TI­VAT - U cr­kvi Sve­te Var­va­re u Gor­njoj Su­tva­ri i na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci ju­če je po­me­nom obi­lje­že­na 101. go­di­na od ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma u Oto­man­skoj im­pe­ri­ji. Po­red pred­stav­ni­ka jer­men­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, po­me­nu su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci ru­skog Bal­kan­skog me­đu­na­rod­nog cen­tra, De­mo­krat­ske srp­ske stran­ke i broj­ni vjer­ni­ci. Po­men po­vo­dom 101. go­di­šnji­ce ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­na pri­re­đen je i u ma­na­sti­ru Mi­holj­ska Pre­vla­ka.
- Sva­ke go­di­ne 24.apri­la or­ga­ni­zu­je­mo po­men žr­tva­ma ge­no­ci­da nad Jer­me­nima u Oto­man­skoj im­pe­ri­ji. Za­hva­lju­je­mo pri­ja­te­lji­ma iz Cr­ne Go­re ko­ji se iz go­di­ne u go­di­nu sje­ća­ju to­ga da­na. Ima­mo bli­sku isto­ri­ju s ob­zi­rom na to da je i Cr­na Go­ra pet vje­ko­va bi­la pod tur­skom oku­pa­ci­jom. Dra­go nam je zbog po­dr­ške pra­vo­slav­nih hri­šća­na iz Cr­ne Go­re. Pod­sje­ćam da su Jer­me­ni jed­ni od naj­sta­ri­jih hri­šćan­skih na­ro­da. Pri­mi­li smo hri­šćan­stvo 301. go­di­ne n.e. Mo­ra­mo to da pam­ti­mo i nje­gu­je­mo hri­šćan­sku tra­di­ci­ju, ka­ko se tra­ge­di­ja po­put ge­no­ci­da 1915. go­di­ne ne bi de­si­la ni­gdje u svi­je­tu - re­kla je pred­sjed­ni­ca udru­že­nja Jer­me­na „Ani“ Ana Sti­vel­ban Pe­tro­san.
Ona je, ka­ko is­ti­če, po­to­mak jer­men­skog rat­ni­ka ko­ji je sa 300 sa­bo­ra­ca do­šao da po­mog­ne Cr­noj Go­ri u Bal­kan­skim ra­to­vi­ma.
- Va­ša isto­ri­ja do­sta li­či na jer­men­sku. Kao i od­nos pre­ma po­ro­di­ci, cr­kvi, tra­di­ci­ji. Tu je i va­ša mu­zi­ka. U sve­mu ima slič­no­sti - re­kla je Pe­tro­san.
Jer­me­ni su u gr­balj­skom pra­vo­slav­nom hra­mu svi­je­ća­ma is­pi­sa­li bro­je­ve 1915 i 101 u znak sje­ća­nja na go­di­šnji­cu ge­no­ci­da. Na­kon po­me­na Jer­men­ska za­jed­ni­ca je u ka­no­ni­ci pri­re­di­la tr­pe­zu lju­ba­vi na ko­joj su po­slu­že­na jer­men­ska na­ci­o­nal­na je­la.
Gur­gen Za­ko­jan iz Za­jed­ni­ce Jer­me­na u Cr­noj Go­ri ka­že da Jer­me­ni sva­ke go­di­ne po­me­nom u pra­vo­slav­nim hra­mo­vi­ma u Bo­ki obi­lje­ža­va­ju go­di­šnji­cu ge­no­ci­da nad svojim na­ro­dom u Oto­man­skoj im­pe­ri­ji 1915. go­di­ne.
– Ta­da je stra­dalo 1,5 mi­li­ona na­ših su­na­rod­ni­ka. Stra­da­li su mu­škar­ci, že­ne i dje­ca. Da­nas ih se sje­ća­mo i opo­mi­nje­mo na taj dan iako zva­nič­na Tur­ska ne­gi­ra da se to do­go­di­lo – re­kao je Za­ko­jan, do­da­ju­ći da u Cr­noj Go­ri da­nas ži­vi oko 60 jer­men­skih po­ro­di­ca.
- Za­to što nas ima ma­lo, u za­jed­ni­ci ne­ma­mo pred­sjed­ni­ka. Od­lu­či­li smo da svi bu­de­mo pr­vi me­đu jed­na­ki­ma - ob­ja­šnja­va Za­ko­jan.
Je­dan od čla­no­va jer­men­ske za­jed­ni­ce Ar­tur Ane­sjan po­zvao je na mir u svi­je­tu i pre­kid ne­pri­ja­telj­stva me­đu na­ro­di­ma.
- Ne­ka na­ša bra­ća i se­stre ko­ji su po­gi­nu­li pri­je 101. go­di­nu po­či­va­ju u Car­stvu ne­be­skom – re­kao je An­se­jan.
Po­men u cr­kvi Sve­te Var­va­re slu­ži­li su gr­balj­ski pa­ro­si Jo­van Ra­jak i Mi­aj­lo Bac­ko­vić ko­ji je u svo­joj be­sje­di po­ve­zao sud­bi­nu Jer­me­na u Pr­vom i Sr­ba u Dru­gom svjet­skom ra­tu. On je is­ta­kao da Jer­me­ni u svo­joj isto­ri­ji ima­ju sje­ća­nje nad ne­za­pam­ćen ge­no­cid u Tur­skoj, a Sr­bi ima­ju ži­vo sje­ća­nje na Ja­se­no­vac.
- Hr­va­ti i Tur­ci uma­nju­ju br­oj žr­ta­va. Jer­me­ni­ma su od­u­ze­li sve­tu pla­ni­nu Ara­rat, a Sr­bi­ma sve­to Ko­so­vo. I dan-da­nas po­na­vlja se Na­gor­ni Ka­ra­bah, po­ku­ša­va­ju da ugro­ze na­šu bra­ću Jer­me­ne pre­ko Azer­bej­dža­na. To ne ra­di na­rod Azer­bej­dža­na, već Tur­ci svo­jim si­lom i oruž­jem. Pro­gon je pro­gon. Sa­mo mi­je­nja svo­je ob­li­ke i svo­je oruž­je. Uvi­jek će Jer­me­ni sme­ta­ti Tur­ci­ma i uvi­jek će Sr­bi u Hr­vat­skoj sme­ta­ti ne­kim Hr­va­ti­ma. Svi Tur­ci ne mr­ze sve Jer­me­ne ni­ti svi Hr­va­ti mr­ze sve Sr­be, ali na­ža­lost po­sli­je to­li­ko go­di­na po­ka­za­lo se da sa­mo stra­da­ju Jer­me­ni i Sr­bi, nji­ho­vi do­mo­vi, nji­ho­vo ima­nja i naj­vi­še od sve­ga nji­ho­vo ime. Ni­je ču­do što su na­ša bra­ća Jer­me­ni da­nas sa na­ma, kao i sva­ke go­di­ne. Oni sa­stra­da­va­ju sa Hri­stom kao i mi. Na istom smo kr­stu i na istom stra­da­nju - is­ta­kao je Bac­ko­vić.
On je po­zvao na po­ka­ja­nje Sr­be i Jer­me­ne.
- Sa­mo on­da kad bu­de op­šte po­ka­ja­nje i jer­men­skog i srp­skog na­ro­da ta­da će­mo se vra­ti­ti na na­še Ara­ra­te i na na­še Ko­so­vo - po­ru­čio je gor­njo­gr­balj­ski pa­roh.
Jer­men­sku za­jed­ni­cu na po­me­nu u Gr­blju po­zdra­vi­li su pred­sjed­ni­ca De­mo­krat­ske srp­ske stran­ke Dra­gi­ca Pe­ro­vić, pred­sjed­nik cr­kve­ne op­šti­ne Gr­balj Pe­ko Ma­za­rak i pred­sjed­nik ti­vat­skog DSS-a De­jan Ri­san­čić.
Po­me­nu Jer­me­ni­ma na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci pri­su­stvo­va­lo je i de­se­tak baj­ke­ra iz Her­ceg No­vog, čla­no­va klu­ba „Vu­ko­vi“.
Ž.Kom­ne­no­vić

Dva eg­zo­du­sa

Po­vo­dom 101. go­di­šnji­ce stra­da­nja Jer­me­na, u ma­na­sti­ru Mi­holj­ska Pre­vla­ka pre­da­va­nje je odr­žao kri­mi­no­log Sve­ti­slav Lu­to­vac.
- U pe­ri­o­du od 1894. go­di­ne do 1896. go­di­ne Jer­me­ni su već pre­ži­vje­li je­dan eg­zo­dus od sul­ta­na Ab­du­la Ha­mi­da Dru­gog. Pret­po­sta­vlja se da je ta­da stra­da­lo 300.000 do 400.000 Jer­me­na. Po­čet­kom 20. vi­je­ka, to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta u Tur­skoj vlast pre­u­zi­ma­ju mla­do­mu­sli­ma­ni. Ta­da se de­si­la jed­na igra sa­ve­zni­ka ko­ji su po­ku­ša­li da Ru­si­ju u ra­tu raz­bi­ju na vi­še fron­to­va. Tur­ska vlast je na­mje­ra­va­la da Jer­me­ne ko­ji su po­dr­ža­va­li hri­šća­ne i Ru­si­ju do­por­tu­ju pre­ma Si­ri­ji i Me­so­po­ta­mi­ji. Na li­cu mje­sta su hap­si­li i ubi­ja­li mu­škar­ce, a že­nu, dje­cu i star­ce su de­por­to­va­li. Tur­ci to zo­vu „de­por­ta­ci­jom“, me­đu­tim ri­ječ je o stra­šnom ge­no­ci­du, jer je u pe­ri­o­du od 1915. do 1923. go­di­ne, ubi­je­no pre­ko 1,5 miliona Jer­me­na - ob­ja­šnja­va Lu­to­vac.

Po­dr­ška Je­din­stve­ne Ru­si­je
Pred­sjed­nik Bal­kan­skog cen­tra me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje Vik­tor Kol­ba­nov­ski jer­men­skoj za­jed­ni­ci i gra­đa­ni­ma Bo­ke pre­nio je u Gr­blju ri­je­či po­dr­ške par­ti­je „Je­din­stve­na Ru­si­ja“ i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je.
- Po­sto­ji ve­li­ki osje­ćaj lju­ba­vi me­đu na­šim brat­skim na­ro­di­ma, Jer­me­ni­ma, srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na­ro­du Si­ri­je i dru­gim na­ro­di­ma ko­ji se bo­re za svo­ju slo­bo­du i do­sto­jan­stvo. Na­ša da­na­šnji skup je mo­žda ma­li, ali je svet jer se pri­re­đu­je u Gr­blju, po­stoj­bi­ni Sve­tog ca­ra La­za­ra, osni­va­ča ne­be­ske Sr­bi­je. U vri­je­me va­šeg Ko­sov­skog bo­ja do­go­di­la se na­ša Ku­li­kov­ska bit­ka sa Sve­tim Di­mi­tri­jem Don­skim sa bla­go­slo­vom Sve­tog Ser­ge­ja Ra­do­nje­škog. Mo­žda smo ma­li, ali za­jed­nič­kim sna­ga­ma na­sta­vlja­mo na­šu vje­kov­nu bor­bu - is­ta­kao je Kol­ba­nov­ski.