PLAV – Pro­fe­sor dr Mar­ko Kne­že­vić iz­ra­zio je ne­za­do­volj­stvo od­no­som Op­šti­ne Plav, ali i dr­ža­ve, pre­ma eks­kur­zi­ja­ma i eks­pe­di­ci­ja­ma ko­je na ovom pro­sto­ru oba­vlja­ju svo­je pro­fe­si­o­nal­ne ili tu­ri­stič­ke ak­tiv­no­sti. Kao naj­svje­ži­ji pri­mjer na­veo je bo­ra­vak stu­de­na­ta če­tvr­te go­di­ne Ge­o­graf­skog fa­kul­te­ta iz Be­o­gra­da, pod vođ­stvom prof. Mi­le Pa­vlo­vić. Stu­den­ti iz Be­o­gra­da sva­ke go­di­ne bo­ra­ve u Pla­vu ra­di iz­vo­đe­nja te­ren­ske na­sta­ve, a prof. dr Kne­že­vić na­vo­di da su su­o­če­ni sa pro­ble­mom ne­po­sto­ja­nja ade­kvat­nih par­kin­ga, vo­dič­ke slu­žbe i ka­ta­stro­fal­no lo­šim pu­te­vi­ma ko­ji­ma se do­la­zi do za­ni­mlji­vih de­sti­na­ci­ja za pro­u­ča­va­nje.
– Stu­dent­ska eks­kur­zi­ja ov­dje je bo­ra­vi­la 19. i 20. ju­na i ima­la no­će­nje u Kom­ne­no­vom et­no-se­lu, a ja sam kao ge­o­graf i ne­ka­da­šnji pre­da­vač, bio an­ga­žo­van za vo­di­ča i struč­nog sa­rad­ni­ka za na­sta­vu na di­je­lu Pro­kle­ti­ja i Ča­ko­ra. Stu­den­ti su u pri­li­ci da ov­dje, na re­la­tiv­no ma­lom pro­sto­ru, do­ži­ve sve ob­li­ke gla­ci­jal­nog, rječ­nog, kra­škog i kom­bi­no­va­nog re­lje­fa, da se upo­zna­ju sa ra­znim pri­rod­nim ri­jet­ko­sti­ma i fe­no­me­ni­ma ka­kvih ne­ma u dru­gim kra­je­vi­ma. Ali, i is­ku­sni i vje­šti vo­zač imao je ogrom­ne po­te­ško­će da uskim i kri­vu­da­vim pu­tem pro­vu­če auto­bus do Vu­sa­nja i Ča­ko­ra, ka­čiv­ši ra­sti­nje i ivi­cu pu­ta. Pri po­sje­ti Ku­li Re­dže­pa­gi­ća na­stao je pro­blem oko par­ki­ra­nja, jer u gra­du ne­ma par­ki­ra­li­šta ni za auto­mo­bi­le, a ka­mo­li za auto­bu­se. Pred­lo­žio sam vo­za­ču da se za tih pet­na­e­stak mi­nu­ta par­ki­ra na auto­bu­skoj sta­ni­ci, ko­ja je od sko­ro pri­va­ti­zo­va­na, me­đu­tim, ču­var sta­ni­ce to ni­je do­zvo­lio – is­ti­če Kne­že­vić.
On po­ja­šnja­va da je pre­ma ra­ni­jem zna­ča­ju put pre­ma Ča­ko­ru ka­te­go­ri­san kao ma­gi­stral­ni, ali ga je, ka­ko ka­že, dr­ža­va as­fal­ti­ra­la kao da je lo­kal­nog zna­ča­ja.
– Put je sa­mo pre­svu­čen, as­falt pre­ko ma­ka­dam­skog ko­lo­vo­za je iz­gra­dio još kralj Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić 1925. go­di­ne. Po­sta­vlja­njem ko­lo­bra­na kri­vi­ne su čak po­sta­le oštri­je i opa­sni­je za auto­bu­se – na­vo­di prof. Kne­že­vić i do­da­je da sva­ke go­di­ne eks­kur­zi­ja stu­den­ta ge­o­gra­fi­je iz Be­o­gra­da ostva­ri za­vid­nu tu­ri­stič­ku po­tro­šnju u Pla­vu što op­šti­ni do­ne­se pri­hod ko­ji, ka­ko ka­že, ni­je za pot­cje­nji­va­nje. A za uz­vrat, osim pri­rod­nih lje­po­ta, ma­lo šta do­bi­ju.
– Plav, ko­ji je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bio me­tro­po­la pla­nin­skog tu­ri­zma u Cr­noj Go­ri ni­je stvo­rio ni naj­e­le­men­tar­ni­je uslo­ve za raz­voj eks­kur­zi­o­nog tu­ri­zma. Ono što ovu eks­kur­zi­ju pri­vla­či je­di­no su pri­rod­ne lje­po­te i iz­van­red­ni uslo­vi za te­ren­sku na­sta­vu, kao i do­bre uslu­ge u Kom­ne­no­vom et­no-se­lu, ali ih sve osta­lo od­bi­ja, o če­mu bi op­štin­ski oci tre­ba­lo da raz­mi­sle, kao i re­pu­blič­ki ka­da je u pi­ta­nju pro­blem ma­gi­stral­nih pu­te­va – po­ru­čio je prof. dr Kne­že­vić.N.V.