HER­CEG NO­VI - Od­lu­kom o ostva­ri­va­nju po­seb­nog in­te­re­sa za­šti­te i una­pr­e­đe­nja ze­le­nih po­vr­ši­na na te­ri­to­ri­ji Her­ceg No­vog, pr­voj ove vr­ste u Cr­noj Go­ri, sve ze­le­ne po­vr­ši­ne do­bi­će sta­tus pri­rod­nog i kul­tur­nog do­bra ko­je je pod za­šti­tom in­spek­cij­skih or­ga­na bez ob­zi­ra da li su u svo­ji­ni prav­nih ili fi­zič­kih li­ca. Ovo je is­tak­nu­to na cen­tral­noj jav­noj ras­pra­vi ko­ju je or­ga­ni­zo­vao Se­kre­ta­ri­jat za pro­stor­no pla­ni­ra­nje, ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.
Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta Mla­den Ka­dić kon­sta­to­vao je da je No­vi ne­ka­da bio grad „Sun­ca, mo­ra i ze­le­ni­la“, te da se da­nas „ze­le­ni­lo po­ma­lo ali efi­ka­sno eva­ku­i­še iz gra­da, ustu­pa­ju­ći mje­sto be­to­nu, as­fal­tu i sva­ko­dnev­noj ne­bri­zi o na­šoj oko­li­ni“.
On je na­gla­sio da se Her­ceg No­vi ovom od­lu­kom vra­ća ze­le­ni­lu.
- Bri­ga o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne bi­će jed­na od osnov­nih te­ma iz­ra­de pro­stor­no plan­ske do­ku­men­ta­ci­je ko­ja nam sli­je­di i to će bi­ti jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih te­ma ukup­nog raz­vo­ja gra­da ma­kar u na­red­nih 15 do 20 go­di­na - na­gla­sio je Ka­dić.
On je istakao da je gru­pa prav­ni­ka iz raz­li­či­tih obla­sti bri­žlji­vo ra­di­la na sva­kom seg­men­tu od­lu­ke, te da ne­ma raz­lo­ga za bo­ja­zan da ona ugro­ža­va pri­vat­no vla­sni­štvo. Re­kao je da se ovom od­lu­kom šti­te svi par­ko­vi i ze­le­ne po­vr­ši­ne gra­da bez iz­u­zet­ka a bu­du­ći ive­sti­to­ri oba­ve­zu­ju na oze­le­nja­va­nje. Is­ta­kao je da se od­lu­kom do­ka­zu­je da ur­ba­ni­zam ni­je sa­mo be­ton, već pa­žlji­vo pla­ni­ra­nje i oču­va­nje ze­le­ni­la.
Ru­ko­vo­di­lac odje­lje­nja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne So­fi­ja Jo­kić obra­zlo­ži­la je da je Her­ceg No­vi u pro­te­klim de­ce­ni­ja­ma pre­tr­pio ve­li­ke iz­mje­ne u pro­sto­ru i po­ste­pe­ni gu­bi­tak ze­le­nih po­vr­ši­na zbog če­ga se pri­stu­pi­lo iz­ra­di od­lu­ka ko­je za cilj ima­ju da se ze­le­ni­lo pro­gla­si bren­dom gra­da.
- Za­šti­tom, oču­va­njem, una­pre­đe­njem i ure­đi­va­njem ze­le­nih po­vr­ši­na obez­bje­đu­je se im­ple­men­ta­ci­ja po­li­ti­ke za­šti­te pri­rod­nih i ku­ltur­nih do­ba­ra kroz pla­no­ve i pro­gra­me lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Sve to do­pri­ni­je­će do­ži­vlja­ju ur­ba­nog tki­va Her­ceg No­vog kao gra­da cvi­je­ća i ze­le­ni­la. Da bi se sve to re­li­zo­va­lo neo­p­hod­no je, u ro­ku od dvi­je go­di­ne, ura­di­ti ka­ta­star ze­le­ni­la i ze­le­nih po­vr­ši­na. Ka­ta­star bi tre­ba­lo da ob­u­hva­ti i pri­vat­ne po­vr­ši­ne, ma­kar one naj­zna­čaj­ni­je, ko­je su svo­jim flo­ri­stič­kim sa­sta­vom ve­o­ma zna­čaj­ne u si­ste­mu ze­le­nih po­vr­ši­na gra­da. Ve­ći­nu pla­ni­ra­nih ak­tiv­no­sti neo­p­hod­no je ura­di­ti u ro­ku od 12 mje­se­ci, a to pod­ra­zu­mije­va i do­no­še­nje pra­vil­ni­ka ko­jim će se uve­sti od­re­đe­ni stan­dar­di i nor­ma­ti­vi u obla­sti pej­za­žne ar­hi­tek­tu­re - ka­za­le je Jo­ki­će­va.
Ona je kon­sta­to­va­la da Her­ceg No­vi ima flo­ri­stič­ki po­ten­ci­jal od pre­ko 1.000 vr­sta za­sa­đe­nih na ze­le­nim po­vr­ši­na­ma, od če­ga i do 80 od­sto eg­zo­tič­nih vr­sta, ko­je su se u pot­pu­no­sti odo­ma­ći­le na ovim pro­sto­ri­ma.
Mla­den Ro­sto­vić je pri­go­vo­rio da se pri­li­kom usva­ja­nja ova­kve od­lu­ke mo­ra po­ve­sti ra­ču­na o svo­ji­ni jer se nji­me za­la­zi u Za­kon o svo­jin­sko-prav­nim od­no­si­ma, što po­ten­ci­jal­no ogra­ni­ča­va slo­bo­du gra­đa­na. Uka­zao je da se pri­je od­lu­ke mo­ra usvo­ji­ti PUP i na­gla­sio da dr­vo ma­sli­ne mo­ra bi­ti njen sa­stav­ni dio.
Dr Lju­bo­mir Ra­do­ji­čić iz­ra­zio je za­bri­nu­tost za ze­le­ni fond gra­da jer je, ka­ko je re­kao, sve „na­pad­nu­to” be­to­nom. On je u tom kon­tek­stu is­ta­kao Apart­man­sko na­se­lje na Sa­vi­ni i po 500 apart­man­skih je­di­ni­ca na rtu Ko­bi­la, Lu­šti­ci i u ne­po­sred­noj bli­zi­ni In­sti­­tu­ta.
To­mo Ka­tu­rić je uka­zao na po­ten­ci­jal par­ka Ti­to­ve vi­le „Ga­leb” u Iga­lu, ko­jeg tre­ba za­šti­ti­ti.
K.Ma­to­vić

De­ve­ta od­lu­ka od 1955. go­di­ne

Pej­za­žni ar­hi­tek­ta Mi­li­ca Ber­be­ro­vić pod­sje­ti­la je da se po­če­tak raz­vo­ja gra­da i oze­le­nja­va­nja ve­zu­je za iz­grad­nju ho­te­la „Bo­ka” 1908. go­di­ne ka­da je jed­na gru­pa No­vlja­na od­lu­či­la da svo­jim sred­stvi­ma iz­gra­di ho­tel i park po ugle­du na ta­da­šnje mon­den­ske ho­te­le u Fran­cu­skoj i Ita­li­ji.
- Upo­re­do sa ure­đe­njem gra­da donošene su od­lu­ke ko­je su se od­no­si­le na za­šti­tu ze­le­ni­la i ze­le­nih po­vr­ši­na, a pr­va je na­sta­la 1955. go­di­ne. Pr­vi za­kon o za­šti­ti pri­ro­de je donesen 1961. go­di­ne. Sva­ka od ovih od­lu­ka ima­la je in­te­re­sant­na rje­še­nja i sva­ka je na svoj na­čin šti­ti­la ze­le­ni­lo kao od­go­vor na iza­zo­ve ur­ba­ni­za­ci­je i sva­ka je ima­la na­mje­ru da za­šti­ti ono što su stva­ra­le ge­ne­ra­ci­je. Ovo bi sa­da bi­la de­ve­ta od­lu­ka od Dru­gog svjet­skog ra­ta - ka­za­la je Ber­be­ro­vi­će­va.