ŽA­BLjAK – Iz Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra pod­sje­ća­ju da Ža­blja­ča­ni ove go­di­ne obi­lje­ža­va­ju pet­na­e­stu go­di­šnji­cu ra­za­ra­nja Ski-cen­tra Dur­mi­tor i de­se­to­go­di­šnji­cu, ka­ko ka­žu, ras­po­ja­sa­nih i iz­an­đa­lih tran­zi­ci­o­nih eli­ta u raz­voj ni­če­ga. Di­rek­tor NVO Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić pod­sje­ća da je broj no­će­nja na Ža­blja­ku pro­šle go­di­ne bio tač­no dva pu­ta ma­nji ne­go 1988. go­di­ne, od­no­so 120.000 no­će­nja 1988. na­spram 60.000 no­će­nja 2016. go­di­ne. On ocje­nju­je da je to do­vo­ljan po­ka­za­telj ko­li­ko je tu­ri­stič­ki Ža­bljak po­sr­nuo i na­gla­ša­va da su ho­te­li ko­ji su osam­de­se­tih go­di­na bi­li no­si­o­ci tu­ri­stič­kog raz­vo­ja Ža­blja­ka da­nas to­tal­nu ru­i­ni­ra­ni i pre­tvo­re­ni u „sklo­ni­šta za je­i­ne”. Sti­je­po­vić pod­vla­či da su u Bo­sni svi ra­tom raz­ne­se­ni ho­te­li ob­no­vlje­ni dok, ka­ko ka­že, na­še ho­te­le i da­nas raz­no­se ne­vi­dlji­ve gra­na­te tran­zi­ci­o­nih hoh­šta­ple­ra.
– Do­šlo je vri­je­me da obi­lje­ži­mo ju­bi­lej pro­pa­da­nja jer nam je to je­di­ni ju­bi­lej. De­set go­di­na je od za­tva­ra­nja ho­te­la „Je­ze­ra“. Bi­ja­še to naj­bo­lji pla­nin­ski ho­tel on­da­šnje SFRJ, van­red­nog pla­nin­skog ugo­đa­ja, na iz­van­red­nom mje­stu, sa 275 le­ža­ja, na­gra­đen sa dvi­je Sre­br­ne pa­hu­lje, ho­tel sa dva ba­ze­na... –is­ti­če Sti­je­po­vić i pod­sje­ća da su te go­di­ne ka­da je ho­tel za­tvo­ren, „Je­ze­ra“ ostva­ri­la 50 hi­lja­da no­će­nja.
– A mo­gao je i da­nas, ta­kav ka­kav je ho­tel „Je­ze­ra”, bi­ti per­ja­ni­ca pla­nin­skog tu­ri­zma u Cr­noj Go­ri. Ci­je­la de­ce­ni­ja pro­te­če a da ku­pac ho­te­la, HM „Dur­mi­tor“, ne mrd­nu pr­stom da is­po­štu­je ugo­vor da ho­tel do­ve­de na ni­vo od obe­ća­nih pet zvje­zdi­ca. Ho­tel je da­nas sklo­ni­šte za je­i­ne (sit­ne gra­blji­vi­ce ko­je ta­ma­ne ko­koš). Ho­tel je pro­dat za­jed­no sa 20 vi­la-brv­na­ra u bli­zi­ni, ogrom­nim kom­plek­som ze­mlji­šta i naj­a­trak­tiv­ni­jom po­zi­ci­jom na Dur­mi­to­ru. Eks­pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ura­dio sve da tran­zi­ci­o­nom kup­cu omo­gu­ći de­se­to­go­di­šnje kr­še­nje ugo­vo­ra i mi­ni­ra­nje tu­ri­zma u Ža­blja­ku – na­vo­di di­rek­tor NVO Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra i pod­sje­ća da je pro­šlo je 15 go­di­na ot­kad je Đu­ka­no­vić blo­ki­rao rad i ob­na­vlja­nje ve­li­kih ži­ča­ra „Štu­lac” i „Pi­to­mi­ne”. De­ce­ni­ju i po, is­ti­če Sti­je­po­vić, tran­zi­ci­o­ni ku­pac ih ne ob­na­vlja kr­še­ći ugo­vor o ku­po­pro­da­ji ko­jim se na to oba­ve­zao. Vla­da eks­pre­mi­je­ra, ka­že Sti­je­po­vić, sve to po­dr­ža­va i „šti­ti one ko­ji tor­pe­du­ju tu­ri­zam u Ža­blja­ku ge­ne­ri­šu­ći eko­nom­ski su­no­vrat, si­ro­ma­štvo i eg­zo­dus sta­nov­ni­štva”.
– Ni ho­tel „Pla­nin­ka”, sa oko 400 le­ža­je­va, ni­je ob­no­vljen već de­ce­ni­ju iako je to bi­la oba­ve­za tran­zi­ci­o­nog kup­ca. Ove go­di­ne je za­man­da­lje­na 3. ja­nu­a­ra. Ho­tel „Dur­mi­tor” je pre­dat tran­zi­ci­o­nom kup­cu, Gr­ku me­še­ta­ru, ko­ji je pla­ni­rao da sru­ši naj­ljep­ši ho­tel i isto­rij­ski spo­me­nik cr­no­gor­skog tu­ri­zma i na­pra­vi bo­lji. Do­sad je in­ve­sti­rao 40.000 eura u re­kon­struk­ci­ju kro­va ka­pe­le na lo­kal­nom gro­blju. Vr­hun­ski ci­ni­zam jer su ula­ga­nja u Ža­bljak po­če­la bez po­zna­ni­ja bi­lo če­ga što se ti­če ski­ja­nja, pla­ni­ne, tu­ri­zma i pro­šlih di­zaj­na raz­vo­ja, a skon­ča­la su re­no­vi­ra­njem ka­pe­le na gro­blju. Ko­nac dje­lo kra­si. Je­zi­va i ko­mič­na sim­bo­li­ka – za­klju­ču­je Sti­je­po­vić.
V.Š.


Far­ba­nje po­cin­ko­va­nih stu­bo­va ko­šta­lo 640.000 eura

Na dru­goj stra­ni eks­pre­mi­jer Đu­ka­no­vić ulo­žio je pet mi­li­o­na eura u šo­ping že­lje­za­ri­nog ot­pa­da i oži­vlja­va­nje ski-ska­la­me­ri­je ži­ča­re Sa­vin kuk, gdje je far­ba­nje po­cin­ko­va­nih stu­bo­va „zva­nič­no“ ko­šta­lo 640.000 eura. Šar­la­tan­skim vi­zi­ja­ma za­u­sta­vljen je du­go­roč­ni raz­voj ci­je­le re­gi­je i na­teg­nu­to do pu­ca­nja odr­ža­va­nje ski­ja­ške šklo­po­ci­je ko­je de­be­lo ko­šta i vla­sni­ka ba­ja­gi in­ve­sti­ci­je, tj. Fond za raz­voj, i dr­ža­vu i gor­štač­ku za­jed­ni­cu, ka­že Sti­je­po­vić.


Sa­gra­đe­no 2.000 vi­ken­di­ca ko­je pro­pa­da­ju

Sti­je­po­vić pod­sje­ća na pro­pa­le in­ve­sti­ci­je po­sled­njih de­ce­ni­ju i po, gdje su, ka­ko tvr­di, ulo­že­ni mi­li­o­ni, ko­ji ni­je­su do­pri­ni­je­li ukup­nom raz­vo­ju Ža­blja­ka, kao ni za­po­šlja­va­nju i spre­ča­va­nju eg­zo­du­sa sta­nov­ni­štva. Na­pro­tiv...
– Pre­ko 2.000 vi­ken­di­ca pro­pa­da u Ža­blja­ku jer ih je­de lju­ti pla­nin­ski mraz i ne­pre­kid­ni hlad­ni vje­tar. Is­ko­ri­šća­va se je­dva 10 od­sto ovih obje­ka­ta. Ži­vot­ni vi­jek vi­kend ku­će na pla­ni­ni je 20 go­di­na. A ako je vri­jed­nost jed­ne bi­la sa­mo 25.000 eura to je ci­fra od 50 mi­li­o­na eura in­ve­sti­ra­nih u če­lju­sti pla­ni­ne. Bez ur­ba­ni­stič­kog pla­na i bez vi­zi­je i stra­te­gi­je raz­vo­ja ogrom­ni no­vac je iz­ru­čen di­rekt­no u pro­va­li­ju – tvr­di Sti­je­po­vić.