Uče­ni­ci OŠ „Ok­to­ih” pro­sla­vi­li su kraj de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Dje­voj­ke ob­u­če­ne u naj­ljep­še sve­ča­ne ha­lji­ne, a u sto­pu su ih pra­ti­li i nji­ho­vi do ju­če­ra­šnji dru­ga­ri iz raz­re­da ko­ji su ta­ko­đe bi­li sve­ča­no odje­ve­ni... Iako im je u škol­skim klu­pa­ma po­ne­kad bi­lo lak­še glu­mi­ti i pri­la­go­đa­va­ti se ve­ći­ni, tek sa­da shva­ta­ju da sve lo­še ocje­ne, sva­đe i ru­žne ri­je­či iz­gle­da­ju to­li­ko da­le­ko kao da se ni­su ni de­si­le. Osta­lo je sa­mo pu­no li­je­pih tre­nu­ta­ka što iza­zi­va­ju smi­jeh, sje­tu i sje­ća­nje na jed­no vri­je­me ko­je u nji­ho­vim sr­ci­ma osta­vlja trag na osnov­nu ško­lu. Pred svr­še­nim osnov­ci­ma su go­di­ne pu­ne no­vih zna­nja, pa i no­vih ne­zna­nja. Sva­ki ku­tak nji­ho­vih uči­o­ni­ca do­bro je pro­u­čen, osta­je ure­zan u mi­sli, kao pot­pis u dr­ve­tu, vje­čan i uvjer­ljiv.
Di­rek­tor Vu­kić Ko­nje­vić ka­zao je da ju­bi­lar­no is­pra­ća­ju 25. ge­ne­ra­ci­ju uče­ni­ka.
- Mi­slim da ne pre­tje­ru­jem ako ka­žem da je ovo sjaj­na ge­ne­ra­ci­ja, jer smo ove go­di­ne osvo­ji­li dr­žav­nu na­gra­du „Ok­to­ih”, na Dr­žav­nom pr­ven­stvu u zna­nju smo pr­vi u Cr­noj Go­ri, ima­mo pri­zna­nja na svim mo­gu­ćim smo­tra­ma gdje su na­ši uče­ni­ci uče­stvo­va­li i van gra­ni­ca na­še dr­ža­ve. Ima­mo sjaj­nih uče­ni­ka ko­ji ne za­bo­ra­vlja­ju svo­ju ško­lu, a mno­gi od njih da­nas se na­la­ze van dr­ža­ve, i po­zna­ti su i pri­zna­ti struč­nja­ci, pro­fe­so­ri, asi­sten­ti na svjet­skim uni­ver­zi­te­ti­ma. Po­no­si­mo se nji­ma i uvi­jek ih se sje­ća­mo – ka­zao je Ko­nje­vić.
Jed­nog da­na, i to br­že ne­go što mi­sle, ka­da sve se­kun­de, sa­ti i mje­se­ci pro­le­te, ova dje­ca sje­ća­će se bi­se­ra iz škol­ske klu­pe, bez­bri­žne mla­do­sti i že­lje­će da se bar na je­dan dan vra­te u osnov­nu ško­lu. No, bi­lo ka­ko bi­lo, do­šli su do kra­ja de­ve­to­go­di­šnjeg pu­ta. Sju­tra će sva­ko od njih za­pli­va­ti ne­kim svo­jim vo­da­ma. Je­dan od njih je šar­mant­ni Du­šan Su­bo­tić ko­ji će po­ni­je­ti broj­ne na­gra­de iz Osnov­ne ško­le.
- De­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje ću pam­ti­ti po mo­jim pri­ja­te­lji­ma, na­stav­ni­ci­ma, ali i broj­nim na­gra­da­ma ko­je sam osvo­jio iz ma­te­ma­ti­ke i fi­zi­ke od še­stog do de­ve­tog raz­re­da – re­kao je Su­bo­tić.
U pla­voj prin­ces ha­lji­ni­ci sa šljo­ki­ca­ma i osmi­je­hom ko­ji pli­je­ni uče­ni­ca Zve­zda­na Goj­ko­vić is­ta­kla je da im je de­vet go­di­na pro­šlo kao tren, što zna­či da im je bi­lo li­je­po.
- Ra­sta­je­mo se sa­da kao ge­ne­ra­ci­ja ali kao po­je­din­ci ni­kad. Broj­na su pri­zna­nja, kao i pro­mo­ci­ja mo­je knji­ge „Do­bar dan ku­ćo” po ko­ji­ma ću pam­ti­ti ovu ško­lu– is­pri­ča­la je Goj­ko­vić.
I Alek­san­dra Le­ko­vić osje­ća ve­li­ku žal za ra­stan­kom. Ka­ko ka­že, za­pam­ti­će sva de­ša­va­nja u ško­li i ne­za­bo­rav­ne tre­nut­ke pro­ve­de­ne sa dru­ga­ri­ma.
VI.R.