Pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić iz­ja­vio je da je Sr­bi­ja uspje­la da se iz­bo­ri za ko­rekt­no tu­ma­če­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce za kom­bi­nat “Trep­ča”, a da Pri­šti­na že­li da za­vr­ši sve po pi­ta­nju imo­vi­ne i pri­je ne­go što se ta te­ma otvo­ri u Bri­se­lu. Ko­men­ta­ri­šu­ći iz­ja­vu pot­pred­sjed­ni­ka ko­sov­ske vla­de Ha­ši­ma Ta­či­ja da je kom­bi­nat “Trep­ča” ko­vov­sko bla­go i da o to­me ne­će da se pre­go­va­ra, pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je je re­kao da je on, za raz­li­ku od Ta­či­ja, spre­man za raz­go­vor i di­ja­log.zja­va Alek­san­dra Vu­či­ća-Mi smo sprem­ni da raz­go­va­ra­mo i da ide­mo na di­ja­log. Za­sad tom ve­li­kom li­de­ru to, iz­gle­da, ni­je pro­šlo. Vi­dje­će­mo ka­ko će bi­ti u bu­duć­no­sti. Mi će­mo, sva­ka­ko, ići u Bri­sel da raz­go­va­ra­mo. Ne­će­mo da bje­ži­mo od di­ja­lo­ga- re­kao je Vu­čić za TV B92.
Na kon­sta­ta­ci­ju da zvu­či kao da je Sr­bi­ja do­bi­la po­dr­šku me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, Vu­čić je re­kao da je­ste raz­go­va­rao sa pred­stav­ni­ci­ma Kvin­te, ali da to ni­je bi­lo u smi­slu po­dr­ške me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.
-Uspje­li smo da se iz­bo­ri­mo za ne­što što je nor­mal­no. To ni­je pi­ta­nje po­dr­ške me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, to je pi­ta­nje ko­rekt­nog tu­ma­če­nja si­tu­a­ci­je u ko­joj smo se na­šli- is­ta­kao je pre­mi­jer.
Do­dao je da pi­ta­nje imo­vi­ne još ni­je otvo­re­no u Bri­se­lu, a da je Pri­šti­na že­lje­la i pri­je to­ga da za­vr­ši sve po tom pi­ta­nju.
-Ako za­vr­še bez na­še sa­gla­sno­sti ski­ja­li­šte u Bre­zo­vi­ci, Trep­ču, Ga­zi­vo­de, iz­vi­ni­te, šta nam osta­je? Ako ti ve­li­ki li­de­ri ka­žu da ne­će pre­go­va­ra­ti, on­da se ne­će po­ja­vi­ti u Bri­se­lu, a pla­šim se da će, ka­ko zna­ju i umi­ju, da tr­če do Bri­se­la- is­ta­kao je Vu­čić.
I srp­ski mi­ni­star pri­vre­de Želj­ko Ser­tić is­ta­kao je da će pi­ta­nje kom­bi­na­ta “Trep­ča” bi­ti ri­je­še­no sa svim pi­ta­nji­ma vla­sni­štva u Bri­se­lu, to­kom di­ja­lo­ga Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, ko­ji su za­ka­za­ni za 9. fe­bru­ar. On je, go­stu­ju­ći na te­le­vi­zi­ji ‘’N1’’, oce­nio da je od­lu­ka da se iz pro­ce­du­re u Skup­šti­ni Ko­so­va po­vu­ku iz­mje­ne Za­ko­na o jav­nim pred­u­ze­ći­ma ura­đe­na di­je­lom pod pri­ti­skom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.
-Ju­če­ra­šnja od­lu­ka je ra­zum­na i ra­ci­o­nal­na i vje­ro­vat­no ura­đe­na di­je­lom pod pri­ti­skom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, jer su pre­kr­še­na ele­men­tar­na pra­va vla­sni­štva, re­kao je Ser­tić. Skup­šti­na Ko­so­va je u po­ne­dje­ljak uve­če u na­če­lu u pr­vom či­ta­nju usvo­ji­la pred­log iz­mje­na za­ko­na o pred­u­ze­ći­ma od po­seb­nog zna­ča­ja, ko­ji ne za­di­re u vla­sni­štvo nad kom­bi­na­tom “Trep­ča”.
Ser­tić je na­veo da je u svim do­ku­men­ti­ma ko­ja su ra­ni­je pot­pi­sa­na na­zna­če­no da se pi­ta­nje vla­sni­štva ne­će od­no­si­ti na te­ku­će po­slo­va­nje i pod­sje­tio da u Trep­či ra­di 3.300 rad­ni­ka. Ina­če, Kom­bi­nat “Trep­ča” bio je pri­vred­ni gi­gant ne sa­mo ne­ka­da­šnje SFRJ, već i či­ta­vog Bal­ka­na. Pro­iz­vo­dio je 70 od­sto mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji i za­po­šlja­vao i do 20.000 rad­ni­ka. Iako da­nas upo­šlja­va pe­ti­nu tog bro­ja, po rud­no-mi­ne­ral­nim re­sur­si­ma i da­lje je u vr­hu, ne sa­mo u Evro­pi, već i u svi­je­tu.
Go­vo­re­ći o pri­va­ti­za­ci­ji Že­lje­za­re u Sme­de­re­vu, Ser­tić je re­kao da se na­da da će pre­go­vo­ri sa kom­pa­ni­jom „Esmark” bi­ti za­vr­še­ni do kra­ja ja­nu­a­ra ili po­čet­ka fe­bru­a­ra.
-Ja mi­slim da on­da mo­gu od mar­ta, apri­la da kre­nu ope­ra­tiv­ni po­slo­vi u Že­lje­za­ri što bi bi­lo sjaj­no i za nas, i za rad­ni­ke Že­lje­za­re i za sa­mu kom­pa­ni­ju, re­kao je Ser­tić. M.Nj.


Vu­čić na eko­nom­skom fo­ru­mu u Da­vo­su

Pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić uče­stvo­va­će na 45. Svjet­skom eko­nom­skom fo­ru­mu ko­ji da­nas po­či­nje u Da­vo­su.
-Raz­go­va­ra­ću sa pre­mi­je­rom Ki­ne Li Ke­ći­jan­gom, tur­skim pre­mi­je­rom Ah­me­tom Da­vu­to­glu­om, a mo­žda i sa kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel- ka­zao je Vu­čić.
Na 45. Svjet­skom eko­nom­skom na­ja­vlje­no je vi­še od 300 svjet­skih li­de­ra, me­đu ko­ji­ma su i fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland, ita­li­jan­ski pre­mi­jer Ma­teo Ren­ci i ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Džon Ke­ri.