AN­DRI­JE­VI­CA – Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da na pod­ruč­ju an­dri­je­vič­ke op­šti­ne, po­red pri­vred­nog i eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja, pi­ta­nja mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja, pa­da na­ta­li­te­ta i od­u­mi­ra­nja se­la za­slu­žu­ju ve­ću i ozbilj­ni­ju po­sve­će­nost op­štin­skih i dr­žav­nih or­ga­na, sma­tra­ju mje­šta­ni naj­u­da­lje­ni­jeg an­dri­je­vič­kog se­la Ja­pan. Oni is­ti­ču da se ži­vot u nji­ho­vom se­lu polako ga­si i da se u to mo­že uvje­ri­ti sva­ko ko se upu­ti ka ovoj de­sti­na­ci­ji smje­šte­noj is­pod Ko­mo­va. I za­i­sta, kao pr­vo, do­če­ka­će Vas ta­bla na ko­joj je is­pi­sa­no ime se­la na ja­pan­skom i srp­skom je­zi­ku i broj­ne za­tvo­re­ne ku­će. Uz to, mo­ra­će­te, i po­red tra­di­ci­o­nal­nog go­sto­prim­stva po­no­snih gor­šta­ka, do­bro da se na­mu­či­te ka­ko bi do­šli do ne­kog od sa­go­vor­ni­ka, jer je u Ja­pa­nu broj do­ma­ćin­sta­va de­set­ko­van u od­no­su na pro­šla vre­me­na. To po­trv­đu­je i mje­šta­nin To­mi­slav Fa­tić,ko­ji je če­ti­ri de­ce­ni­je bio uči­telj u ovom ži­vo­pi­snom se­lu.
– Tač­no je da će put­ni­ka na­mjer­ni­ka u Ja­pa­nu do­če­ka­ti za­tvo­re­na i za­pu­šte­na ško­la u ko­joj su svo­je­vre­me­no ra­di­la dva uči­te­lja, vas­pi­ta­va­ju­ći broj­ne ge­ne­ra­ci­je uče­ni­ka. Na­i­ći će i na ostat­ke sta­re vo­de­ni­ce ko­ja je odav­no pre­sta­la da po­sto­ji, jer vi­še sko­ro ni­ko u ovom kra­ju ne sa­di ku­ku­ruz, iako su ne­kad tom ži­ta­ri­com bi­le za­si­ja­ne zna­čaj­ne po­vr­ši­ne. Su­o­či­će se i sa na­pu­šte­nom ka­ra­u­lom na Jo­ša­ni­ci, ko­ja bi, ka­ko je na­ja­vlje­no, usko­ro tre­ba­lo da se re­no­vi­ra. Put­nik će za­pa­zi­ti da u Ja­pa­nu vi­še ne­ma dje­ce, kao ni broj­nih sta­da ova­ca, ali ni mo­mač­ke ni dje­vo­jač­ke pje­sme ko­ja se ori­la go­ra­ma is­pod Ko­mo­va. Se­lo ma­lo oži­vi to­kom lje­ta, kad se za­vi­ča­ju vra­te lju­di ko­ji su u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom na­pu­sti­li svo­ja rod­na og­nji­šta i pre­se­li­li se u ne­ke dru­ge kra­je­ve. Me­đu­tim, u zim­skom pe­ri­o­du ov­dje go­spo­da­ri ti­ši­na i ako se na­sta­vi ova­kvim tem­pom, Ja­pan će ubr­zo osta­ti bez sta­nov­ni­ka – tvr­di Fa­tić.
I za­i­sta, iako se ra­di o se­lu ko­je je po­sled­njih go­di­na, zbog svog zvuč­nog ime­na, ko­je je iden­tič­no na­zi­vu ve­li­ke azij­ske dr­ža­ve Ja­pan, do­bi­lo svjet­ski pu­bli­ci­tet, prak­tič­no ni­šta ni­je ura­đe­no da ono oži­vi. Me­dij­ski na­pi­si o pot­ko­mov­skom Ja­pa­nu ko­ji su ob­i­šli sko­ro sve kon­ti­nen­te ni­je­su do­pri­ni­je­le za­u­sta­vlja­nju iz­ra­že­ne mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva ko­je de­ce­ni­ja­ma, zbog te­ških uslo­va ži­vo­ta, od­la­zi u ne­ke sreć­ni­je kra­je­ve, vra­ća­ju­ći se je­di­no lje­ti da obi­đu svo­ja ima­nja i evo­ci­ra­ju uspo­me­ne na vri­je­me kad je sva­ka ku­ća is­pod Ko­mo­va bro­ja­la po de­se­tak čla­no­va.
– Po­no­sni smo što se na­še se­lo zo­ve Ja­pan. Dra­go nam je što se o cr­no­gor­skom Ja­pa­nu ču­lo ši­rom svi­je­ta, ali smo ne­za­do­volj­ni što, zbog ne­rav­no­mjer­nog re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja, sla­bog ula­ga­nja u sje­ver Cr­ne Go­re i niz dru­gih ote­ža­va­ju­ćih okol­no­sti na­še se­lo po­la­ko ne­sta­je sa ma­pe ži­vih. Dr­ža­va Cr­na Go­ra ni­je pred­u­ze­la ni­ka­kve mje­re u prav­cu po­nov­nog oži­vlja­va­nja se­la i stva­ra­nja od­re­đe­nih ži­vot­nih po­god­no­sti, iako je naš Ja­pan mo­gao da po­sta­ne evrop­ska tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja i atrak­ci­ja – sma­tra mje­šta­nin Ra­den­ko Jan­ko­vić.
Nje­go­vo mi­šlje­nje di­je­le i osta­li mje­šta­ni Ja­pa­na na­vo­de­ći da su lo­ša in­fra­struk­tu­ra i ne­do­sta­tak rad­nih mje­sta glav­ni uzroč­ni­ci zbog ko­jih na­rod na­pu­šta se­lo. Oni tvr­de da su
Ja­pan­ci po­sled­njih de­ce­ni­ja umje­sto kon­kret­ne po­mo­ći slu­ša­li sa­mo pra­zna obe­ća­nja.
– Ru­ko­vo­de­će struk­tu­re, i po­red broj­nih na­ja­va, ni­je­su stvo­ri­le od­go­va­ra­ju­će uslo­ve ko­ji bi uli­je­va­li ne­ku si­gur­nost mla­dim lju­di­ma ko­ji su bi­li volj­ni da osta­nu da ži­ve u mje­stu svog ro­đe­nja. Slu­ša­li smo sa­mo pra­zne pri­če, ko­je su nas pro­sto za­smi­ja­va­le. Za­to da­nas ima­mo jed­nu tu­žnu sli­ku Ja­pa­na uokvi­re­nu ne­pa­žnjom onih ko­ji su bi­li za­du­že­ni da pra­te raz­voj se­la i po­ljo­pri­vre­de – za­klju­ču­ju mje­šta­ni se­la sa zvuč­nim ime­nom, ali sa tu­žnom spo­zna­jom.
D.J.


Če­ka­ju ja­pan­ske tre­šnje i bo­lje da­ne

U ci­lju ja­ča­nja pri­ja­telj­skih od­no­sa i us­po­sta­vlja­nja in­ten­ziv­ni­je pri­vred­ne i tu­ri­stič­ke sa­rad­nje de­le­ga­ci­ja ja­pan­skih bi­zni­sme­na po­sje­ti­la je ne­dav­no pot­ko­mov­sko se­lo Ja­pan. De­le­ga­ci­ju je pred­vo­di­la za­mje­ni­ca po­ča­snog kon­zu­la­ta Cr­ne Go­re u Ja­pa­nu Ki­e­ko Oku,ko­ja je mje­šta­ni­ma, uru­či­la do­ku­ment kao po­tvr­du da će to­kom je­se­ni dr­ža­va Ja­pan pot­ko­mov­skom se­lu Ja­pan, u znak pri­ja­telj­stva, po­klo­ni­ti 50 sad­ni­ca tre­ša­nja. Ona je tom pri­li­kom mje­šta­ni­ma iz­ra­zi­la po­seb­nu za­hval­nost zbog to­ga što je an­dri­je­vič­ko se­lo Ja­pan pre­ko Vla­de Cr­ne Go­re uru­či­lo nov­ča­nu po­moć Ja­pa­nu kad je tu ze­mlju 2011. go­di­ne po­go­dio ra­zor­ni ze­mljo­tres. Mje­šta­ni su ta­da iz­ra­zi­li oče­ki­va­nja da će ova po­sje­ta ja­pan­skih pri­vred­ni­ka ini­ci­ra­ti od­re­đe­nu raz­voj­nu pri­ču i da će na­kon to­ga za pot­ko­mov­ski Ja­pan do­ći bo­lji da­ni.


Pri­rod­no bla­go od­no­se dru­gi

Mje­šta­ni Ja­pa­na is­ti­ču da ih naj­vi­še bo­li što ras­po­lo­ži­vi re­sur­si Pot­ko­mo­vlja ni­je­su sta­vlje­ni u funk­ci­ju raz­vo­ja pod­ruč­ja Va­so­je­vi­ća.
– Nas de­ce­ni­ja­ma ni­ko ni­šta ne pi­ta. Dr­ža­va do­no­si ured­be o ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa bez ika­kve kon­sul­ta­ci­je sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom. Ta­ko su uni­šta­va­ne na­še šu­me, dok se u po­sled­nje vri­je­me na­še ri­je­ke ustu­pa­ju na ko­ri­šće­nje od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma, a da mje­šta­ni o to­me ni­šta ne zna­ju. Ču­je­mo da će se po­sli­je iz­grad­nje mi­ni-elek­tra­ne na ri­je­ci Bra­da­vac, elek­tra­ne gra­di­ti i na Mo­jan­skoj ri­je­ci i Pe­ru­ći­ci. Po­gub­no je što će se na taj na­čin po­re­me­ti­ti pri­rod­na rav­no­te­ža či­ta­vog kra­ja i što na­ša se­la, ka­ko se da pri­mi­je­ti­ti, od to­ga ne­će ima­ti ni­ka­kve ko­ri­sti – sma­tra­ju mje­šta­ni.