Usled ne­po­sje­do­va­nja lič­ne do­ku­men­ta­ci­je, ve­li­ki broj pri­pad­ni­ka rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je u Nik­ši­ću su­o­ča­va se sa pro­ble­mi­ma, me­đu ko­ji­ma je sva­ka­ko si­ro­ma­štvo naj­ve­ći, jer ne mo­gu ostva­ri­ti pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce, pa im je naj­če­šći iz­vor eg­zi­sten­ci­je no­vac ko­ji za­ra­de pro­še­njem ili od pro­da­je se­kun­dar­nih si­ro­vi­na. Zbog ne­ma­šti­ne Ro­mi tvr­de da ne mo­gu ni dje­cu ško­lo­va­ti, a us­kra­će­na im je i zdrav­stve­na za­šti­ta. Pred­sjed­nik NVO Rom­ska na­da Mir­sad Mu­ra­to­vić ka­že da su po­moć u rje­ša­va­nju sta­tu­sa za vi­še od 100 do­mi­cil­nih pri­pad­ni­ka RE i još naj­ma­nje pe­de­se­tak onih ko­ji ži­ve ne­gdje u ino­stra­nstvu tra­ži­li od svih nad­le­žnih in­stu­tu­ci­ja, ali ni­je­su uspje­li, pa su pri­mo­ra­ni da po­moć za­tra­že i od za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ka Ba­ko­vi­ća.
– Na­da­mo se da će nam om­bud­sman po­mo­ći, jer je pri­pad­ni­ci­ma RE po­pu­la­ci­je bez lič­ne do­ku­men­ta­ci­je jed­no­stav­no us­kra­će­no pra­vo na ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka – ka­že Mu­ra­to­vić i na­gla­ša­va da je bez lič­nih do­ku­men­a­ta i ve­li­ki broj Ro­ma i Egip­ća­na ko­ji su de­ve­de­se­tih go­di­na, u vri­je­me rat­nih de­ša­va­nja na pro­sto­ru biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, ile­gal­no na­pu­sti­li Cr­nu Go­ru i ži­ve u ne­kom od kam­po­va u ze­mlja­ma za­pad­ne Evro­pe.
– Ta­kvih je si­gur­no pe­de­set po­ro­di­ca. Po­vo­dom to­ga u vi­še na­vra­ta sam se obra­ćao Cen­tru bez­bjed­no­sti u Nik­ši­ću, MUP-u , ali po­ma­ka ne­ma. Sa dru­ge stra­ne, ve­li­ki broj mo­jih su­na­rod­ni­ka sva­ko­dnev­no tra­ži po­moć u ostva­ri­va­nju pra­va na lič­nu do­ku­men­ta­ci­ju, obra­zo­va­nje, ma­te­ri­jal­nu po­moć i slič­no. Za­to smo pri­mo­ra­ni da tra­ži­mo po­moć omb­du­sma­na – ka­že Mu­ra­to­vić.
On is­ti­če da su nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i ne­vla­di­ne orga­ni­za­ci­je u po­sled­njih pet go­di­na in­ten­ziv­ni­je ra­di­le na rje­ša­va­nju prav­nog sta­tu­sa za iz­bje­gle i ra­se­lje­na li­ca pri­pad­ni­ka rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je sa Ko­so­va, ali da se naj­ma­nje ra­di­lo za do­mi­cil­ne Ro­me ko­ji su da­lje bez lič­ne do­ku­men­ta­ci­je, iako su nji­ho­vi ro­di­te­lji dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re.
– Ra­di se o do­mi­cil­nim Ro­mi­ma ko­ji tre­nut­no bo­ra­ve u ino­stran­stvu, a ko­ji i dan da­nas ne­ma­ju ri­je­šen prav­ni sta­tus. Dva­de­se­tak pri­pad­ni­ka rom­ske po­pu­la­ci­je iz ino­stran­stva obra­ti­lo se na­šoj or­ga­ni­za­ci­ji za po­moć u rje­ša­va­nju prav­nog sta­tu­sa. Ape­lu­je­mo na nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da u sa­rad­nji sa na­šom or­ga­ni­za­ci­jom na­đe­mo ne­ko rje­še­nje za ove po­ro­di­ce – po­ru­ču­je Mu­ra­to­vić.
U rom­skom na­se­lju Bu­do To­mo­vić ži­vi 95 po­ro­di­ca sa oko 650 čla­no­va. Pred­sjed­nik NVO „Bu­do To­mo­vić” Ta­hir Haj­ru­ši ka­že da pro­blem zbog ne­po­sje­do­va­nja lič­ne do­ku­me­nat­ci­je ima­ju tri po­ro­di­ce Itaj, ko­je te­ško da mo­gu ri­je­ši­ti pi­ta­nje sta­tu­sa uko­li­ko se ne uklju­če nad­le­žne dr­žav­ne i dru­ge in­sti­tu­ci­je.
– Ko­me­sa­ri­jat za ra­se­lje­na li­ca po­ku­ša­va da im iza­đe u su­sret, ali je to ja­ko te­ško, jer su oni bi­li bez ri­je­še­nog sta­tu­sa i u dr­ža­va­ma gdje su ra­ni­je ži­vje­li – ka­že Haj­ru­ši.
U rom­skom na­se­lju pod Tre­bje­som je 35 do­mi­cil­nih po­ro­di­ca sa oko 250 čla­no­va i ka­ko po­ja­šnja­va Ismet Kur­ti, čak 45 po­ro­di­ca sa 140 čla­no­va ko­je su se u nik­šić­ku op­šti­nu do­se­li­le sa pro­sto­ra biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka.
– Ne­ki su za­ne­ma­ri­li pri­ba­vlja­nje do­ku­men­ta­ci­je, dok je ve­ći­ni od njih bio naj­ve­ći pro­blem ne­ma­šti­na. Jed­nim od­la­skom na Ko­so­vo pro­blem se ne rje­ša­va, jer mo­ra­ju osta­ti du­že, što iz­i­sku­je do­dat­ne tro­ško­ve, a uz to im je neo­p­hod­na i do­ku­men­ta­ci­ja od do­ma­ći­na kod ko­ga ži­ve. Ve­li­ki pro­blem je tro­čla­na po­ro­di­ca sa­mo­hra­ne maj­ke Ši­ri­ba­ne Be­ga­naj, ko­ja ži­vi sa dvo­je dje­ce kao oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, jer je glu­vo­ni­je­ma, i ne­ma baš ni­ka­kav zva­ni­čan do­ku­ment osim kar­ti­ce or­ga­ni­za­ci­je ko­ju ja pred­sta­vljam – ka­že Kur­ti.
L.N.- B.B.


Za ne­ke rje­še­nje ne po­sto­ji

Po po­da­ci­ma Cr­ve­nog kr­sta Nik­šić ko­ji je pro­šlog pro­lje­ća okon­čao ak­tiv­no­sti na re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta ko­jim se že­li po­mo­ći po­bolj­ša­nju sta­tu­sa RE po­ro­di­ca i nji­ho­vim pra­vi­ma, čak sto­ti­nak oso­ba ni­je ima­lo ri­je­še­no pi­ta­nje iden­ti­te­ta.
Pre­ma ri­je­či­ma Go­ra­na Da­mja­no­vi­ća, ko­or­di­na­to­ra ak­tiv­no­sti u Cr­ve­nom kr­stu Cr­ne Go­re, od 226 po­ro­di­ca RE po­pu­la­ci­je, u nik­šić­koj op­šti­ni sa 1.056 čla­no­va, čak 10 od­sto su bez ika­ko­vog do­ku­men­ta, od­no­sno bez sta­tu­sa.
– Čak za njih 20 bi­će pro­blem ka­ko da ri­je­še pi­ta­nje sta­tu­sa, iako se mak­si­mal­no tru­di­mo da u sa­rad­nji sa prav­nim cen­trom iz Pod­go­ri­ce na­đe­mo rje­še­nje za sve one ko­ji ni­je­su do­bi­li do­ku­men­ta. U pro­ble­mu su i na­ši do­mi­cil­ni Ro­mi ko­ji su se že­ni­li dje­voj­ka­ma sa Ko­so­va ko­je ne­ma­ju do­ku­men­ta­ci­ju i pro­sto re­če­no, u Cr­noj Go­ri bo­ra­ve kao ile­gal­ci – po­ja­šnja­va Da­mja­no­vić.