NIK­ŠIĆ – Svi gra­do­vi u svi­je­tu osim po spe­ci­fič­noj ar­hi­tek­tu­ri pre­po­zna­ju se i po jav­nim če­sma­ma ko­je su na ras­po­la­ga­nju gra­đa­ni­ma, put­ni­ci­ma na­mjer­ni­ci­ma i tu­ri­sti­ma. Nik­šić se na­ža­lost ti­me ne mo­že po­hva­li­ti. Od ukup­no šest če­sa­ma ko­je su bi­le sta­re go­to­vo ko­li­ko i sam grad osta­le su sve­ga dvi­je, ali vo­de na nji­ma ne­ma. Osta­le su če­sme u uli­ca­ma Na­rod­nih he­ro­ja i u Nje­go­še­voj, kod zgra­da sta­re po­li­ci­je i ne­ka­da­šnjeg ma­log ma­ga­ci­na, dok su če­ti­ri na grad­skom tr­gu, ko­je su kra­si­le taj pro­stor go­to­vo 14 de­ce­ni­ja, po­ru­še­ne pri­je de­se­tak go­di­na. Isti­ni za vo­lju, na tr­gu su iz­gra­đe­ne če­ti­ri no­ve če­sme. Me­đu­tim, ka­da se po­gle­da­ju sti­če se uti­sak da o nji­ma ni­ko ne vo­di ra­ču­na, a van­da­li do­dat­no uni­štava­ju ono što je vri­je­me već na­če­lo. Nik­ši­ća­ni, uglav­nom oni sta­ri­ji, sma­tra­ju da če­sme na tr­gu ni­je ni tre­ba­lo ru­ši­ti, već da je tre­ba­lo sa­mo vo­di­ti ra­ču­na o nji­ma jer su one svje­dok jed­nog pro­šlog vre­me­na. Pod­sje­ća­ju i da je pri­je tri­na­est go­di­na na sa­da­šnjem Še­ta­li­štu Vi­ta Ni­ko­li­ća, ne­da­le­ko od Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le, ot­kri­ve­na spo­men-če­sma po­dig­nu­ta u čast Bo­ri­sla­vu Đu­ro­vi­ću, po­pu­lar­nom Ga­ji­ci, ne­ka­da­šnjem li­je­vom be­ku Par­ti­za­na, ko­ji je 1952. go­di­ne ro­đen u Nik­ši­ću i ko­ji je u FK Su­tje­ska po­čeo da se ba­vi fud­ba­lom. Nje­gov ži­vot pre­ki­nut je 25. apri­la 2003. go­di­ne, ka­da je iz­ne­na­da pre­mi­nuo u 51. go­di­ni ži­vo­ta. Sa­hra­njen je u rod­nom Nik­ši­ću, a po­sle nje­go­ve smr­ti FK Par­ti­zan je u cen­tru Nik­ši­ća po­di­gao spo­men-če­smu po­sve­će­nu svom biv­šem igra­ču i ve­li­kom čo­vje­ku. Ova če­sma je do­sad vi­še pu­ta skr­na­vlje­na, a ni da­nas ni­je u upo­tre­bi.
Di­rek­tor nik­šić­kog Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Mi­o­drag Mu­ra­to­vić ka­že da je odr­ža­va­nje grad­skih če­sa­ma nad­le­žnost lo­kal­ne upra­ve.
– Ne sa­mo da je Op­šti­na nad­le­žna za grad­ske če­sme, već je i od­go­vor­na za to da one funk­ci­o­ni­šu ka­ko tre­ba. Po sve­mu su­de­ći, u pi­ta­nju je neo­d­go­vor­nost. Če­sma po­sve­će­ne Ga­ji­ci Đu­ro­vi­ću na­la­zi se bli­zu gro­blja i vo­di­mo ra­ču­na o njoj, ali je sva­ki trud uza­lu­dan jer je če­sto na me­ti van­da­la. Ka­da je ri­ječ o par­kov­skom mo­bi­li­ja­ru i o sve­mu onom što odr­ža­va­ju na­ši rad­ni­ci, po­sta­vlja se p­i­ta­nje za­što ni­ko ne od­go­va­ra za ne­sa­vje­stan od­nos gra­đa­na, za kra­đe i šte­te na mo­bi­li­ja­ru – ka­že Mu­ra­to­vić. On ka­že da se u pro­gra­mu ra­da Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća za te­ku­ću go­di­nu na spi­sku obje­ka­ta ko­je odr­ža­va­ju ni­gdje ne spo­mi­nju jav­ne če­sme.
Tvr­di da su če­sme u vla­sni­štvu Op­šti­ne i ona je du­žna da se bri­ne o nji­ma.
– Me­đu­tim, Op­šti­na ni­ti ih ču­va, ni­ti ih odr­ža­va, i one su du­že vre­me­na van funk­ci­je ne­go što ra­de – kon­sta­tu­je Mu­ra­to­vić.
Gra­do­na­čel­nik Nik­ši­ća Ve­se­lin Gr­bo­vić za „Dan” je re­kao da će če­ti­ri grad­ske če­sme na Tr­gu slo­bo­de bi­ti ob­no­vlje­ne ka­da bu­de re­kon­stru­i­san trg, što je i na­ja­vlje­no u ovoj go­di­ni.
– Ve­li­ki pro­blem su i osta­li slič­ni objek­ti jer se gra­đa­ni ne­do­ma­ćin­ski od­no­se pre­ma nji­ma. Če­sto lo­me ven­ti­le, is­pi­su­ju gra­fi­te, ta­ko da če­sto ula­že­mo sred­stva u nji­ho­ve oprav­ke – is­ta­ko je Gr­bo­vić, ape­lu­ju­ći na su­gra­đa­ne da ma­lo vi­še po­ve­du ra­ču­na o jav­nom do­bru. L.N.

Oštro ka­zni­ti za van­da­li­zam
Pe­tar Du­ru­to­vić: – Trg Slo­bo­de u Nik­ši­ću kra­si­le su če­sme ko­je ni­je tre­ba­lo ru­ši­ti. Od tih pre­po­zna­tlji­vih sim­bo­la gra­da osta­le su dvi­je če­sme, ali ni one ne ra­de. Hu­li­ga­ne bi tre­ba­lo naj­stro­ži­je ka­žnja­va­ti za uni­šta­va­nje jav­ne imo­vi­ne. Ko­li­ko mi je po­zna­to po­či­ni­o­ci su če­sto ne­po­zna­ti, a i ka­da ih uhva­te na dje­lu uz broj­ne in­ter­ven­ci­je oni bu­du oslo­bo­đe­ni kri­vi­ce, što im da­je pod­strek da iz­no­va uni­šta­va­ju jav­no do­bro. Ža­lo­sno je što ni spo­men-če­sma po­sve­će­na Ga­ji­ci Đu­ro­vi­ću ne ra­di.
Bu­di­mir Bla­go­je­vić: – Sa sje­tom se sje­ćam sta­rih grad­skih če­sa­ma na grad­skom tr­gu. Po­ru­ši­li su ih na­ža­lost i sa­gra­di­li no­ve. Iz­gle­dom su mo­žda no­ve ljep­še, ali po kva­li­te­tu i sta­ri­ni ko­jom su odi­sa­le po­ru­še­ne su bi­le ne­pre­va­zi­đe­ne. Lo­kal­na upra­va bi tre­ba­lo vi­še bri­ge da vo­di o svo­jim do­bri­ma. Ne­ma če­smi, ali ni bu­na­ra na mje­stu gdje je da­nas Dom re­vo­lu­ci­je. Do­sta to­ga nas opo­mi­nje na pro­šlost, ali van­da­li uni­šta­va­ju i sa­da­šnjost. Tre­ba pro­na­ći po­či­ni­o­ce i sa­zna­ti šta je mo­tiv nji­ho­vog van­da­li­zma.
Ve­so Đe­šnić: – O grad­skim če­sma­ma na ko­ji­ma su ga­si­le žeđ ge­ne­ra­ci­je Nik­ši­ća­na, ali i put­ni­ci na­mjer­ni­ci mno­go se da­nas i ne pri­ča. Ve­li­ki pro­pust je na­pra­vljen što su sta­re če­sme po­ru­še­ne, jer su sim­bo­li­zo­va­le je­dan pro­stor i vri­je­me u kom su na­sta­le. Sa dru­ge stra­ne ima­mo no­ve če­sme na tr­gu ko­je su vi­še van funk­ci­je ne­go što ra­de. Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa osta­lim če­sma­ma u gra­du.
Uroš Do­de­ro­vić: – Uvje­ren sam da sta­re če­sme na grad­skom tr­gu ni­je tre­ba­lo ru­ši­ti. Tre­ba­lo ih je re­sta­u­ri­ra­ti i bi­le bi ljep­še od no­vo­i­zgra­đe­nih ko­je su već sa­da oro­nu­le. Sa sje­tom se pri­sje­ća­mo te lje­po­te, baš kao i bu­na­ra ko­ji je bio u dvo­ri­štu Osnov­ne ško­le „Ol­ga Go­lo­vić”, na mje­stu gdje je Dom re­vo­lu­ci­je. Sve su to po­ru­ši­li. U funk­ci­ji ni­je ni če­sma po­sve­će­na Ga­ji­ci Đu­ro­vi­ću. Ona je če­sto na me­ti van­da­la, što je za sva­ku osu­du.