Skoc­ka­ni po po­sled­njoj mo­di u prin­ces suk­nji­ca­ma, star­ka­ma, što­snim far­mer­ka­ma u kom­bi­na­ci­ji sa ko­šu­lji­com i po ko­jom lep­tir ma­šnom, oku­plja­li su se u uto­rak po­lu­ma­tu­ran­ti Osnov­ne ško­le „Vuk Ka­ra­džić” želj­no iš­če­ku­ju­ći da pro­bi­ju led i otvo­re se­zo­nu po­lu­ma­tur­skih i ma­tur­skih pro­sla­va u SC „Mo­ra­ča”. Ipak, ni­su oče­ki­va­li da će naj­pri­je mo­ra­ti da po­lo­že ta­ko ozbi­ljan is­pit kao što je do­ja­va o bom­bi ko­ja je na sat vre­me­na od­lo­ži­la pro­sla­vu. Po­ka­za­li su uče­ni­ci OŠ „Vuk Ka­ra­džić” ko­li­ko su slo­žni i sa ko­li­ko po­zi­tiv­ne ener­gi­je i do­brog ras­po­lo­že­nja su kre­nu­li na po­lu­ma­tur­ski bal, pa su sat vre­me­na če­ka­nja pro­ve­li pra­ve­ći sel­fi­je i za­jed­nič­ke fo­to­gra­fi­je, pje­va­ju­ći, di­je­liv­ši kom­pli­men­te jed­ni dru­gi­ma... Tu ma­gi­ju pod otvo­re­nim ne­bom pre­ni­je­li su oko 21 čas u sve­ča­nu sa­lu SC „Mo­ra­ča” uše­tav­ši ru­ku pod ru­ku sa pra­ti­o­ci­ma, pod svje­tlo­šću ba­klji a sve uz sti­ho­ve Ser­ge­ja Ćet­ko­vi­ća „...za­tvo­ri oči, broj do pet, po­mi­sli ne­što li­je­po....” A bi­lo je pre­li­je­po, su­de­ći po re­ak­ci­ja­ma po­lu­ma­tu­ra­na­ta - noć za pam­će­nje.
- Dra­ga dje­co, hva­la što ste ve­če­ras bi­li str­plji­vi i što ste po­ka­za­li da ste i u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma naj­bo­lji. Ovo je bio sa­mo još je­dan od do­ka­za ko­li­ko ste od­go­vor­ni i že­lim da uvi­jek i u sve­mu bu­de­te pr­vi i naj­bo­lji, jer to i za­slu­žu­je­te. I ne za­bo­ra­vi­mo da su za to umno­go­me za­slu­žni va­ši uči­te­lji i raz­red­ne star­je­ši­ne - po­ru­či­la je po­lu­ma­tu­ran­ti­ma Sve­tla­na Drob­njak, po­moć­nik di­rek­to­ra.
„Ži­vot stal­no mi­je­nja lak, naj­bo­lji sam nje­gov đak, ni­kad ne znam šta mi spre­ma, pra­vim cir­kus od vre­me­na, a zar ni­je štos, ži­vo­tu raz­bit nos...” pje­vu­ši­le su Ma­ri­ja Se­ku­lo­vić i Anja Jo­va­no­vić pje­smu ko­ja će ih uvi­jek pod­sje­ća­ti na vri­je­me pro­ve­de­no u osnov­noj ško­li. A po­lu­ma­tur­sko ve­če pam­ti­će, ka­ko ka­žu, po do­ja­vi o bom­bi ali i po bom­ba­stič­nom pro­vo­du. Ma­ri­ja u suk­nji­ci od ru­ža u Mi­ha­no Ma­mo­sa sti­lu, ro­zoj ma­ji­či­ci na ra­me i star­ka­ma a Anja u asi­me­trič­no- ro­man­tič­noj pla­voj ha­lji­ni­ci pre­kri­ve­noj čip­kom, du­ge ta­la­sa­ste bra­on ko­se i za­no­snog po­gle­da pro­sto su pli­je­ni­le iz­gle­dom. Ka­ko su po­ru­či­le, vo­lje­le bi da ih na­stav­ni­ci za­pam­te i da ih pre­po­zna­ju kad god se sret­nu na uli­ci, čak i ka­da bu­du od­ra­sli lju­di jer su ih oni na­u­či­li sve­mu.
- Vo­lje­li bi i da na­še odje­lje­nje 9-3 osta­ne upam­će­no kao pri­mjer do­brog i slo­žnog odje­lje­nja, jer smo stvar­no bi­li ta­kvi. Uvi­jek sprem­ni za ša­lu i do­bar pro­vod ali i za knji­gu - po­ru­či­le su Se­ku­lo­vić i Jo­va­no­vić.
Ni­šta ma­nje pa­žnje ni­je pri­vu­kao ni An­dri­ja Ra­du­no­vić ko­ji nas je vi­si­nom, iz­gle­dom i staj­lin­gom na tre­nu­tak „pre­se­lio” na svjet­sku mod­nu sce­nu. Ipak, ka­ko na­vo­di, za po­lu­ma­tur­sko ve­če ko­je je če­kao dvi­je go­di­ne, obu­kao se bu­kval­no za ne­dje­lju da­na. Ka­ko je ka­zao, sre­ćan što je sa dru­go­vi­ma na oku­pu že­li sa­mo da se do­bro pro­ve­du i da im to bu­de noć za pam­će­nje.
- Sad kad se ovo za­vr­ši želj­no će­mo iš­če­ki­va­ti eks­kur­zi­ju ko­ja će ipak, bi­ti kru­na dru­že­nja. Za­i­sta smo ima­li do­bru ge­ne­ra­ci­ju sa do­brim i kva­li­tet­nim na­stav­ni­ci­ma ko­ji su nas na­u­či­li ne sa­mo gra­di­vu već i šta zna­či bi­ti čo­vjek i na to­me će­mo im uvi­jek bi­ti za­hval­ni - po­ru­čio je An­dri­ja ko­ji je far­mer­ke is­kom­bi­no­vao sa bi­je­lom ko­šu­lji­com, đi­le­tom i lep­tir ma­šnom. S.R.