HER­CEG NO­VI – Ivan Zu­ber, sin La­la Zu­be­ra, pred­rat­nog ban­ka­ra i bro­do­vla­sni­ka, de­man­to­vao je na­vo­de ul­cinj­skog por­ta­la, ko­je su pre­ni­je­li go­to­vo svi me­di­ji u Cr­noj Go­ri, da im je dje­li­mič­no vra­će­na na­ci­o­na­li­zo­va­na imo­vi­na u ovom gra­du.
Po­me­nu­ti por­tal pre­nio je vi­jest da je na­sled­ni­ci­ma La­la Zu­be­ra vra­ćen dio ki­no- ba­šte na Pri­sta­nu, da su Zu­be­ri Ko­mi­si­ji za re­sti­tu­ci­ju u Ba­ru pre­da­li do­ku­men­ta u ko­ji­ma se na­vo­di da je na te­ri­to­ri­ji Op­šti­ne Ul­cinj nji­hov pre­dak po­sje­do­vao de­vet gra­đe­vi­na, ju­go­i­stoč­ne zi­di­ne Sta­rog gra­da i još ne­ke dru­ge objek­te u ru­šev­nom sta­nju.
– Iš­če­ku­je­mo da ko­mi­si­je u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Ce­ti­nju itd., kod ko­jih je naš pred­met u pro­ce­du­ri, do­ne­su rje­še­nja ko­ja su u du­hu za­ko­na. Ta­ko­đe, oče­ku­je­mo i po­zi­ve od ko­mi­si­ja, ali i nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na s ko­ji­ma se vo­de pre­go­vo­ri ko­ji su još u pri­prem­noj fa­zi. Na­rav­no, još ni­je sve ri­je­še­no, ta­ko da in­for­ma­ci­ja ko­ju su ob­ja­vi­li me­di­ji o imo­vi­ni u Ul­ci­nju ni­je tač­na. Mo­že bi­ti da se tu ra­di o imo­vi­ni ko­ja je ra­ni­je bi­la pred­met pro­da­je La­lo­ve od­u­ze­te imo­vi­ne, ko­ju je svo­je­vre­me­no na­god­bom sa on­da­šnjim fak­to­ri­ma ura­dio nje­gov brat Ni­ko­la Zu­ber. U no­vin­skoj pri­či, me­đu­tim, spo­mi­nje se dru­ga imo­vi­na na Pri­sta­nu, ko­ja je di­o­bom bra­će Zu­ber 1922. go­di­ne za­i­sta pri­pa­la Ni­ko­li i pred­met je po­vra­ća­ja ili obe­šte­će­nja.
U sva­kom slu­ča­ju, pred­met po­tra­ži­va­nja na­še imo­vi­ne u Ul­ci­nju, da­le­ko je ve­ći od po­sje­da mog stri­ca Ni­ko­le Zu­be­ra, ob­ja­snio je Ivan Zu­ber.
Da­kle, epi­log naj­ve­ćeg ne­ri­je­še­nog slu­ča­ja re­sti­tu­ci­je u Cr­noj Go­ri, ko­ji se ti­če imo­vi­ne ne­ka­da­šnjeg bro­do­vla­sni­ka i ban­ka­ra La­la Zu­be­ra i nje­go­ve žene Anas­ta­si­je Gre­go­vić, još se ne na­zi­re, iako su po­tom­ci či­tav pro­ces po­kre­nu­li pri­je pu­nih de­set go­di­na.
Ko­mi­si­ja za po­vra­ćaj i obe­šte­će­nje još uvi­jek ni­je ni po­če­la da pro­cje­nju­je lič­nu imo­vi­nu La­la Zu­be­ra, a mno­gi eks­per­ti tvr­de da nje­na vri­jed­nost iz­no­si ko­li­ko i bu­džet dr­ža­ve Cr­ne Go­re.
Kom­ple­tan pro­ces bud­no pra­te in­sti­tu­ci­je EU, jed­na­ko kao i ame­rič­ka i ita­li­jan­ska di­plo­ma­ti­ja, ne sa­mo za­to što je po­što­va­nje ljud­skih pra­va na imo­vi­nu jed­no od osnov­nih, pa sa­mim tim i je­dan od glav­nih pred­u­slo­va za ula­zak Cr­ne Go­re u EU, ne­go i za­to što su po­tom­ci i na­sled­ni­ci di­je­lom dr­ža­vlja­ni SAD i Ita­li­je.
Ivan Zu­ber, La­lov sin je­di­nac, ob­ja­šnja­va da je ri­ječ o ogrom­noj imo­vi­ni jer je La­le po­sje­do­vao go­to­vo či­tav Sta­ri grad u Ul­ci­nju, broj­nu imo­vi­nu na Ce­ti­nju, u Ko­to­ru, Pe­ra­stu, Bu­dvi i Pe­trov­cu, a Ana­sta­si­ja te­re­ne i ku­će u Pe­trov­cu. Ovo­me tre­ba do­da­ti La­lo­ve osni­vač­ke glav­ni­ce, od­no­sno ak­cij­ske ulo­ge u nje­go­vim pred­u­ze­ći­ma Ja­dran­sko-ska­dar­skoj plo­vid­bi i Srp­sko- al­ban­skoj ban­ci na Ce­ti­nju (98,56 od­sto) i Zet­skoj plo­vid­bi (71,64 od­sto), što je sve prak­tič­ki od­u­ze­to već 1944.go­di­ne, a zva­nič­no na­ci­o­na­li­zo­va­no 1946. i 1948. go­di­ne. Ina­če ne­ka­da­šnju imo­vi­nu La­la i Ana­sta­si­je te­ško je po­bro­ja­ti. Sa­mo Ko­mi­si­ji za po­vra­ćaj i obe­šte­će­nje u Bu­dvi, svo­je­vre­me­no je pod­ne­sen za­htjev ko­ji sa­dr­ži 33 stav­ke. Iako je naj­ve­ći po­tra­ži­vač od­u­ze­te imo­vi­ne na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, ko­ja je po ne­kim an­ke­ta­ma čak sko­ro ve­ća od ukup­ne imo­vi­ne svih osta­lih po­tra­ži­va­ča za­jed­no, po­ro­di­ca Zu­ber je svje­sna či­nje­ni­ce da je imo­vi­na ko­ju su eks­per­ti pro­ci­je­ni­li na 67 mi­li­o­na eura tr­ži­šne vri­jed­no­sti pre­vi­so­ka za ma­lu dr­ža­vu ka­kva je Cr­na Go­ra.
– Do­šli smo do sta­tič­nog pe­ri­o­da, jer je pro­ces re­sti­tu­ci­je ve­o­ma spor i po­ma­ka ne­ma. Pi­sa­li smo Vla­di Cr­ne Go­re, sa­sta­ja­li se i raz­go­va­ra­li sa nje­nim is­tak­nu­tim pred­stav­ni­ci­ma, kao i sa svim do­sa­da­šnjim ko­mi­si­ja­ma za re­sti­tu­ci­ju, ali či­tav po­stu­pak te­če spo­ro, muč­no i bez re­zul­ta­ta. Tre­ba is­ta­ći da je i pro­ces pri­va­ti­za­ci­je za nas bio loš i za­bri­nja­va­ju­ći, jer je šte­ta pri­či­nje­na od nje pod­jed­na­ka onoj ko­ja nam je na­či­nje­na na­ci­o­na­li­za­ci­jom. Pro­sto­ra i mo­guć­no­sti za do­go­vor, ipak, ima. Ne­što bi mo­glo da nam se na­dok­na­di pri­va­ti­za­ci­jom, za­mje­nom za dru­ga dr­žav­na ima­nja i nje­nim ne­po­kret­no­sti­ma pri­bli­žne vri­jed­no­sti, na­kna­dom pu­tem ak­ci­ja uspje­šnih pred­u­ze­ća i fir­mi dr­žav­nim ob­ve­zni­ca­ma, di­je­lom i go­to­vim nov­cem itd. Uz do­bru vo­lju i is­kre­nu obo­stra­nu že­lju, rje­še­nje je mo­gu­će i ostvar­lji­vo, ka­že Ivan Zu­ber, ina­če is­tak­nu­ti sport­ski rad­nik Cr­ne Go­re, ko­ji je uspje­šnu ka­ri­je­ru pli­va­ča, a po­tom i tre­ne­ra iz­gra­dio u Ita­li­ji i Cr­noj Go­ri. K.Ma­to­vić


Imo­vi­na ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­no­sti

U Ul­ci­nju, La­le Zu­ber je po­sje­do­vao de­vet gra­đe­vi­na, ju­go­i­stoč­ne zi­di­ne i još ne­ke dru­ge objek­te u ru­šev­nom sta­nju, po­tom pa­la­tu „Bu­jo­vić” i ne­ko­li­ko dru­gih gra­đe­vi­na u Pe­ra­stu, te u lič­nom ili ve­ćin­skom vla­sni­štvu osam zgra­da (sa­da objek­ti „Ka­me­li­je”), i ne­ka­da ve­le­lep­ni ho­tel „Sla­vi­ja” sa po­ro­dič­nom „Vi­lom Fi­ren­ca” sve u ve­li­kom bo­ta­nič­kom par­ku od 24.000 me­ta­ra kva­drat­nih sa sta­zi­ca­ma, vo­do­sko­ci­ma i umjet­nim pe­ći­na­ma u Ko­to­ru, te­re­ne u Bu­dvi ve­li­či­ne 14.000 me­ta­ra kva­drat­nih iz­nad Slo­ven­ske pla­že, u Pe­trov­cu tvr­đa­vu „Ka­stio” i „La­za­ret”, a Ana­sta­si­ja po­ro­dič­nu zgra­du, ka­sni­je ho­tel „Su­tje­ska”, okol­ne zgra­de i ve­li­ke pla­ce­ve zva­ne Stu­po­vi i dru­ge te­re­ne. Po­red zgra­de Fran­cu­skog po­slan­stva, i ču­ve­ne zgra­de Ita­li­jan­skog po­slan­stva na Ce­ti­nju, za­jed­no sa te­ni­skim te­re­nom i par­kom po­vr­ši­ne 19.800 me­ta­ra kva­drat­nih, ta­ko­đe su bi­li u ve­ćin­skom vla­sni­štvu La­la Zu­be­ra. Mno­gi po­me­nu­ti objek­ti su kul­tur­no bla­go i da­nas pri­pa­da­ju gru­pi za­šti­će­nih isto­rij­skih spo­me­ni­ka. Po­ro­di­ca Zu­ber je po­sje­do­va­la i oko 60.000 me­ta­ra kva­drat­nih grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta od Ce­ti­nja pre­ko Bo­ke sve do Ul­ci­nja.


Fran­cu­sko po­slan­stvo ku­plje­no 1922. go­di­ne

Zu­ber is­ti­če i ap­surd­nu si­tu­a­ci­ju ve­za­nu za „naj­vred­ni­je par­če ar­hi­tek­tu­re” u Cr­noj Go­ri, obje­kat biv­šeg Fran­cu­skog po­slan­stva na Ce­ti­nju, ko­jeg je La­le Zu­ber ku­pio 1922. go­di­ne i to di­rekt­no od ra­ni­jeg vla­sni­ka, fran­cu­ske dr­ža­ve po­sred­stvom nje­nog mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i opu­no­mo­će­nog am­ba­sa­do­ra Fran­cu­ske u Be­o­gra­du. U ovom ve­le­lep­nom zda­nju, svo­je­vre­me­no okru­že­nom par­kom, dru­gim objek­ti­ma i te­ni­skim te­re­nom, La­le Zu­ber je pri­li­kom svo­jih bo­ra­va­ka na Ce­ti­nju sta­no­vao i ra­dio, pa je u tu svr­hu u pri­ze­mlju zgra­de, iz či­sto prak­tič­kih raz­lo­ga i svog ko­mo­di­te­ta smje­stio dvi­je kan­ce­la­ri­je pred­u­ze­ća Srp­sko-al­ban­ske ban­ke.