Uoči pra­zni­ka Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u isto­i­me­nom ma­na­sti­ru u Vo­ljav­cu kod Bi­je­log Po­lja, slu­že­no je bde­ni­je po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve. Bde­ni­je su slu­ži­li pro­to­je­rej Dar­ko Pe­jić i no­vo­po­sta­vlje­ni sve­šte­nik za Njeg­nje­vo, Su­ti­van i Bi­strič­ki kraj otac Mi­lan Sta­ni­šić. Go­vo­re­ći na­kon bdi­je­nja otac Dar­ko Pe­jić uka­zao je da smo po­ma­lo za­bo­ra­vi­li ka­ko iz­gle­da­ju bdi­je­nja pret­pra­zni­štva.
- Ne­ka­da, dok je bi­lo ma­lo vi­še mu­dro­sti, a ma­nje ra­ki­je, do­ma­ći­ni su dr­ža­li do to­ga, pa se znao sre­sti i do­če­ka­ti pra­znik. A naj­ljep­še je sre­sti i do­če­ka­ti pra­znik u bdi­je­nju, što zna­či bu­dan. Ka­da nam do­la­zi drag gost iz­la­zi­mo da ga sre­te­mo i što je gost va­žni­ji mi da­lje iz­la­zi­mo da ga sret­ne­mo – ka­zao je sve­šte­nik Pe­jić. Ovaj put, u go­ste do­la­zi naj­slav­ni­ja Pre­sve­ta Dje­va Ma­ri­ja.
- Do­la­zi me­đu nas, ka­ko na­rod ka­že, da nas utje­ši, okri­je­pi, umi­je i oči­sti od gri­je­ha. Da nam ra­ne iz­vi­da, da nam sr­ce is­ci­je­li. Da okor­je­lo sr­ce na­še ras­to­pi, da ga is­pu­ni lju­ba­vlju za Bo­ga za svo­je sve­ti­nje, hra­mo­ve i Sve­ti­te­lje, kao i za lju­bav jed­nih pre­ma dru­gi­ma – re­kao je Pe­jić, do­da­ju­ći da smo če­sto sklo­ni da tra­ži­mo ve­li­ke ide­je i stva­ri, a ne­će­mo da is­pu­nja­va­mo sva­ko­dnev­ne za­dat­ke. Pejić dodaje:
- Ne mo­že Bo­go­ro­di­ca bi­ti ra­do­sna i ob­ra­do­va­ti nam se ako zna­mo da smo u za­va­di sa su­sje­di­ma, bli­žnjim. Da smo u sta­nju da na­đe­mo sto­ti­nu ru­žnih ri­je­či i oso­bi­na kod sva­kog čo­vje­ka a te­ško jed­nu do­bru. U stva­ri, to je sa­mo do­kaz da se u na­ma na­ku­pi­lo mno­go zla i gri­je­ha, jer ono što čo­vjek ima u sr­cu to i iz­no­si. Ka­da osu­đu­je­mo dru­ge, zna­či da smo pu­ni osu­de i mr­žnje da nam je sr­ce po­sta­lo pre­sto đa­vo­la, a ne Bo­ga. Jer, ako u sr­cu sje­di Go­spod on­da smo pu­ni lju­ba­vi pre­ma svi­ma. Ako ni­smo u sta­nju da vo­li­mo one ko­ji nam ni­šta na­žao ni­su uči­ni­li ka­ko će­mo tek na­u­či­ti da is­pu­ni­mo za­po­vi­jest Go­spo­da Isu­sa i Bo­go­maj­ke, da lju­bi­mo ne­pri­ja­te­lje svo­je. Go­spod je re­kao da su hri­šća­ni svje­tlost svi­je­tu, ho­će­mo li ikom osvi­je­tli­ti kad mi ide­mo u ta­mi, kad ni­smo sta­nju ni ži­žak vje­re da za­pa­li­mo u sr­cu ali mo­ra­mo se tru­di­ti. Evo nas u na­ve­čer­ju pra­zni­ka, da se Pre­sve­toj Bo­go­maj­ci po­mo­li­mo, ne­ka nam ona da sr­ce či­sto i osvi­je­tlje­no da bi i dru­gi­ma za­si­ja­li, ne da bi se gor­di­li ne­go da bi i dru­gi na­šli put spa­se­nja i za­jed­no svi se udo­sto­ji­li Ne­be­sko­ga Car­stva Si­na Nje­no­ga, ko­me ne­ka je sla­va u sve vje­ko­ve vje­ko­va amin – re­kao je sve­štenj­nik Pe­jić.
Otac Dar­ko je če­sti­tao sla­vu ma­ti Evan­ge­li­ji, i za­hva­lio se ovo­go­di­šnjim do­ma­ći­ni­ma bra­ći Mi­lo­šu i Mar­ku Ra­do­vi­ću ko­ji su pri­re­di­li tr­pe­zu lju­ba­vi.
Na sam pra­znik, Ma­lu Go­spo­ji­nu, li­tur­gi­ju je u Vo­ljav­cu po­red oca Mi­la­na slu­žio i otac Da­ma­skin, na­sto­ja­telj ma­na­sti­ra Pod­vrh.
M.N.