U pri­pre­mi je no­vi Za­kon o ogra­ni­ča­va­nju upo­tre­be du­van­skih pro­iz­vo­da ko­jim će bi­ti za­bra­nje­no kon­zu­mi­ra­nje du­va­na u svim jav­nim i rad­nim pro­sto­ri­ma, po­ru­če­no je sa 15. Kon­fe­ren­ci­je „Zdra­vim sr­cem u bor­bi pro­tiv pu­še­nja”, u or­ga­ni­za­ci­ji Cr­no­gor­skog dru­štva za bor­bu pro­tiv ra­ka (CDPR). Di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za zdrav­stve­nu za­šti­tu u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja Me­vli­da Gu­si­njac ka­za­la je da do­sa­da­šnja pri­mje­na va­že­ćeg za­ko­na ni­je da­la oče­ki­va­ne re­zul­ta­te jer za­bra­na pu­še­nja na jav­nim mje­sti­ma ni­je do­sljed­no is­po­što­va­na.
– Pro­pi­si­va­nje za­bra­na i ogra­ni­če­nja ne mo­že, sa­mo po se­bi, da­ti oče­ki­va­ne re­zul­ta­te, već se nad­le­žne in­spek­ci­je (zdrav­stve­na, sa­ni­tar­na, tr­ži­šna i tu­ri­stič­ka) mo­ra­ju an­ga­žo­va­ti u pu­nom ka­pa­ci­te­tu. Po­red pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja in­spek­ci­je, mo­ra­ju se spro­vo­di­ti i ka­zne­ne mje­re. Ta­ko­đe, nov­ča­na ka­zna za pre­kr­šaj od 30 eura do 1.000 eura pro­pi­sa­na je za fi­zič­ka li­ca ko­ja pu­še u jav­nom i rad­nom pro­sto­ru i iz­la­žu dru­ga li­ca se­kun­dar­nom du­van­skom di­mu. Cilj do­no­še­nja ovog za­ko­na je za­šti­ta zdra­vlja gra­đa­na i pre­ven­ci­ja po­ja­ve hro­nič­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti, či­ji je je­dan od glav­nih uzroč­ni­ka du­van­ski dim, od­no­sno upo­tre­ba du­van­skih pro­iz­vo­da. Naj­zna­čaj­ni­je od­red­be ovog za­ko­na od­no­se se na mje­re za sma­nje­nje i ogra­ni­ča­va­nje upo­tre­be du­van­skih pro­iz­vo­da, ko­je ob­u­hva­ta­ju re­kla­mi­ra­nje, pro­iz­vod­nju, pro­met i obi­lje­ža­va­nje du­van­skih pro­iz­vo­da, za­bra­nu pu­še­nja u jav­nom i rad­nom pro­sto­ru i iz­la­ga­nje se­kun­dar­nom du­van­skom di­mu, spre­ča­va­nje uti­ca­ja na ma­lo­ljet­na li­ca – re­kla je Gu­si­njac.
Kar­di­o­hi­rurg i pred­sjed­nik Lje­kar­ske ko­mo­re Alek­san­dar Mu­go­ša ka­zao je to­kom pre­da­va­nja da ne­pu­ša­či ko­ji ži­ve sa pu­ša­ci­ma ima­ju od 20 do 30 od­sto ve­ći ri­zik za raz­voj kar­ci­no­ma bron­hi­ja i plu­ća, a ri­zik za ko­ro­nar­ne bo­le­sti je ta­ko­đe ve­ći do 30 od­sto.
– Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je če­ti­ri sa­ta pro­ve­de­nih u dis­ko­te­ci isto kao je­dan mje­sec ži­vo­ta s pu­ša­čem. Kon­zu­mi­ra­nje du­va­na iza­zi­va rak, bo­le­sti sr­ca i mo­žda­ni udar. Mno­gi od ovih pro­ble­ma uzro­ko­va­ni su ra­znim he­mi­ka­li­ja­ma u du­van­skom di­mu, ali je ni­ko­tin naj­ve­ći pro­blem, jer iza­zi­va za­vi­snost – iz­ja­vio je Mu­go­ša.
Kar­di­o­hi­rurg i di­rek­tor kli­ni­ke za bo­le­sti sr­ca u Kli­nič­kom cen­tru Ne­boj­ša Bu­la­to­vić oci­je­nio je se pre­stan­kom pu­še­nja sma­nju­je ri­zik od na­stan­ka kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti (KVB) za oko 50 od­sto u to­ku jed­ne go­di­ne, a iz­jed­na­ča­va se sa ri­zi­kom ne­pu­ša­ča tek na­kon pet do 15 go­di­na.
– Kao mje­ra pri­mar­ne pre­ven­ci­je pre­kid pu­še­nja sa­vje­tu­je se oso­ba­ma ko­je ne­ma­ju KVB te­go­be, a kao mje­ra se­kun­dar­ne pre­ven­ci­je kod oso­ba ko­je se li­je­če od KVB – ka­že Bu­la­to­vić.D.B.