Ma­la, ali oda­bra­na, dru­ži­na, se­dam­de­set od 76 uče­ni­ka Osnov­ne ško­le „Sa­vo Pe­ja­no­vić“ pro­sla­vi­la je po­lu­ma­tur­sko ve­če baš ka­ko su i za­mi­šlja­li, pje­va­lo se i igra­lo bez pre­stan­ka, fo­to­gra­fi­sa­lo, gr­li­lo... Ni­su kri­li emo­ci­je a uz­bu­đe­nje se osje­ća­lo i u va­zdu­hu. Sprem­ni da is­pi­su­ju no­ve ži­vot­ne stra­ni­ce, da kao bu­du­ći sred­njo­škol­ci po­ka­žu ko­li­ko zna­ju ali i ko­li­ko mo­gu, za­ko­ra­či­li su po­lu­ma­tu­ran­ti hra­bro na­pri­jed uz obe­ća­nje da će se jed­nom opet oku­pi­ti u istom sa­sta­vu. U ime di­rek­to­ra i ko­lek­ti­va ško­le, ve­se­le po­lu­ma­tu­ran­te po­zdra­vi­la je Ta­nja Mi­lo­vić, po­moć­nik di­rek­to­ra.
- Dje­co, če­sti­tam vam za­vr­še­tak osnov­ne ško­le, že­lim sre­ćan upis u sred­nju i na­sta­vak da­ljeg ško­lo­va­nja. Oče­ku­jem od vas da će­te i u da­ljem ško­lo­va­nju svo­jim ra­dom i za­la­ga­njem po­sti­za­ti ve­li­ke uspje­he i re­zul­ta­te i da će­mo sa po­no­som is­ti­ca­ti da ste bi­li uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Sa­vo Pe­ja­no­vić“. Ne­ka ovo ve­če na­šeg dru­že­nja osta­ne svi­ma u traj­nom sje­ća­nju, kao uspo­me­na na sve li­je­pe tre­nut­ke pro­ve­de­ne u va­šem de­ve­to­go­di­šnjem ško­lo­va­nju – po­ru­či­la je Mi­lo­vić.
Da je uvi­jek do­bro bi­ti svoj, dru­ga­či­ji i po­se­ban po­ka­za­la je i pla­vo­o­ka Ja­na Po­po­vić ko­ja je na po­lu­ma­tu­ri uše­ta­la u po­ci­je­pa­nim što­snim far­mer­ka­ma, ko­šu­lji­ci, cr­ve­nom sa­kou i žu­tim šti­kli­ca­ma i tor­bom. Ni­je kri­la uz­bu­đe­nje.
- Ovu noć smo če­ka­li de­vet go­di­na i pri­pre­me su tra­ja­le baš du­go. Vje­ru­jem da će­mo se do­bro pro­ve­sti jer to i za­slu­žu­je­mo i da će pra­va pri­ja­telj­stva is­tra­ja­ti – ka­za­la je Po­po­vić.
Sa­vr­šen iz­bor odjev­ne kom­bi­na­ci­je za po­lu­ma­tur­sko ve­če, odi­je­lo, ko­šu­lja, ci­pe­le na­pra­vio je i šar­mant­ni Bo­ris Vu­ko­tić. Ka­ko je ka­zao, iako ni­je od­lu­čio gdje će na­sta­vi­ti ško­lo­va­nje, zna da će de­vet go­di­na pro­ve­de­nih u osnov­noj ško­li pam­ti­ti sa­mo po do­brom, do­brim pro­fe­so­ri­ma i dru­go­vi­ma.
- Tek smo po­če­li da is­pi­su­je­mo na­še stra­ni­ce. Ra­du­jem se što ula­zi­mo u ne­ki no­vi pe­ri­od, sred­njo­škol­ski – ka­zao je Vu­ko­tić.
Nje­gov drug, Ma­tej Mi­la­to­vić ko­ji je odjev­nu kom­bi­na­ci­ju upot­pu­nio lep­tir ma­šnom odi­sao je sti­lom i po­zi­tiv­nom ener­gi­jom. Ka­ko je ka­zao, po­lu­ma­tu­ra je ve­če po­sve­će­no samo nji­ma i ras­po­lo­že­nje je je­di­no što ne smi­je iz­o­sta­ti.
- Sje­ćam se pr­vog da­na ško­lo­va­nja i tre­me ko­ju sam ta­da osje­ćao a ko­ju osje­ćam i ve­če­ras. Upi­sa­ću gim­na­zi­ju, kao i ve­ći­na mog dru­štva. U osnov­noj ško­li sam ste­kao pr­va zna­nja i do­bre pri­ja­te­lje, sad to tre­ba na­sta­vi­ti, na­do­gra­di­ti – ka­zao je Mi­la­to­vić.
Ele­gant­na i pre­slat­ka Mi­na Ra­šo­vić u cr­nom kom­bi­ne­zo­nu sa bi­je­lim de­ta­ljem, po­bra­la je sve mo­gu­će kom­pli­men­te. Ka­ko ka­že, ni­je se pre­tje­ra­no du­go spre­ma­la, sve je na­la­zi­la u ho­du fo­ku­si­ra­ju­ći se na dru­štvo i do­bar pro­vod ko­ji će po­lu­ma­tur­sko ve­če uči­ni­ti ne­za­bo­rav­nim.
S.R.