Di­rek­tor In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Bo­ban Mu­go­ša ka­zao je da unos so­li vi­še od pet gra­ma dnev­no do­pri­no­si po­ve­ća­nju krv­nog pri­ti­ska i mo­že iza­zva­ti sr­ča­ni i mo­žda­ni udar. On je na ra­di­o­ni­ci TA­IH-a „Raz­voj pro­gra­ma za sma­nje­nje pre­ko­mjer­nog uno­sa so­li” u Pod­go­ri­ci oci­je­nio da su ne­za­ra­zne bo­le­sti, me­đu ko­ji­ma su kar­di­o­va­sku­lar­na obo­lje­nja i kan­ce­ri, vo­de­ći jav­no­zdrav­stve­ni pro­blem. Ra­di­o­ni­cu je otvo­ri­la di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za bi­o­me­di­ci­nu i bi­o­e­ti­ku u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja Mi­ra Jo­va­nov­ski Da­šić.
– Ne­za­ra­zne bo­le­sti ni­je­su sa­mo vo­de­ći uzrok smr­ti, već i obo­li­je­va­nja ko­je po­sle­dič­no do­vo­de i do ne­spo­sob­no­sti obo­lje­lih. Od ovih bo­le­sti go­di­šnje umre vi­še lju­di ne­go od svih dru­gih uzro­ka za­jed­no, jer če­ti­ri glav­ne gru­pe hro­nič­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti, kar­di­o­va­sku­lar­ne, ma­lig­ne, hro­nič­ne re­spi­ra­tor­ne bo­le­sti, kao i še­ćer­na bo­lest, od­go­vor­ne su za 82 od­sto svih smrt­nih slu­ča­je­va. Pro­cje­nju­je se po­rast bro­ja umi­ra­nja od hro­noč­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti na 52 mi­li­o­na, za­ključ­no sa 2030. – re­kao je Mu­go­ša.
On je ka­zao da je u 2010. go­di­ni 1,7 mi­li­o­na umr­lih od kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti bi­lo po­ve­za­no sa pre­ko­mjer­nim uno­som so­li.
– Sve je vi­še do­ka­za ko­ji uka­zu­ju da je pro­blem pre­ko­mjer­nog uno­sa so­li da­le­ko ši­ri ne­go što se mi­sli­lo jer zna­čaj­no uti­če i na bu­bre­ge, ko­šta­nu ma­su (ri­zik od oste­o­po­ro­ze), po­ve­zan je s ne­kim kar­ci­no­mi­ma (kar­ci­nom že­lu­ca), te ge­ne­ral­no go­vo­re­ći na­ru­ša­va ljud­sko zdra­vlje – ob­ja­šnja­va Mu­go­ša.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sma­nje­nje uno­sa so­li zna­čaj­no bi do­pri­ni­je­lo pre­ven­ci­ji kar­di­o­va­sku­lar­nih, bu­bre­žnih i dru­gih bo­le­sti, kao i sma­nje­nju smrt­no­sti od sr­ča­nog i mo­žda­nog uda­ra, od­no­sno do­pri­ni­je­lo bi ostva­ri­va­nju ci­lje­va ko­ji se od­no­se na sma­nji­va­nje po­vi­še­nog krv­nog pri­ti­ska za 25 od­sto i re­duk­ci­ju pri­je­vre­me­nog mor­ta­li­te­ta.
Jo­va­nov­ski Da­šić je ka­za­la da se skri­ve­ni iz­vo­ri so­li na­la­ze u hlje­bu, tje­ste­ni­na­ma, si­re­vi­ma, pro­iz­vo­di­ma od me­sa i osta­loj in­du­strij­skoj pre­ra­đe­noj, go­to­voj i po­lu­go­to­voj – kon­zer­vi­sa­noj hrani, i hra­ni pri­pre­mlje­noj u re­sto­ra­ni­ma, po­seb­no u objek­ti­ma br­ze hra­ne. Ona je na­ve­la da su dje­ca po­seb­no osje­tlji­va zbog br­zog sti­ca­nja na­vi­ke na sla­nu hra­nu, što do­vo­di do iz­ra­že­ne po­tre­be za unos vr­lo sla­nih pro­iz­vo­da i či­ni pred­u­slov za du­go­traj­ne (do­ži­vot­ne) obra­sce po­na­ša­nja.
– Skri­ve­na so pro­sječ­no sa­či­nja­va 75 od­sto dnev­nog uno­sa u is­hra­ni. Sa­mo oko pe­ti­na ko­li­či­ne so­li ko­ju kon­zu­mi­ra­mo je pod na­šom kon­tro­lom. Ve­ći­na oso­ba ni­je svje­sna ukup­ne ko­li­či­ne so­li ko­ju uno­si hra­nom i ni­je spo­sob­na da sma­nji ko­li­či­nu uni­je­te so­li. Je­di­ni na­čin ko­jim po­je­di­nac mo­že uti­ca­ti na sma­nje­nje ko­li­či­ne skri­ve­ne so­li je­ste da u pot­pu­no­sti ili sko­ro u pot­pu­no­sti pre­sta­ne uzi­ma­ti hra­nu u ko­joj se ona na­la­zi. Ka­ko je to prak­tič­no te­ško iz­vo­dlji­vo, al­ter­na­ti­va je da se sma­nji ko­li­či­na so­li u hra­ni ko­ja po­ti­če iz pre­hram­be­ne in­du­stri­je – sma­tra Jo­va­nov­ski Da­šić.
D.B.