TI­VAT-Sta­nov­ni­ci na­se­lja Bo­ni­ći kod Auto­bu­ske sta­ni­ce u Tiv­tu sva­ko­dnev­no stre­pe zbog na­ja­ve da će ba­ra­ke u ko­ji­ma su smje­šte­ni usko­ro bi­ti po­ru­še­ne. Dok tik po­red na­se­lja ni­če no­vi luk­su­zni ho­tel s pet zvje­zdi­ca, pa­da u oči jak kon­trast iz­ra­že­nog si­ro­ma­štva u de­va­sti­ra­nim ba­ra­ka­ma, či­ji su ta­va­ni u fa­zi ras­pa­da­nja. Već ih je ne­ko­li­ko sru­še­no zbog ko­pa­nja te­me­lja ho­te­la, ma­ši­ne ra­de de­se­tak da­na, a ži­te­lji sva­ki dan stre­pe da će i nji­ho­ve dr­ve­ne ku­ći­ce, skle­pa­ne od re­ci­kli­ra­nog ma­te­ri­ja­la, ne­sta­ti pod toč­ko­vi­ma, u kor­pi ba­ge­ra. Ne­ka­da­šnje pri­vre­me­no rad­nič­ko na­se­lje „7. ju­li“ na­do­ve­zu­je se na biv­še sto­va­ri­šte „Don­ko­vić“, ko­je se gra­ni­či s no­vom Auto­bu­skom sta­ni­com, lje­tos otvo­re­nom. Sa sta­nič­nih pe­ro­na se di­rekt­no gle­da na ru­šev­no na­se­lje, iz či­jih ba­ra­ka se ovih da­na vi­jo­ri dim. U okvi­ru sta­ni­ce po­slu­je i ve­li­ka sa­mo­po­slu­ga „Fran­ca“, či­ji je vla­snik in­ve­sti­tor ho­te­la ko­ji će se gra­di­ti iza sta­ni­ce. Uz­vi­ši­ca na ko­joj se na­la­zi na­se­lje pro­da­ta je i pi­ta­nje je da­na kad će njen vla­snik (Bel­gi­ja­nac) kre­nu­ti s grad­njom.
-Na mu­ku smo ovih da­na. Obra­ti­li smo se pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Ti­vat Iva­nu No­vo­se­lu za­htje­vom da traj­no ri­je­ši pi­ta­nje na­šeg smje­šta­ja. Za­htjev je u pro­ce­du­ri i oče­ku­je­mo da će nam iza­ći u su­sret. On mi je u raz­go­vo­ru obe­ćao da će obez­bi­je­di­ti smje­štaj sa­mo za one ko­ji ima­ju dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i za one ko­ji su u rad­nom od­no­su, na­po­me­nuv­ši da osta­li tre­ba da se sna­la­ze ka­ko zna­ju i umi­ju. Ne že­li­mo ko­lek­tiv­ni smje­štaj, kao ovaj gdje ži­vi­mo 20 go­di­na i na­da­mo se da će nam obez­bi­je­di­ti sta­no­ve, kao što su to ura­di­le op­šti­ne Be­ra­ne, Nik­šić, Her­ceg No­vi, Pod­go­ri­ca... Sa­mo Ko­tor i Ti­vat ne mo­gu da na­đu rje­še­nje za so­ci­jal­no ugro­že­ne po­ro­di­ce, is­ti­če Sa­dik Ga­ši, ko­ga su ži­te­lji na­se­lja iza­bra­li za star­je­ši­nu. Po­ri­je­klom iz Pe­ći, Ga­ši, ko­ji je cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin od 1979. go­di­ne, u ovim ba­ra­ka­ma ži­vi sa su­pru­gom i po­ro­di­ca­ma svo­ja tri si­na: Flja­mo­rom, ko­ji u JKP-u ra­di 20 go­di­na, Ad­na­nom (16) i Ga­zmen­dom ko­me je tek šest go­di­na. Ga­ši ima i de­se­to­ro unu­ča­di, od ko­jih je jed­no be­ba od tek mje­sec da­na, a osmo­ro po­ha­đa osnov­nu ško­lu u Tiv­tu. Nje­gov 11-go­di­šnji unuk Av­du­lah, od­li­čan je đak, ali bo­lu­je od le­u­ke­mi­je, te zah­ti­je­va po­seb­nu pa­žnju i lje­kar­sku nje­gu. U na­se­lju ži­vi oko 200 lju­di, uklju­ču­ju­ći i dje­cu.
-U tri ba­ra­ke, ko­je ima­ju po de­se­tak so­ba, i još 13 dr­ve­nih pro­sto­ri­ja pri­gra­đe­nih sa stra­ne, smje­šte­no je 40 po­ro­di­ca, od ko­jih se po­lo­vi­na iz­dr­ža­va pla­tom ko­ju mu­ška gla­va za­ra­đu­je u JKP Ti­vat. Osta­li su ra­se­lje­ni s Ko­so­va. Sva­ka po­ro­di­ca ima ma­lu dje­cu, pro­sječ­no po pe­to­ro, ni­ko ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, jer ne­ma­ju pa­pi­re. Uglav­nom smo svi kre­dit­no za­du­že­ni, a re­dov­no pla­ća­mo ra­ču­ne za stru­ju, vo­du. Evo, za vo­du nam mje­seč­no do­đe po 60 eura, a za stru­ju od 150 do 200 eura, ob­ja­šnja­va Ga­ši, kod ko­ga se u jed­noj pro­sto­ri­ji oku­plja či­ta­va fa­mi­li­ja. On is­ti­če da im ve­li­ku po­moć pru­ža Jav­no ko­mu­nal­no pred­u­ze­će, po­seb­no na­kon po­ža­ra ko­ji je iz­bio pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Sta­nov­nik Bo­ni­ća je i Ka­dri­ja Su­lja, ko­ji 40 go­di­na ži­vi u Bo­ki ko­tor­skoj, a 37 go­di­na je stal­no za­po­slen u JP Ko­mu­nal­no Ti­vat. U na­se­lju ži­vi sa su­pru­gom i še­sto­go­di­šnjom kćer­kom. Ima dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, či­me je na ne­ki na­čin pri­vi­le­go­van u od­no­su na one ko­ji ima­ju pri­vre­me­ni bo­ra­vak.
-Ži­vim u ba­ra­ci ko­ja pro­ki­šnja­va, ima mi­še­va i mun­go­sa, od ko­jih je­dva uspi­je­vam da odr­žim ne­ko­li­ko ko­ko­ša­ka. Ču­vam i ne­ko­li­ko ko­za, za kćer­ku, da ima mli­je­ka, dok smo tu, dok ne ise­li­mo... Bi­lo bi do­bro da imam ne­ki plac, ra­do bih dr­žao sto­ku, ali šta god da ri­je­še, na­dam se da će bi­ti do­bro po nas, ka­že 56-go­di­šnji Su­lja. On se po­ža­lio i na pri­vat­ni­ke ko­ji ka­mi­o­ni­ma do­vo­ze sme­će i is­to­va­ru­ju ga po­red pu­ta ka na­se­lju Bo­ni­ći, iako taj pro­stor ni­je pred­vi­đen za de­po­ni­ju.
M.D.Po­po­vić


Ka­ta­stro­fal­ni uslo­vi

U na­se­lju ima iz­bje­gli­ca s Ko­so­va ko­ji su do­šli u vri­je­me ra­ta de­ve­de­se­tih, ne­ki od njih su do­bi­li pa­pi­re na osno­vu sklo­plje­nih bra­ko­va, a dru­gi su do­bi­li do­ku­men­ta za­po­sliv­ši se s lič­nom kar­tom stran­ca na pri­vre­me­nom bo­rav­ku u Cr­noj Go­ri. Od 1999. go­di­ne u ovom na­se­lju je i Sken­der Ce­naj iz Pe­ći. On je sklo­pio brak sa mje­štan­kom Dim­njo­rom Ba­ljaj Ce­naj, s ko­jom ima pe­to­ro dje­ce, od ko­jih tro­je idu u ško­lu. Dim­njo­ra ima dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, a Sken­der se re­dov­no pri­ja­vlju­je kao stra­nac na pri­vre­me­nom bo­rav­ku. Ra­di po­vre­me­no fi­zič­ke po­slo­ve i od to­ga iz­dr­ža­va po­ro­di­cu. U jed­noj pro­sto­ri­ji spa­va­ju, bo­ra­ve, ku­va­ju, u dru­goj je ma­ga­cin za stva­ri, a sa svih stra­na op­sje­da­ju ih mi­še­vi, bu­ba­šva­be....-Vo­lje­li bi­smo da se ovo jed­nom ri­je­ši, da to ne bu­de sa­mo pri­vre­me­no rje­še­nje, ne­go da do­bi­je­mo stal­ni krov nad gla­vom. Te­ško je ži­vje­ti u ovim uslo­vi­ma u stal­nom stra­hu da ćeš jed­nog da­na osta­ti na uli­ci- ka­že Ce­naj.


Ne­iz­vje­snost te­ža od sve­ga

-Mo­ja se­stra je bi­la s one stra­ne gdje ko­pa­ju te­me­lje, pa se pre­se­li­la s po­ro­di­com ov­dje, na dru­gu stra­nu. In­ve­sti­to­ri su nas upo­zo­ri­li da će da se gra­di ho­tel, obe­ća­va­ju da će nam obez­bi­je­di­ti smje­štaj, a šta će od to­ga sve­ga bi­ti, ne znam. Ni­ko nas iz Op­šti­ne, ni­ti iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ni­je obi­la­zio, ni­ti raz­go­va­rao s na­ma, ma­lo smo iz­ne­na­đe­ni, jer stvar­no ne zna­mo šta će bi­ti s na­ma. Ne­ma­mo stal­ni smje­štaj- ka­že Be­sim Ba­ljaj, ko­ji je već 12 go­di­na stal­no za­po­slen u Jav­nom ko­mu­nal­nom pred­u­ze­ću, gdje za­ra­đu­je 350 eura ko­ji­ma iz­dr­ža­va po­ro­di­cu, kao i mno­gi dru­gi. Nje­go­va fa­mi­li­ja se na­sta­ni­la ov­dje pri­je 20 go­di­na, on je ro­đen u Ko­to­ru, ima još jed­nog bra­ta i tri se­stre. Su­pru­ga mu je s Ko­so­va, nje­na do­ku­men­ta su iz Sr­bi­je, što im kom­pli­ku­je ži­vot i ote­ža­va ostva­re­nje ljud­skih pra­va.