Noć ko­ju svi osnov­ci želj­no iš­če­ku­ju, po­lu­ma­tur­sko ve­če, za ma­lu dru­ži­nu, 65 uče­ni­ka de­ve­tog raz­re­da Osnov­ne ško­le „21. maj”, pred­sta­vlja noć ko­ja će se du­go pam­ti­ti i pre­pri­ča­va­ti. Do­tje­ra­ni po po­sled­njoj mo­di, po­lu­ma­tu­ran­ti su pro­sto utr­ča­li u sve­ča­nu sa­lu ho­te­la „Si­ti” i želj­no iš­če­ki­va­li pr­ve tak­to­ve naj­ve­ćih mu­zič­kih hi­to­va i pje­sa­ma ko­je će ih uvi­jek sje­ća­ti na de­vet go­di­na pro­ve­de­nih u is­toj uči­o­ni­ci...
Šar­mant­ni Velj­ko Ko­va­če­vić bio je me­đu naj­ve­se­li­ji­ma. Ka­ko je ka­zao, od po­lu­ma­tur­ske ve­če­ri oče­ku­je sa­mo do­bar pro­vod i iskre­no dru­že­nje.
- Osje­ća­nja su nam svi­ma po­mi­je­ša­na, osim što sla­vi­mo kraj osnov­ne ško­le sla­vi­mo i no­vi po­če­tak u ži­vo­tu. Ne mo­že ni­ko­me bi­ti sve­jed­no što se ra­sta­je­mo ali ide­mo u no­ve po­bje­de, iza­zo­ve. Pro­mje­ni­će­mo sa­mo lo­ka­ci­ju, dru­že­nje nam ni­ko ne mo­že us­kra­ti­ti- ka­zao je Ko­va­če­vić.
Ka­ko je na­veo, ni­je pu­no ma­rio za iz­gled ko­li­ko za do­bar pro­vod.
- Ko­li­ko mi je bi­lo bi­ta odjev­na kom­bi­na­ci­ja go­vo­ri i po­da­tak da sam se spre­mio bu­kval­no za tri da­na. Ra­du­jem se što smo svi na oku­pu, ovo je na­še ve­če i baš že­lim da nam bue ne­za­bo­rav­no, da se do­bro pro­ve­de­mo i da bu­dem sa naj­mi­li­ji­ma u dru­štvu. Od­lu­čio sam da ško­lo­va­nje na­sta­vim u Tr­go­vin­skoj, smjer ku­var jer imam ne­ku že­lju za ti­me. Već dvi­je go­di­ne sa maj­kom eks­pe­ri­men­ti­šem u ku­hi­nji i pro­na­la­zim se u to­me. Mo­žda jed­nog da­na spre­mim ve­če­ru i za svo­je odje­lje­nje i ta­ko nas po­no­vo oku­pim- po­že­lio je ve­se­li Velj­ko.
U zlat­noj krat­koj ha­lji­ni i zlat­nim šti­kli­ca­ma, du­ge cr­ne ko­se slat­ka So­nja Pa­vi­će­vić je pro­sto pli­je­ni­la iz­gle­dom. I njoj je kao i dru­ga­ri­ma naj­bit­ni­je da se do­bro pro­veu.
- Osnov­nu ško­lu ću pam­ti­ti po mno­go­broj­nim dru­že­nji­ma, li­je­pim i ne­za­bo­rav­nim tre­nu­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma ali i je­di­ni­ca­ma... Bi­lo je sve­ga za de­vet go­di­na i ko­li­ko su nam god ne­ki pro­ble­mi iz­gle­da­li ve­li­ki sa­da ih pre­pri­ča­va­mo uz osmi­jeh. Že­lim da se pra­va pri­ja­telj­stva na­sta­ve, da upo­zna­mo no­ve lju­de, sti­če­mo no­va zna­nja i bu­de­mo uvi­jek ova­ko sreć­ni, li­je­pi i na­smi­ja­ni- po­ru­či­la je So­nja.
Za nje­nog part­ne­ra Bal­šu Šu­škav­če­vi­ća kru­na de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja bi­la je po­lu­ma­tur­ska eks­kur­zi­ja.
- Eks­kur­zi­ja je ne­što što mi je na naj­ljep­ši mo­gu­ći na­čin za­o­kru­ži­lo de­ve­to­go­di­šnje ško­lo­va­nje i vo­lio bi kad bi se sa­mo dje­lić ta­kvog pro­vo­da po­no­vio i na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri. Po­se­ban do­ži­vljaj bi­la je po­sled­nja žur­ka eks­kur­zi­je, kad su nam pro­ra­di­le emo­ci­je i svi se za­jed­no is­pla­ka­li. Pu­no smo to­ga pro­šli za­jed­no i li­je­pog i ma­nje li­je­pog ali opet to smo mi, sve osta­je u pam­će­nju- ka­zao je Šu­škav­če­vić.
Ve­se­lim po­lu­ma­tu­ran­ti­ma obra­ti­la se i di­rek­to­ri­ca ško­le Zden­ka Mi­ško­vić.
- Bi­la je ovo do­bra ge­ne­ra­ci­ja, še­sta po re­du ko­ja bro­ji 65 uče­ni­ka. Bi­li su šar­mant­ni na svoj na­čin, mir­ni, do­bri dru­ga­ri.... Bi­li su i uspje­šni, što do­ka­zu­je i 12 di­plo­ma „Lu­ča” ko­je će­mo tek do­di­je­li­ti. Že­lim da im se ostva­re sve že­lje - po­ru­či­la je Mi­ško­vić.
Mu­zi­ka je po­če­la i igra je kre­nu­la. Ni­je bi­lo pa­u­za a ni umo­ra, sa­mo že­lja da noć tra­je što du­že.
S.R.