, a uz to se ko­ri­sti i kao za­šti­ta od mo­lja­ca.
M.D.P.