Cr­kva Sve­te Pet­ke u Ra­so­vu kod Bi­je­log Po­lja pro­sla­vi­la je kr­snu sla­vu li­tur­gij­skim sa­bra­njem i bla­go­si­lja­njem slav­skog ko­la­ča. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, uz sa­slu­že­nje sve­šten­stva i mo­na­štva Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke. Ri­je­či­ma ar­hi­pa­stir­ske be­sje­de sa­bra­nom vjer­nom na­ro­du obra­tio se epi­skop, ko­ji je, go­vo­re­ći o pra­zni­ku, uka­zao na rav­no­an­gel­ni ži­vot Pre­po­dob­ne ma­ti Pa­ra­ske­ve, ko­ja nam svi­ma mo­že bi­ti pri­mjer da se mo­li­mo, da po­sto­ve po­sti­mo, da se za svo­je gri­je­he ka­je­mo pa će nas zbog tih vr­li­na, tih pod­vi­ga i lju­ba­vi pre­ma Bo­gu, On i na­gra­di­ti. Ka­ko je vla­di­ka do­dao ona se u svom pod­vi­gu naj­vi­še ugle­da­la na Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja
- Od­la­zi­la je Sv. Pet­ka, čak, u Jor­dan­sku pu­sti­nju gdje se pod­vi­za­vao Sv. Jo­van Kr­sti­telj. Ži­vje­la je da­le­ko od ovog svi­je­ta, ne­po­zna­ta lju­di­ma za vri­je­me svog ze­malj­skog ži­vo­ta, ali po­zna­ta Bo­gu, pa je Bog nju pro­ja­vio kroz nje­no bla­go­dat­no za­stup­ni­štvo, kroz pre­mno­ga ču­de­sa do da­na da­na­šnjeg. Pro­sla­vio je ta­kvom sla­vom da su joj mno­gi sve­ti hra­mo­vi po­dig­nu­ti u ci­je­loj va­se­lje­ni - re­kao je vla­di­ka. Pra­vo­slav­ni na­ro­di, do­da­je vla­di­ka Jo­a­ni­ke, tru­de se da po­ka­žu srod­stvo sa Sv. Pet­kom - Sr­bi, Gr­ci i Bu­ga­ri, pra­vo­slav­ni Ru­mu­ni, kod ko­jih su da­nas nje­ne sve­te mo­šti. Sv. Pet­ka pro­sla­vlja se u pra­vo­slav­noj Ru­si­ji i u svim pra­vo­slav­nim na­ro­di­ma.
- To­li­kom sla­vom je Bog nju pro­sla­vio zbog nje­nog smi­re­nja, jer Bog pro­sla­vlja one ko­ji se smi­ra­va­ju, ko­ji zna­ju da se ka­ju, ko­ji zna­ju da se Bo­gu mo­le, iskre­no i od sveg sr­ca svo­ga. Njen ži­vot je po­u­ka na­ma svi­ma ka­ko tre­ba da ži­vi­mo. Na­rav­no, ni­je­smo svi pri­zva­ni da na­pu­sti­mo ovaj svi­jet, da na­pu­sti­mo svo­je do­mo­ve, ni­ti svo­ju otadž­bi­nu, ali svi mo­že­mo da se mo­li­mo, da po­sti­mo, da se za svo­je gri­je­he ka­je­mo i da će nas Bog zbog tih vr­li­na, pod­vi­ga i lju­ba­vi na­gra­di­ti - po­ru­čio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je. Vla­di­ka se po­zi­tiv­no osvr­nuo na či­nje­ni­cu da su ob­no­vlje­ni i po­dig­nu­ti mno­gi no­vi hra­mo­vi u ovom kra­ju. - „To je do­bar znak. Na­da­mo se da je to znak za sve­u­kup­ni na­pre­dak na­šeg na­ro­da, da će pre­ko du­hov­ne ob­no­ve na­sta­ti sve­u­kup­na ob­no­va na­šeg na­ro­da u Cr­noj Go­ri i u ci­je­lom srp­stvu. Da­će Bog” - is­ta­kao je vla­di­ka.M.N.


Djed i unuk na „istom za­dat­ku”

- Hva­la če­sti­tim do­ma­ći­ni­ma Mo­mu Kne­že­vi­ću i nje­go­vom unu­ku Va­si­li­ju. Lje­po­ta bož­ja, djed i unuk da­nas su ov­dje do­ma­ći­ni, ci­je­lo se­lo, ci­je­lo mje­sto ne­ka bu­de bla­go­slo­ve­no. Hva­la gra­di­te­lji­ma ovog sve­tog hra­ma, ve­li­ki je broj onih ko­ji su se uklju­či­li u grad­nju ove cr­kve. Hram je po­dig­nut, po­kri­ven, osve­šta­ni su kr­sto­vi, po­dig­nut iko­no­stas, ukra­šen sve­tim iko­na­ma i, hva­la Bo­gu, sve ide li­je­po, sa slo­gom i lju­ba­vlju – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.