U mje­stu Bo­ge­ti­ći, na osam ki­lo­me­ta­ra od sve­ti­li­šta Ostrog, i pet­na­e­stak ki­lo­me­ta­ra od Nik­ši­ća, kod ob­no­vlje­ne cr­kve Sve­tog ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja ko­ju je ne­dav­no osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko – pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve i epi­sko­pom ka­ra­ka­skim i ju­žno­a­me­rič­kim Ru­ske Za­gra­nič­ne Cr­kve Jo­va­nom, do ok­to­bra na­red­ne go­di­ne ka­da je pla­ni­ran i sa­bor, bi­će po­dig­nut spo­me­nik Pet­ku Usko­ko­vi­ću iz se­la Ćur­či­ća. Taj ple­me­ni­ti sta­rac pri­je 100 go­di­na hra­bro je po­sta­vio svo­ja pr­sa pred ci­je­vi švap­skog oruž­ja da spa­si ži­vot svo­me si­nov­cu. Spo­me­nik će bi­ti gra­đen po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja.
- Pred­la­žem Pje­šiv­ci­ma, da kao što su na pu­tu ka Ostro­gu po­di­gli spo­me­nik ser­da­ru Mr­ko­ju Mi­ju­ško­vi­ću ko­ji je se­be žr­tvo­vao u Bit­ki na Mo­ra­či 1820. go­di­ne, po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce stra­da­nja i žr­tve Pet­ka Usko­ko­vi­ća, do idu­će go­di­ne iz­gra­de i nje­mu spo­me­nik, ko­ji će­mo osve­šta­ti to­kom sa­bo­ra Pje­ši­va­ca. Iz­grad­nju spo­me­ni­ka svi će­mo po­mo­ći, jer on to za­slu­žu­je no­se­ći Hri­stov krst, ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Mi­tro­po­lit je pod­sje­tio da je u pre­lom­nim go­di­na­ma kra­jem 1917. go­di­ne i kra­jem Pr­vog svjet­skog ra­ta na ovim pro­sto­ri­ma austro­u­gark­sa voj­ska tla­či­la ov­da­šnji na­rod.
- U to vri­je­me su po­stra­da­li mno­gi ko­ji su se bu­ni­li pro­tiv tog na­si­lja. Je­dan od njih je i Pet­ko Usko­ko­vić. Nje­gov si­no­vac je bio uhap­šen i tre­bao je da bu­de stri­je­ljan. Nje­gov stric Pet­ko je oti­šao u ko­man­du i re­kao ne­moj­te ubi­ja­ti di­je­te, evo ja ću na­mje­sto nje­ga da bu­dem ubi­jen. I on je ubi­jen. I u to­me je zna­me­nje mu­če­ni­štva ovo­ga mje­sta, ovo­ga na­ro­da i ovo­ga sve­to­ga hra­ma. Tra­go­vi onih ko­ji su bi­li na­sil­ni­ci smr­de ne­čo­vje­štvom, a Pet­ko ko­ji je na hri­sto­li­ki na­čin žr­tvo­vao se­be za bli­žnje­ga svo­ga, osta­je za­pam­ćen i do­bro je da ga po­me­ne­mo. Pri ovom no­vom osve­će­nju sve­to­ga mu­če­nič­kog hra­ma i da po­me­ne­mo i sve one ko­ji su ugar­di­li se­be u ovaj sve­ti hram, ali isto­vre­me­no da pod­sje­ti­mo se­be na no­vo stra­da­nje ovog na­ro­da i ovo­ga hra­ma to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Od to­ga stra­da­nja je naj­stra­šni­je ono bra­to­u­bi­lač­ko stra­da­nje ko­je se do­go­di­lo na ovim na­šim pro­sto­ri­ma. Stra­šno zna­me­nje za nas - ka­zao je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je, pod­sje­tiv­ši na krv­ne osve­te če­tr­de­se­tih go­di­na mi­nu­log vi­je­ka, ka­da su Ma­na­stir Ostrog i ći­vot Sv. Va­si­li­ja za­li­ve­ni mu­če­nič­kom kr­vlju bra­ni­te­lja, 28 naj­u­gled­ni­jih lju­di to­ga vre­me­na u Cr­noj Go­ri, ali i ra­ne to­ga vre­me­na.
Mi­tro­po­lit je na­gla­sio da su kao svje­do­čan­stvo jed­nog vre­me­na na iko­no­sta­su osta­le ra­ne od me­ta­ka, od­no­sno oskr­na­vlje­ne su iko­ne Maj­ke Bo­ži­je i Hri­sta.
- Od dav­ni­na je bra­to­u­bi­la­štvo svoj­stve­no ljud­skom ro­du. Pa i mi se uklju­či­li u to bra­to­u­bi­lač­ko ko­lo. Svje­dok to­me je ovaj hram. Za­to je hram i za­pu­stio. Po­sled­nja slu­žba u nje­mu je bi­la za Bo­žić 1946. go­di­ne. Pre­pun je bio hram kao i da­nas. Po­sli­je to­ga po­stao je pu­sto­li­na. A da zna­te, po hra­mo­vi­ma se po­zna­ju lju­di. Ka­kvi su nam hra­mo­vi i gro­blja ta­kvi su lju­di. Ako su za­pu­stje­li, za­ga­đe­ni i oskr­na­vlje­ni hra­mo­vi, to zna­či ljud­ske du­še su za­ga­đe­ne i oskr­na­vlje­ne. Ako po­tom­ci ne bri­nu o gro­bo­vi­ma svo­jih pre­da­ka ne­go za­ra­stu u tr­nje, to zna­či nji­ho­ve du­še su za­ra­sle u se­bič­nost, iz­gu­bi­li su pam­će­nje i sje­ća­nje na svo­je pret­ke, ka­že Am­fi­lo­hi­je.L.N.