Ro­mi i Egip­ća­ni u Nik­ši­ću, kao i u osta­lim gra­do­vi­ma, naj­si­ro­ma­šni­ja su po­pu­la­ci­ja, a osim te­ške so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je nji­hov ve­li­ki pro­blem je i obra­zo­va­nje. Pre­ma po­da­ci­ma ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u Nik­ši­ću u vi­še na­se­lja ži­vi oko 1.200 pri­pad­ni­ka RE po­pu­la­ci­je ali je ve­ći­ni ste­pen obra­zo­va­nja iz­u­zet­no loš. Fa­na De­li­ja, iz­vr­šna ko­or­di­na­tor­ka Cen­tra za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve Nik­ši­ća (CRINK), „Da­nu“ je ka­za­la da se po­sled­njih go­di­na po­ve­ćao broj rom­skih ma­li­ša­na u osnov­nim ško­la­ma, ali broj­ni od njih ipak od­u­sta­ju od na­stav­ka ško­lo­va­nja. Raz­log za to je ne­mo­guć­nost nji­ho­vih ro­di­te­lja da im fi­nan­sij­ski obez­bi­je­de na­sta­vak ško­lo­va­nja, ali je upi­tan i kva­li­tet ste­če­nog zna­nja to­kom osnov­ne ško­le.
– Cen­tar za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve pra­ti pro­ces obra­zo­va­nja RE po­pu­la­ci­je u Nik­ši­ću i ima­li smo slu­ča­je­ve da dje­ca sa za­vr­še­nim še­stim ili sed­mim raz­re­dom osnov­ne ško­le ne zna­ju čak ni svo­je ime i pre­zi­me da na­pi­šu. Ni­je su­šti­na pu­sti­ti ih da pre­la­ze iz raz­re­da u raz­red, a da se ne opi­sme­ne na pra­vi na­čin, što je uglav­nom i raz­log te ta dje­ca od­u­sta­ju od sred­njih ško­la jer, re­al­no, ne mo­gu da pra­te na­sta­vu – is­ti­če De­li­ja ko­ja se ipak na­da da će taj pro­blem bi­ti ri­je­šen u na­stu­pa­ju­ćoj škol­skoj go­di­ni jer je pla­ni­ra­no da se u pro­ces obra­zo­va­nja uklju­če vo­lon­te­ri sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta ko­ji će ma­li­ša­ni­ma RE po­pu­la­ci­je po­ma­ga­ti u sa­vla­da­va­nju gra­di­va. De­li­ja na­gla­ša­va da je pet pri­pad­ni­ka RE po­lu­la­ci­je u pro­ce­su vi­so­ko­škol­skog obra­zo­va­nja, te da je mi­nu­le škol­ske go­di­ne u dvi­je nik­šić­ke osnov­ne ško­le na­sta­vu od pr­vog do de­ve­tog raz­re­da po­ha­đa­lo oko 180 rom­ske i egip­ćan­ske dje­ce, dok ih je u sred­njim ško­la­ma bi­lo sve­ga če­tvo­ro.
– Pre­ma po­da­ci­ma ko­je sa­da ima­mo u ovoj škol­skoj go­di­ni njih 13 tre­ba­lo bi da se uklju­či u sred­nje obra­zo­va­nje – ka­že De­li­ja ko­ja ocje­nju­je da su fi­nan­si­je glav­ni pro­blem kod ško­lo­va­nja dje­ce RE po­pu­la­ci­je. Ka­že da se za one po­ro­di­ce ko­je su ko­ri­sni­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći u na­bav­ci knji­ga uklju­ču­je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Me­đu­tim, u Nik­ši­ću ima do­sta RE po­ro­di­ca iz ko­jih po je­dan član ra­di u grad­skom Ko­mu­nal­nom pred­u­ze­ću, pa one ne­ma­ju pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć, a ti­me ni na na­bav­ku knji­ga za ško­lu.
– S to­ga će Ce­na­tr za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve ove go­di­ne, uz po­moć do­na­to­ra, obez­bi­je­di­ti knji­ge ali i neo­p­ho­dan škol­ski pri­bor za dje­cu iz po­ro­di­ca ko­je ni­je­su u pro­ce­su Cen­tra za so­ci­jal­ni rad – na­ja­vi­la je De­li­ja.
Pred­sjed­nik NVO „ Udru­že­nja Ro­ma na­se­lja Bu­do To­mo­vić“ Ta­hir Haj­ru­ši is­ti­če da u tom na­se­lju ži­vi oko 600 pri­pad­ni­ka RE, ali da oko 15 ma­li­ša­na ne po­ha­đa ško­lu. Osnov­ni raz­log za ton je što ne­ma­ju ni­ka­kvih uslo­va za obra­zo­va­nje jer po­ro­di­ce iz ko­jih su ta dje­ca ži­ve u vi­še ne­go lo­šim uslo­vi­ma.
– Ro­di­te­lji im ne mo­gu obez­bi­je­di­ti ni hra­nu, a ka­mo­li odje­ću i škol­ski pri­bor. Lič­no sam obi­la­zio ta do­ma­ćin­stva i upo­zo­ra­vao da će uko­li­ko ne po­ša­lju dje­cu u ško­lu sno­si­ti za­kon­ske kon­se­kven­ce, a svje­stan sam da je to ne­pri­mje­nji­vo upra­vo zbog to­ga ka­ko ži­ve – is­ti­če Haj­ru­ši.
I pred­sjed­nik NVO „Rom­sko sr­ce“ Ismet Kur­ti ka­že da ne­ko­li­ko ma­li­ša­na iz dvi­je po­ro­di­ce u na­se­lju Ro­ma pod Tre­bje­som ni­je uklju­če­no u obra­zov­ni si­stem.
B.B. – L.N.


Umje­sto u ško­lu, ša­lju ih da pro­se

Pre­ma ne­zva­nič­nim pro­cje­na­ma od ukup­nog bro­ja RE po­ro­di­ca ko­je ži­ve na te­ri­to­ri­ji nik­šić­ke op­šti­ne bli­zu 80 od­sto pri­ma­ju so­ci­jal­nu po­moć ko­ja iz­no­si oko 190 eura mje­seč­no. Haj­ru­ši je na­gla­sio da to ni­je ni pri­bli­žno do­volj­no da te po­ro­di­ce pre­ži­ve, pa ne­ke se „sna­la­ze“ ta­ko što pro­se po gra­du, a u to uglav­nom uklju­ču­ju svo­ju dje­cu.
– Sa to­li­kim iz­no­som je­ste te­ško, ali ni­je na­čin da iza­đu na uli­cu sa dje­com i da pro­se. Ima ih do­sta ko­ji to ra­de, ali isto ma­nje ne­go ra­ni­jih go­di­na. Iz ne­ko­li­ko na­se­lja gdje ži­ve RE u Nik­ši­ću dva­de­se­tak po­ro­di­ca se, da ka­že­mo, sna­la­ze na taj na­čin. Nji­ho­va dje­ca ne idu u ško­lu, već da­ne, a ne­ki i no­ći, pro­vo­de na uli­ci – is­ta­kao je on.