Mi­ni­star­ka na­u­ke Sa­nja Da­mja­no­vić ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da su na­uč­ni­ci­ma u pret­hod­noj go­di­ni omo­gu­ći­li da uče­stvu­ju u eks­pe­ri­men­ti­ma u naj­po­zna­ti­joj la­bo­ra­to­ri­ji Evrop­ske agen­ci­je na nu­kle­ar­na is­tra­ži­va­nja (CERN) i pro­gra­mu H2020, ali da se i da­lje odva­ja sa­mo 0,4 BDP, od­no­sno osam pu­ta ma­nje sred­sta­va za raz­voj i is­tra­ži­va­nja. Da­mja­no­vi­će­va is­ti­če da je na­uč­no­i­stra­ži­vač­ka za­jed­ni­ca bi­la vr­lo usit­nje­na, ne­do­volj­no po­ve­za­na, a je­dan od pro­ble­ma na uni­ver­zi­te­ti­ma je i ne­po­sto­ja­nje de­fi­ni­sa­ne is­tra­ži­vač­ke po­zi­ci­je u aka­dem­skoj za­jed­ni­ci, a na­ro­či­to ne­do­sta­tak po­ve­zi­va­nja ovog pro­fe­si­o­nal­nog pro­fi­la i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je.
• Ka­ko ocje­nju­je­te rad Mi­ni­star­stva na­u­ke ostva­ren za go­di­nu da­na od ka­da ste na toj funk­ci­ji?
– Ove go­di­ne smo, upr­kos ma­lom bu­dže­tu, uspje­li da na­pra­vi­mo zna­čaj­ne po­ma­ke i ov­dje bih po­seb­no is­ta­kla dvi­je stva­ri: Ini­ci­ja­ti­vu za re­a­li­za­ci­ju krup­ne in­fra­struk­tu­re – me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za odr­ži­ve teh­no­lo­gi­je na pro­sto­ru ju­go­i­stoč­ne Evro­pe kao i uspjeh u EU pro­gra­mu Ho­ri­zont 2020, a ko­je su obi­lje­ži­le go­di­nu za na­ma. Po­red na­ve­de­nog, za­po­če­li smo i no­vi pro­ces in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­je pri­dru­ži­va­njem Cr­ne Go­re naj­ve­ćim me­đu­na­rod­nim na­uč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, usvo­ji­li no­vu Stra­te­gi­ju na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke dje­lat­no­sti, ras­pi­sa­li po pr­vi put kon­kur­se za ino­va­tiv­ne pro­jek­te, kao i pro­jek­te ko­ji će pod­sti­ca­ti uče­šće na­še na­uč­ne za­jed­ni­ce u EU pro­gra­mi­ma Ho­ri­zont 2020 (H2020) i COST.
S ob­zi­rom na to da jav­nost mo­žda i ni­je do­volj­no upo­zna­ta sa zna­ča­jem EU pro­gra­ma H2020, že­lim da to do­dat­no obra­zlo­žim. U pi­ta­nju je naj­zna­čaj­ni­ji pro­gram za is­tra­ži­va­nje i ino­va­ci­je u ko­ji EU ze­mlje kao i pri­dru­že­ne čla­ni­ce ula­žu oko 75 mi­li­jar­di eura za pe­ri­od od se­dam go­di­na. Na­i­me, cilj pro­gra­ma je da se ma­pi­ra­ju dru­štve­ni iza­zo­vi, na­kon če­ga se otva­ra­ju po­zi­vi i tra­ži da upra­vo na­u­ka i teh­no­lo­gi­ja po­nu­de naj­bo­lja rje­še­nja. Uvi­jek na­gla­ša­vam, uspje­šnost uče­šća ze­mlje u ovom pro­gra­mu uka­zu­je na njen po­ten­ci­jal i kon­ku­rent­nost. Na­kon tri go­di­ne ne­ga­tiv­nog efek­ta uče­šća, po pr­vi put je Cr­na Go­ra u 2017. go­di­ni ostva­ri­la ne­to do­bi­tak od ovog pro­gra­ma. Sve do sa­da je sto­pa uspje­šno­sti Cr­ne Go­re u ovom pro­gra­mu bi­la naj­ma­nja me­đu evrop­skim ze­mlja­ma, po­sled­nja ne­ko­li­ka mje­se­ca se po­ve­ća­va­la, da bi­smo se po­čet­kom de­cem­bra na­šli na ne­vje­ro­vat­nom pr­vom mje­stu, sa sto­pom uče­šća od 25 od­sto, a što je vr­lo za­pa­že­no od stra­ne Evrop­ske ko­mi­si­je, kao i od emi­nent­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja. Ne sa­mo da je ovo va­žno zbog imi­dža Cr­ne Go­re na me­đu­na­rod­noj sce­ni, po­seb­no u kon­tek­stu EU in­te­gra­ci­ja, već smo uspje­li da po pr­vi put po­vu­če­mo zna­čaj­na do­dat­na sred­stva u iz­no­su od 1,2 mi­li­o­na eura i na taj na­čin efek­tiv­no po­ve­ća­mo naš bu­džet. Kon­kret­no, for­mi­ra­li smo Na­ci­o­nal­nu kan­ce­la­ri­ju za pro­jek­te u okvi­ru Mi­ni­stra­stva na­u­ke, oja­ča­li tim Na­ci­o­nal­nih kon­takt oso­ba, po­sta­vi­li lju­de sa zna­njem i umije­ćem, iz­dvo­ji­li sred­stva za nji­hov efi­ka­san rad, fo­ku­si­ra­li se na one obla­sti gdje ima­mo mi­ni­mal­nu kri­tič­nu ma­su. Re­zul­ta­ti ko­ji su po­če­li da se ostva­ru­ju ohra­bru­ju i uka­zu­ju da smo na do­brom pu­tu.
• Pre­ma mno­gim po­ka­za­te­lji­ma, na­uč­no­i­stra­ži­vač­ka dje­lat­nost i sa­rad­nja sa me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma je una­pri­je­đe­na, cr­no­gor­ski na­uč­ni­ci ima­ju mo­guć­nost da uče­stvu­ju u pro­jek­ti­ma u CERN-u, šta je po­treb­no da bi­smo ima­li uspje­šne pro­jek­te u Cr­noj Go­ri, za­dr­ža­li ta­len­te i pri­vu­kli pri­zna­te na­uč­ni­ke?
– Ove go­di­ne smo za­po­če­li no­vi pro­ces in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­je, pri­dru­ži­va­njem Cr­ne Go­re me­đu­na­rod­nim na­uč­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ima­ju­ći u vi­du da je u pi­ta­nju vr­lo kom­plek­san pro­ces, dra­go mi je da smo ove go­di­ne za krat­ko vri­je­me uspje­li da re­a­li­zu­je­mo ne­ko­li­ko for­mal­nih ugo­vo­ra. Ta­ko je Cr­na Go­ra po pr­vi put po­sta­la pu­no­prav­ni član naj­ve­ćih in­sti­tu­ci­ja iz obla­sti „Li­fe Sci­en­ce” EMBL I EM­BO, kao i naj­ve­ćeg LHC eks­pe­ri­men­ta u CERN-u, CMS. Ta­ko­đe, za­po­če­li smo i pre­go­vo­re sa Evrop­skom sve­mir­skom agen­ci­jom (ESA). Ove in­sti­tu­ci­je su cen­tri iz­vr­sno­sti svjet­skih raz­mje­ra. Da­nas sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja zah­ti­je­va­ju sku­pu opre­mu, no­va teh­no­lo­ška rje­še­nja, a ko­ja je je­di­no mo­gu­će ostva­ri­ti ob­je­di­nja­va­njem re­su­r­sa vi­še ze­ma­lja, kao i udru­ži­va­njem ide­ja. Za ze­mlje u raz­vo­ju, kao što je Cr­na Go­ra, ne po­sto­ji dru­ga al­ter­na­ti­va. Pr­va cr­no­gor­ska gru­pa pri­klju­če­na CMS eks­pe­ri­men­tu, ko­ju či­ne fi­zi­ča­ri, elek­tro­in­že­nje­ri i in­for­ma­ti­ča­ri, već do­bi­ja be­ne­fi­te od ove sa­rad­nje, a gru­pu naj­ve­ćim di­je­lom či­ne mla­di lju­di. Ovo je isto­vre­me­no i naj­bo­lji na­čin da se za­dr­že mla­di ta­len­ti u ze­mlji, jer će zbog do­stup­no­sti po­da­ta­ka bi­ti u mo­guć­no­sti da is­tra­ži­va­nja oba­vlja­ju di­rekt­no iz ma­tič­nih in­sti­tu­ci­ja, kao i da uče­stvu­ju na svim sa­stan­ci­ma pu­tem vi­deo-kon­fe­ren­ci­ja. Ovo je za­pra­vo i prak­sa ka­da su u pi­ta­nju me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je; na sa­stan­ci­ma pri­su­stvu­ju na­uč­ni­ci sa ra­znih lo­ka­ci­ja ši­rom svi­je­ta i efi­ka­sno raz­mje­nju­ju re­zul­ta­te. Što se ti­če EMBL i EM­BO-a, ra­du­je da po­sto­ji za­in­te­re­so­va­nost na­uč­ne za­jed­ni­ce iz raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja (UCG, UDG, Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re, In­sti­tut za jav­no zdra­vlje i Spe­ci­ja­li­stič­ka ve­te­ri­nar­ska la­bo­ra­to­ri­ja), kao i ve­li­ki broj mla­dih lju­di ko­ji je, prak­tič­no, spre­man za rad u ovim pre­sti­žnim cen­tri­ma.
• Da li Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re ima do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da za­dr­ži is­tra­ži­va­če, šta će Mi­ni­star­stvo na­u­ke ura­di­ti da una­pri­je­di nji­ho­ve uslo­ve?
– Re­zul­ta­ti ko­je smo po­če­li da ostva­ru­je­mo u Ho­ri­zon­tu 2020 po­ka­zu­ju da po­sto­ji ka­pa­ci­tet za is­tra­ži­va­nje, kao i po­ten­ci­jal za kon­ku­rent­nost na evrop­skom ni­vou. Upra­vo ova sred­stva ko­ja se sa­da po­vla­če iz me­đu­na­rod­nih fon­do­va tre­ba efi­ka­sno ko­ri­sti­ti i ula­ga­ti u ja­ča­nje ljud­skih re­sur­sa i is­tra­ži­vač­kih ka­pa­ci­te­ta (na pri­mjer za­po­šlja­va­njem dok­to­ra­na­da), tj. ti­mo­va i na taj na­čin gra­di­ti kri­tič­nu ma­su ko­ja je spo­sob­na da se in­te­gri­še u in­ter­na­ci­o­nal­ne, ino­va­tiv­ne i ko­me­r­ci­jal­ne is­tra­ži­vač­ke to­ko­ve i sa­mim tim će se i is­ta­ći na­še pri­o­ri­tet­ne obla­sti. Neo­p­hod­no je pre­va­zi­ći mno­ga do­sa­da­šnja ogra­ni­če­nja po­ten­ci­ja­la ti­pič­na za ma­le ze­mlje sa tran­zi­ci­o­nom pro­šlo­šću. Ljud­ski re­sur­si i is­tra­ži­vač­ki ka­pa­ci­te­ti pred­sta­vlja­ju osno­vu na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke dje­lat­no­sti, pa ih je po­treb­no iz­gra­di­ti i osna­ži­ti na pra­vi na­čin. I za­to je i je­dan od ci­lje­va na­še no­ve Stra­te­gi­je na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke dje­lat­no­sti upra­vo `Jačanje ljud­skih re­sur­sa i is­tra­ži­vač­kih kapacit­eta`, kao i fi­nan­si­ra­nje krup­nih na­uč­no­i­stra­ži­vač­kih i ino­va­tiv­nih pro­je­ka­ta ko­ji će ima­ti za cilj teh­no­lo­ški opo­ra­vak Cr­ne Go­re. Jed­na od va­žnih mje­ra ovog ci­lja je upra­vo za­po­šlja­va­nje dok­to­ra­na­da na uni­ver­zi­te­ti­ma, ali i u pri­vre­di. Za­pra­vo, na­ša na­mje­ra je da za naj­bo­lje dok­to­ran­de obez­bi­je­di­mo fe­lo­u­šip sti­pen­di­je, ko­je će po­red pla­ta pru­ži­ti i mo­guć­nost ra­da na is­tra­ži­vač­kim i ino­va­tiv­nim pro­jek­ti­ma, a jed­na od ak­tiv­nih kom­po­nen­ti će bi­ti in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ja. Sve ovo će uti­ca­ti na sma­nje­nje od­li­va ta­le­na­ta, ali ta­ko­đe i na stva­ra­nje no­vih ge­ne­ra­ci­ja is­tra­ži­va­ča.
• Ima li Cr­na Go­ra ka­pa­ci­te­ta da se ba­vi sa­vre­me­nim is­tra­ži­va­nji­ma, ko­je su la­bo­ra­to­ri­je i opre­ma za to po­treb­ne?
– Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja u sa­da­šnjim uslo­vi­ma iz­i­sku­ju upo­tre­bu mo­der­ne teh­no­lo­gi­je i sku­pe opre­me, ali i iz­na­la­že­nje no­vih teh­no­lo­ških rje­še­nja što je mo­gu­će ostva­ri­ti je­di­no uje­di­nja­va­njem re­sur­sa i fi­nan­sij­skih sred­sta­va, a što uka­zu­je da na­u­ka da­nas čak i u eko­nom­ski naj­ra­zvi­je­ni­jim ze­mlja­ma ne mo­že bi­ti izo­lo­va­na. Da­nas se naj­ve­će ide­je stva­ra­ju u ti­mo­vi­ma. Za ma­le ze­mlje u raz­vo­ju prak­tič­no ne po­sto­ji al­ter­na­ti­va, i upra­vo no­vi na­čin in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­je će omo­gu­ći­ti naj­e­fi­ka­sni­ji i naj­e­ko­no­mič­ni­ji na­čin ba­vlje­nja sa­vre­me­nim is­tra­ži­va­nji­ma, pri­stup svjet­skim, mul­ti­mi­li­on­skim la­bo­ra­to­ri­ja­ma, ali i rad sa naj­e­mi­nent­ni­jim na­uč­ni­ci­ma. Sve ovo će kroz pro­ces umre­ža­va­nja uti­ca­ti i na po­ve­ća­nje apli­ka­ci­ja za EU pro­gram Ho­ri­zont 2020. Ta­ko­đe, sred­stva ko­ja se po­vla­če iz EU pro­gra­ma tre­ba efi­ka­sno ula­ga­ti u ja­ča­nje is­tra­ži­vač­kih ka­pa­ci­te­ta, kao i po­ve­ća­nju ba­zič­ne opre­me. Re­ci­mo, pri­stup EMBL i EM­BO-u mla­dim lju­di­ma omo­gu­ća­va apli­ci­ra­nje za star­ta­po­ve u ci­lju una­pre­đi­va­nja svo­jih lo­kal­nih la­bo­ra­to­ri­ja.
• Da li je bu­džet od 4,6 mi­li­o­na eura za na­u­ku do­vo­ljan za po­ve­ća­nje bro­ja na­uč­ni­ka i po­če­tak no­vih pro­je­ka­ta?
– Ap­so­lut­ni bro­je­vi ko­ji na­vo­di­te uka­zu­je na ve­li­ke iza­zo­ve ma­lih ze­ma­lja. Na­i­me, ula­ga­nja Cr­ne Go­re u is­tra­ži­va­nje i raz­voj je oko 0,4 od­sto BDP-a, što je oko osam pu­ta ma­nje od EU ci­lja (tri od­sto). Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da i ne­ke EU ze­mlje ima­ju isti re­la­tiv­ni pro­ce­nat ula­ga­nja. Sve ovo uka­zu­je da je pi­ta­nje efi­ka­snog ula­ga­nja bu­džet­skih sred­sta­va iza­zov za mno­ge dr­ža­ve. Ka­da su u pi­ta­nju ma­le ze­mlje, po­put Cr­ne Go­re, ovi iza­zo­vi su znat­no ve­ći. Pro­ble­mi ma­lih ze­ma­lja ima­ju raz­li­či­ta rje­še­nja u od­no­su na ze­mlje sa vi­še mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, jer su ap­so­lut­ni bro­je­vi ma­li. Sa­mim tim, ap­so­lut­na bu­džet­ska sred­stva su ma­la, kao i sve­u­kup­na kri­tič­na ma­sa na­uč­ni­ka, a po­seb­no broj na­uč­ni­ka po obla­sti. Iz to­ga raz­lo­ga, na­ša na­ci­o­nal­na sred­stva tre­ba da bu­du ko­ri­šće­na na ra­ci­o­na­lan i stra­te­ški na­čin, a što će do­ve­sti do no­vih po­ma­ka. Po­treb­no je ukrup­nja­va­nje pro­jek­ta, fo­ku­si­ra­nje na ino­va­ci­je i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ju, umre­ža­va­nje, apli­ci­ra­nje za EU fon­do­ve i tim­sko raz­mi­šlja­nje.
• Šta oče­ku­je­te od ini­ci­ja­ti­ve za osni­va­nje Me­đu­na­rod­nog na­uč­nog in­sti­tu­ta, ka­da bi mo­gla ta­kva in­sti­tu­ci­ja da poč­ne sa ra­dom?
– Da su­mi­ram, ova­kav je­dan pro­je­kat u re­gi­o­nu bi ne sa­mo spri­je­čio od­liv ta­le­na­ta, već bi naš re­gi­on po­stao mje­sto ko­je bi pri­vla­či­lo vr­hun­ske struč­nja­ke, uti­cao na una­pre­đe­nje ži­vot­nog stan­dar­da stva­ra­njem pri­vlač­nih rad­nih mje­sta, po­seb­no va­žno za mla­de lju­de. Pro­je­kat ta­ko­đe otva­ra pro­stor za kom­ple­men­tar­ne teh­no­lo­gi­je, a što pru­ža ve­li­ki pod­sti­caj pri­vred­nom sek­to­ru. Sve ovo bi do­pri­ni­je­lo da naš re­gi­on ko­nač­no po­sta­ne kon­ku­ren­tan ostat­ku Evro­pe. Dra­go mi je da je upra­vo Vla­da ini­ci­ra­la ovaj pro­je­kat ko­ji pred­sta­vlja je­dan od naj­ljep­ših pri­mje­ra „Nauke za druš­tvo”. Ini­ci­ja­ti­vu je pr­vo­bit­no pred­lo­žio prof. Her­vig Šo­per, ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni di­rek­tor CERN-a. Pri­je go­di­nu da­na sam pr­vi put sa­zna­la za ovu ide­ju od prof. Šo­pe­ra, i to to­kom su­sre­ta na ste­pe­ni­štu ho­la glav­ne zgra­de CERN-a. U tom tre­nut­ku, kao i sa­da, bi­lo mi je ja­sno da se ra­di o je­din­stve­noj šan­si ko­ja će na­pra­vi­ti ve­li­ku na­uč­nu, teh­no­lo­šku i eko­nom­sku tran­sfor­ma­ci­ju na­šeg re­gi­o­na, ali ta­ko­đe da je baš sa­da pra­vo vri­je­me s ob­zi­rom na to da je za­pad­ni Bal­kan u po­li­tič­kom fo­ku­su sa ci­ljem nje­go­ve in­te­gra­ci­je u EU. Od tog mo­men­ta po­či­nje in­ten­ziv­na sa­rad­nja sa pro­fe­so­rom Šo­pe­rom, a ko­ja mi je otvo­ri­la mno­ga vra­ta i kon­tak­te sa zna­čaj­nim pred­stav­ni­ci­ma na­uč­ne po­li­ti­ke. Pod­sje­ti­ću vas da je jed­na od op­ci­ja in­sti­tu­ta ha­dron­ska kan­cer te­ra­pi­ja i is­tra­ži­va­nje iz obla­sti bi­o­me­di­ci­ne po­mo­ću pro­to­na i te­žih jo­na, ko­ja da­nas pred­sta­vlja naj­mo­der­ni­ji i naj­u­spje­šni­ji me­tod li­je­če­nja kan­ce­ra. Ova­kva me­to­da li­je­če­nja bi bi­la do­stup­na svim gra­đa­ni­ma re­gi­o­na, a pro­je­kat bi bio je­din­stven u svi­je­tu jer bi 50 od­sto vre­me­na bi­lo odvo­je­no za is­tra­ži­va­nja ko­ja su da­nas ve­li­ka po­tre­ba, a ni­gdje se ne od­vi­ja­ju u ovoj mje­ri. Na pro­jek­tu bi ra­di­lo oko 1.000 is­tra­ži­va­ča, dok bi broj pa­ci­je­na­ta ko­ji bi se li­je­čio na ovom in­sti­tu­tu po­kri­vao po­tre­bu te­ri­to­ri­je od oko 20 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka.
Dru­ga op­ci­ja in­sti­tu­ta je kom­ple­men­tar­na pr­voj – u pi­ta­nju je če­tvr­ta ge­ne­ra­ci­ja sin­hro­tron­skog iz­vo­ra zra­če­nja za­sno­va­na na sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, ko­ja bi omo­gu­ći­la ši­rok spek­tar is­tra­ži­va­nja sa broj­nim pri­mje­na­ma u in­du­stri­ji i raz­li­či­tim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma. I ovaj in­sti­tut bi pru­žao ka­pa­ci­tet za rad oko 1.000 is­tra­ži­va­ča. Za ovo krat­ko vri­je­me smo ostva­ri­li ve­li­ki na­pre­dak na na­uč­noj, ali i na po­li­tič­koj osno­vi. Pri­vu­kli smo pa­žnju Evrop­ske ko­mi­si­je, kao i zna­čaj­nih or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja, ko­ji sa­da sa pa­žnjom pra­te da­lji raz­voj ovog pro­jek­ta.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Teh­no­lo­ški park za mla­de

• Ko­ji su pla­no­vi Mi­ni­star­stva na­u­ke u na­red­noj go­di­ni, na ko­ji na­čin će­te po­ku­ša­ti da po­ve­že­te pri­vre­du sa is­tra­ži­va­či­ma?
– Već sam se osvr­nu­la na pret­hod­na dva (raz­voj ljud­skih re­sur­sa i is­tra­ži­vač­kih ka­pa­ci­te­ta, od­no­sno una­pre­đe­nje me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje i umre­ža­va­nje), ta­ko da bih sa­da obra­zlo­ži­la tre­ći cilj, a to je ja­ča­nje si­ner­gi­je iz­me­đu na­u­ke i eko­no­mi­je.
Mla­di lju­di sve vi­še u ino­va­tiv­nom pred­u­zet­ni­štvu vi­de šan­su za za­po­šlja­va­nje, a što ujed­no mo­že da po­ve­ća šan­se Cr­ne Go­re na glo­bal­nom tr­ži­štu. I upra­vo kre­i­ra­njem bo­ljih uslo­va za ove mla­de lju­de pu­tem us­po­sta­vlja­nja atrak­tiv­nog am­bi­jen­ta za ino­va­tiv­ne star­ta­po­ve, ot­kla­nja­njem ba­ri­je­ra pu­tem za­kon­skih pro­mje­na, uvo­đe­njem po­re­skih olak­ši­ca, ali i osni­va­njem pr­vog Na­uč­no-teh­no­lo­škog par­ka, si­gu­r­na sam da će­mo ak­ti­vi­ra­ti zna­čaj­ne po­ten­ci­ja­le mla­dih lju­di u ze­mlji. Ova mje­ra se po­ka­za­la uspje­šnom u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma ši­rom svi­je­ta.


In­sti­tut za se­dam go­di­na

Mi­ni­star­ka Da­mja­no­vić na­vo­di da bi iz­grad­nja pro­jek­ta za Me­đu­na­rod­ni na­uč­ni in­sti­tut tra­ja­la od pet do se­dam go­di­na.
– Ra­di re­a­li­za­ci­je da­ljih ko­ra­ka, Evrop­ska ko­mi­si­ja nas je po­zva­la da ko­ri­sti­mo spe­ci­fič­ni kon­kurs za pro­jek­te u okvi­ru no­vog Rad­nog pro­gra­ma za 2018–2020. g. u okvi­ru Ho­ri­zon­ta 2020, ta­ko da nam pred­sto­ji apli­ci­ra­nje za do­na­tor­ska sred­stva u iz­no­su od po tri mi­li­o­na eura po op­ci­ji in­sti­tu­ta, ko­ja će slu­ži­ti za iz­ra­du glav­nog pro­jek­ta. Pa­ra­lel­no sa tim, po­če­će i pro­ces iz­bo­ra lo­ka­ci­je za in­sti­tut u re­gi­o­nu.


Ima­mo 600 na­uč­ni­ka

Ko­li­ko u Cr­noj Go­ri ra­di na­uč­ni­ka na pro­jek­ti­ma, a ko­li­ko je po­treb­no da se una­pri­je­di ta oblast?
– Shod­no ma­lom bro­ju sta­nov­ni­ka, na­ci­o­nal­ni na­uč­ni ka­pa­ci­tet Cr­ne Go­re je ma­li, sa oko 600 is­tra­ži­va­ča, mje­re­no ekvi­va­len­tom pu­nog za­po­sle­nja. Iz tog raz­lo­ga, kao što sam već na­ve­la u pret­hod­nim od­go­vo­ri­ma, neo­p­hod­no je stra­te­ški pri­ći i usmje­ri­ti se na krup­ni­je, mul­ti­di­sci­pli­nar­ne pro­jek­te, kao i na umre­ža­va­nje, jer ni na­uč­ni­ci, kao ni na­uč­na za­jed­ni­ca ne mo­gu bi­ti izo­lo­va­ni.