GU­SI­NjE - Mje­šta­ni Gor­njeg Vu­sa­nja su­o­ča­va­ju se ovih zim­skih da­na s broj­nim pro­ble­mi­ma...Uglav­nom ne­vo­lje rje­ša­va­ju sospstve­nim sna­ga­ma, ma­da je i Op­šti­na u ne­ko­li­ko na­vra­ta in­ter­ve­ni­sa­la… Pod­ruč­no odje­lje­nje OŠ „Dža­fer Ni­ko­če­vić“ iz Gu­si­nja po­ha­đa de­set uče­ni­ka, a po­red če­tvo­ro­ra­zred­ne ško­le u se­lu ima­ju još i pro­dav­ni­cu pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da.Kelj­mend Ah­me­taj pri­ča da je Op­šti­na s pro­lje­ća pro­šle go­di­ne or­ga­ni­zo­va­la či­šće­nje kom­plet­nog put­nog po­ja­sa od Gu­si­nja do vo­do­pa­da Gr­lja, a do­na­tor je bio i dr Ah­met Uljaj, vla­snik tu­ri­stič­ko-ugo­sti­telj­skog kom­plek­sa u bli­zi­ni Sa­vi­nog oka, ili ka­ko ga mje­šta­ni zo­vu Oka Ska­ka­vi­ce. Za­mi­je­ni­li su i sru­še­ni krov i krov­ni po­kri­vač na se­o­skom do­mu, ura­di­li za­štit­nu ogra­du na vo­do­pa­du Gr­lja i pri­stup­ne sta­ze do Sa­vi­nog oka.-Ži­vot je ov­dje do­sta te­žak, ovo je pla­nin­sko mje­sto, uda­lje­no od Gu­si­nja oko šest ki­lo­me­ta­ra, ta­ko da smo pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi, ali se or­ga­ni­zu­je­mo i sna­la­zi­mo ka­ko mo­že­mo i umi­je­mo. Što se ti­če od­no­sa Op­šti­ne pre­ma na­ma, ura­di­li su po­pri­lič­no, ali ne baš ono­li­ko ko­li­ko bi na­ma tre­ba­lo. A tre­ba­lo bi po­ra­di­ti i na ovom pu­tu od Gu­si­nja do se­la, ko­ji je dav­no ra­đen i već je pro­pao…Po­red tu­ri­stič­ko-ugo­sti­telj­skog kom­plek­sa dr Ulja­ja, vo­do­pa­da Gr­lje i Oka Ska­ka­vi­ce, na ovom pod­ruč­ju su i po­la­zne sta­ze za vr­ho­ve Bje­li­ča, ču­ve­ne Ko­la­te i Ma­ja Je­zer­ce, naj­vi­so­či­ji vrh Pro­kle­ti­ja. Ina­če dr Uljaj, ko­ji je po­vrat­nik iz Al­ba­ni­je, za po­tre­be se­la ku­pio je či­stač, ko­jim ja či­stim sni­jeg do­bro­volj­no i bez na­dok­na­de. Uljaj fi­nan­si­ra i kom­plet­no odr­ža­va­nje i tro­ško­ve či­sta­ča, ta­ko da Op­šti­na u tom di­je­lu s na­ma ni­šta –pri­ča Ah­me­taj. Za­hva­lju­ju­ći Ah­me­ta­ju i „nje­go­vom“ či­sta­ču, ko­ji je u funk­ci­ji već ne­ko­li­ko go­di­na, či­tav pra­vac s po­preč­nim pu­te­vi­ma i uli­či­ca­ma u Gor­njem Vu­sa­nju do nje­go­vog pod­nož­ja i spo­ja s Do­njim Vu­sa­njem odr­ža­va se bes­pre­kor­no.
-Već bi bi­lo vri­je­me da se for­mi­ra­ju i mje­sne za­jed­ni­ce ko­je su uki­nu­te kon­sti­tu­i­sa­njem no­ve op­šti­ne…To bi nam pu­no zna­či­lo, jer bi­smo pre­ko tog mje­snog ru­ko­vod­stva mno­go bo­lje mo­gli da pla­ni­ra­mo i tra­ži­mo ono što je po­treb­no. U Gor­njem Vu­sa­nju ži­ve 23 stal­na do­ma­ćin­stva, a mno­go vi­še je za­tvo­re­nih ku­ća, dok u Do­njem Vu­sa­nju ima ma­lo vi­še do­ma­ćin­sta­va i ku­ća u ko­ji­ma ne­ko ži­vi to­kom či­ta­ve go­di­ne… Mno­go je onih ko­ji su oti­šli u ino­stran­stvo u po­tra­zi za po­slom... Da bi se taj trend za­u­sta­vio, od Op­šti­ne i dr­ža­ve tra­ži­mo da nam po­mog­nu pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. To bi omo­gu­ći­lo da omla­di­na osta­ne i stva­ra pod­mla­dak, bez po­sla ne­ma­ju šta če­ka­ti pa odo­še u svi­jet, a za nji­ma i sta­ri… Po­red se­la, i gro­blja nam osta­ju pra­zna–is­ti­če Ah­me­taj.
N.V.


Dža­ba op­šti­na, kad ni­ko ne ra­di

Dže­vat Đon­ba­laj skep­ti­čan je da će ovaj kraj do­ži­vje­ti bo­lje da­ne na­kon što je Gu­si­nje vra­ti­lo sta­tus op­šti­ne.
-Op­šti­na vra­će­na, a kao da ni­je, jer kad se ni­šta ne­ma i ni­šta ne ra­di, ni­šta se ne mo­že ni stvo­ri­ti. Sve je mr­tvo, a bo­lji­tak se i ne vi­di. Fa­bri­ka ne­ma, ni po­go­na, u se­lo se ne ula­že, pa ne znam šta bi to mo­glo na­go­vi­je­sti­ti pro­mje­ne na­bo­lje –ka­zao je Đon­ba­laj.