KO­TOR - Pro­sla­va Da­na Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce kru­ni­sa­na je na Tr­gu od oruž­ja tra­di­ci­o­nal­nim Ko­lom Sv. Tri­pu­na, u či­jem su se cen­tru u za­vr­šni­ci, kao iz­ra­zu naj­ve­će po­ča­sti, na­šli Alek­san­dar Stjep­če­vić, pred­sjed­nik op­šti­ne, An­tun Sbu­te­ga, no­vo­i­me­no­va­ni ad­mi­ral, kap. Ili­ja Ra­do­vić, vi­ce­ad­mi­ral, te ma­li ad­mi­ral Pe­tar Sin­dik. Pred­sjed­nik op­šti­ne je pret­hod­no uru­čio dr­žav­nu za­sta­vu i klju­če­ve gra­da Bo­kelj­skoj mor­na­ri­ci, či­ji je od­red pro­mar­ši­rao uli­ca­ma i tr­go­vi­ma gra­da, pod­sje­ća­ju­ći na sim­bo­lič­no pre­u­zi­ma­nje vla­sti ko­je su mle­tač­ki du­žde­vi pre­pu­šta­li ko­tor­skoj vla­ste­li. Ovim je obi­lje­že­no 553 go­di­ne od do­no­še­nja pr­vog sta­tu­ta Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce (26. ju­na 1463. go­di­ne), ko­ji je na­sled­nik pret­hod­nog do­ku­men­ta o osni­va­nju Po­bo­žnog dru­štva ko­tor­skih po­mo­ra­ca iz 1356. go­di­ne, te 1207. go­di­na nje­nog po­sto­ja­nja, ve­za­nog za do­la­zak mo­šti­ju Sv. Tri­pu­na u Ko­tor, 809. go­di­ne.
– Oba­ve­zu­je nas na­ša tra­di­ci­ja, na­ša isto­ri­ja du­ga vi­še od 12 vje­ko­va, u to­ku ko­je je Mor­na­ri­ca, kao i ci­je­li ovaj pro­stor, pro­la­zi­la kroz raz­ne pe­ri­o­de i do­ga­đa­je, če­sto dra­ma­tič­ne, do­ži­vlja­va­la i sa­ma kri­ze, a vi­še pu­ta i uki­da­na. No, ona se uvi­jek, kao mit­ska pti­ca fe­niks, po­no­vo ra­đa­la iz svo­ga pe­pe­la i na­sta­vlja­la svoj put kroz isto­ri­ju sa no­vom ener­gi­jom. To je bi­lo mo­gu­će za­to što Mor­na­ri­ca od po­čet­ka ima čvr­ste te­me­lje, ko­ji su nje­ne du­hov­ne i mo­ral­ne vri­jed­no­sti, ta­ko da je uspi­je­va­la da iz­dr­ži fi­zič­ke i isto­rij­ske po­tre­se, če­ste na ovim pro­sto­ri­ma. Isto ta­ko, ona je vi­tal­na i za­to što je sva­ka ge­ne­ra­ci­ja u nju uno­si­la no­vu ener­gi­ju i en­tu­zi­ja­zam, če­sto po ci­je­nu žr­ta­va, i što je umje­la da se, svje­do­če­ći iste fun­da­men­tal­ne vri­jed­no­sti i tra­di­ci­je, pri­la­go­đa­va uvi­jek no­vim i pro­mje­nji­vim is­tro­ij­skim uslo­vi­ma – na­gla­sio je Ad­mi­ral Sbu­te­ga na sve­ča­noj aka­de­mi­ji odr­ža­noj u su­bo­tu ve­če u cr­kvi Sv. Du­ha.
On je na­gla­sio da je u vri­je­me obi­lje­ža­va­nja hi­lja­du go­di­na dr­žav­no­sti, de­set go­di­na ob­no­ve ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re i 850 go­di­na po­sve­će­nja ka­te­dra­le Sv. Tri­pu­na, ka­da dr­ža­va na­pre­du­je na pu­tu evrop­skih i evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, „mor­na­ri­ca ži­vi svje­dok da smo za­pra­vo već ta­ko du­go ov­dje dio evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je”.
Is­ta­kao je i da mu je iz­u­zet­na čast što na­sta­vlja tra­di­ci­ju svo­jih pret­hod­ni­ka, ad­mi­ra­la Mi­lo­ša Mi­lo­še­vi­ća i pri­je nje­ga Vla­di­sla­va Braj­ko­vi­ća, lič­no­sti ko­je ga in­spi­ri­šu i oba­ve­zu­ju.
– Tru­di­ću se da za­jed­no sa svi­ma va­ma, ču­va­ju­ći tra­di­ci­je i po­štu­ju­ći Sta­tut, afir­mi­še­mo naj­sta­ri­ju po­sto­je­ću in­sti­tu­ci­ju, po­sli­je Cr­kve, u Bo­ki, Cr­noj Go­ri i re­gi­ji, naj­sta­ri­ju po­sto­je­ću po­mor­sku or­ga­ni­za­ci­ju na svi­je­tu, ne sa­mo kao ču­va­ra tra­di­ci­je, već i kao zna­čaj­nog fak­to­ra jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta Bo­ke i dr­ža­ve, te je još vi­še afir­mi­še­mo u svi­je­tu – obe­ćao je no­vo­i­me­no­va­ni Ad­mi­ral Sbu­te­ga.
U sve­ča­nom pro­gra­mu uče­stvo­va­li su mr Jo­van Mar­ti­no­vić, ko­ji je go­vo­rio o epo­pe­ji Le­pant­ske bit­ke 1571, ma­li ad­mi­ral Pe­tar Sin­dik, žen­ska kla­pa „Pri­ma­ve­ra“, Ne­vi­la Kla­kor, vi­o­li­na, i Sta­ša Ra­du­si­no­vić, kla­vir, pro­fe­sor­ke i vi­o­li­nist­ki­nja Pa­va Pe­tro­vić, uče­ni­ca Mu­zič­ke ško­le Ti­vat, te fla­u­tist­ki­nje Ma­ja Vu­lo­vić i uče­ni­ca Na­sta­sja Ba­ro­vić, kao i Ana Mi­ha­lje­vić, pro­fe­so­ri­ca MŠ „Vi­da Ma­tjan“.
Na iz­bor­noj skup­šti­ni Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce 20. ju­na usvo­je­ne su iz­mje­ne Sta­tu­ta ko­ji­ma je Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca pre­i­me­no­va­na iz „Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce 809“ u „Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu Ko­tor, sa po­dru­žni­ca­ma Ti­vat, Her­ceg No­vi i Be­o­grad“. Po­red An­tu­na Sbu­te­ge, pro­fe­so­ra rim­skog Uni­ver­zi­te­ta „La Sa­pi­en­za“, biv­šeg am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Va­ti­ka­nu, čla­nu Re­da mal­te­ških vi­te­zo­va i ak­tu­el­nog cr­no­gor­skog am­ba­sa­do­ra u Ita­li­ji i na Mal­ti, u ru­ko­vod­stvo Mor­na­ri­ce ime­no­va­ni su i vi­ce­ad­mi­ral kap. Ili­ja Ra­do­vić, pr­vi ma­jor, inž.pom. Gra­ci­ja Abo­vić i dru­gi ma­jor Sa­ša Mi­lo­še­vić. Pred­sjed­nik UO BM dipl.inž. Alek­san­dar Den­der, ko­ji je na­sli­je­dio Ni­ko­lu Ci­ka, na­gla­sio je da će, na­kon pro­gla­še­nja Ko­la BM ne­ma­te­ri­jal­nom kul­tur­nom ba­šti­nom Cr­ne Go­re, no­vo ru­ko­vod­stvo ra­di­ti na obez­bje­đe­nju ma­te­ri­jal­nog sta­tu­sa Mor­na­ri­ce i nje­nog ko­nač­nog upi­sa na li­stu UNE­SKO kao svjet­ske ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne.
M.D.Po­po­vić


Fi­lip Vu­ja­no­vić po­ča­sni ad­mi­ral

Spro­vo­de­ći od­lu­ku do­ne­še­nu na za­jed­nič­koj sjed­ni­ci Ad­mi­ra­la­ta i Uprav­nog od­bo­ra Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, na osno­vu pred­lo­ga po­dru­žni­ca Ti­vat, Her­ceg No­vi i Ko­tor, kap. Ili­ja Ra­do­vić uru­čio je po­ča­sna zva­nja čla­no­vi­ma ak­tiv­nog sa­sta­va i jav­nim lič­no­sti­ma, ko­ji su svo­jim an­ga­žo­va­njem do­pri­ni­je­li po­pu­la­ri­za­ci­ji i pred­sta­vlja­nju Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce: po­ča­snom ad­mi­ra­lu Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću, pred­sjed­ni­ku Cr­ne Go­re (ko­ji ni­je pri­su­stvo­vao Aka­de­mi­ji), po­ča­snim vi­ce­ad­mi­ra­li­ma Jo­si­pu Ri­bi­ci, Pe­ru Mi­lo­še­vi­ću, Slav­ku Ro­ga­no­vi­ću i Ča­bi Ma­đary. U zva­nje po­ča­snih ka­pe­ta­na pro­mo­vi­sa­ni su: Pe­tar Ko­va­čec, Je­ro­lim Mat­ko­vić, Vin­ko Gr­gu­re­vić, Alek­san­dar Adri­ja Pe­jo­vić, dr­žav­ni se­kre­tar za evrop­ske in­te­gra­ci­je, a po­ča­sni po­ruč­nik po­stao je Moj­mir Mi­lo­še­vić. Post­hum­no su pro­mo­vi­sa­ni ka­pe­ta­ni Ni­ko Ber­gam, Gra­ci­ja Pe­tro­vić i Bo­žo Gr­gu­re­vić.